Луцифер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Козметичке измене користећи AWB
Ред 1:
[[Датотека:Altar Selene Louvre Ma508.jpg|мини|десно|250п|Селена, богиња месеца, са Хеосфором и Фосфором, који су се латинизовали у '''Луцифер''']]'''Луцифер''' ({{јез-лат|Lucifer}} - лучоноша, носилац светлости) или '''Фосфор''' ({{јез-гр|Eosforos}}) је син римске богиње јутарњег руменила и праскозорја [[Аурора|Ауроре]] - или грчке богиње [[Еос]] и [[Титани|титана]] [[Астреј]]а.
 
* '''Фосфор''' ({{јез-гр|Phosphorus}}) - Син богиње јутарњег руменила Еос, познатији под латинским именом [[Луцифер]]
* '''Хеосфор''' ({{јез-гр|Eosphoros}}) - Син богиње Еос. Познатији под латинским именом Луцифер.
 
Ред 10:
 
== Ко је Луцифер ==
Пророк Исаија пише да је Луцифер саздан као „пун мудрости“, и да је био један од најлепших анђела. Био је створен као „помазани анђео“ који жели престо Божији, и био је „горе на планини Божијој“. Касније је „изопачио своју мудрост због своје славе“: „Како паде с' неба, звездо данице, кћери зорина, како се обори на земљу који си газио народе. А говорио си у срцу свом: изаћи ћу на небо, више звезда Божијих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној. Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се са вишњим. А ти се у пакао сврже у дубину гробну.” (Исаија 14, 12-15, Свето Писмо Старог Завета) Пророк Исаија нам открива да је Луцифер - Сатана - анђео који је збачен са небеса јер је желео да заузме престо Божије моћи. Да би смо још мало разјаснили његове намере, погледаћемо поново Свето Писмо Старог Завета. По стварању света Бог говори Адаму: „Једи слободно са свакога дрвета у врту; Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш.“ (Прва књига Мојсијева 2, 16-17) Наравно, сада се поново појављује Луцифер, али овога пута у обличју змије и почиње са перфидном преваром Адама и Еве која ће их одвести у смрт. „Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи господ, па рече жени: је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту. А жена рече змији: ми једемо рода са сваког дрвета у врту; Само рода с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. А змија рече жени: нећете ви умрети: Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро што ли зло...“ (Прва књига Мојсијева 3, 1-5) Бог је изабрао човека да се сједини са његовим Сином и да постане бесмртан, односно да буде као Бог. Ђаво такође нуди бесмртност Адаму и Еви, наговарајући их да прекрше Божији закон и поједу плод са дрвета познања добра и зла како би постали као „богови“.<ref>[https://sr.tierient.com/%D0%BF%D0%B0%D0%BE-%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BE-%D1%83-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8/ Пао анђео у Библији]</ref>
 
Ђавољом обманом Адам је потражио обожење, али не у сједињењу са Богом, него у сједињењу са природом која је и сама смртна. Његова жеља да он буде Бог за природу, и да је приноси себи, уместо Богу, доноси смрт и за њега и за природу. Дакле, сатанизам као религија не представља ништа осим преваре у којој се човеку у име слободе и обожења управо то и одузима, и то на најлукавији и најбескрупулознији начин. Наравно да сатанисти не признају догађаје описане у Светом Писму, и по њиховој верзији Сатана је заједно са Богом учествовао у стварању света и нанета му је штета, односно Бог га је преварио и изгнао са небеса када је тражио исту моћ као и Бог. Сатанисти верују да ђе Сатана добити своје „право место“, и да је њихов главни задатак да учине његову војску бројнијом од Божије. Што буде било више чланова у сатанистичким и окултним организацијама, брже ће и расти његова војска, тако да ће и он пре доћи на власт, и збацити Христа и Хришћанску Цркву.<ref>[http://slovoslovlje.blogspot.com/2014/09/blog-post_55.html Ђорђе Грмуша: Пали анђео]</ref>