Википедија

Јошавка Доња — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Уклањам датотеку Dr_Mladen_Stojanovic.jpg. Sealle ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: Insufficient or doubtful author or license; OTRS validation required ([[:c:COM:CSD#
м Исправљање координата, ажурирање података
Ред 3:
| мјесто = Јошавка Доња
| слика = Crkva u Donjoj Josavci.JPG
| опис_слике = Богородичина црква у Доњој Јошавки
| грб =
| ентитет = Република Српска
| општина = Челинац
| надм висина =
| популација = 959{{decrease}} 746
| површина = 149
| процена =
| година =
| поштански код = 78244
| позивни број = 00387 51051
| гшир = 44.4473141
| гдуж = 17.2439704
}}
'''Јошавка Доња''' је насељено мјесто у [[Општина Челинац|општини Челинац]], [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Према попису становништва из [[Попис становништва у СР Босни и Херцеговини 19912013.|19912013.]] у насељу је живјело 959746 становника.
 
== Географија ==
'''Јошавка''' захвата геопростор између 44°43'12" сјеверне географске ширине и 17°27'49" источне георафскегеографске дужине. Смјештена је у средишњем дијелу општине Челинац, која се налази у Бањалучкој регији. У односу на добојско-бијељинску регију има периферни положај. '''Јошавка''' захвата површину од око 150 km². Границе иду сливом рјечице Јошавке, развуђем према Турјаници на сјеверу, Врбање на југу и Шњеготине и Укрине на истоку. Од Бањалуке је удаљена 27 км и са Челинцом и Бањалуком је повезује регионални пут и жељезнички пут према Добоју.
 
== Историја ==
Назив Јошавка први пут се спомиње у Турском попису из 1691. године, као једно он насељених мјеста.
 
===== Период АустоугарскеАустроугарске =====
Анексијом Босне и Херцеговине у састав Аустроугарске монархије улази и Јошавка.
 
Године 1890. Аустроугарска гради цесту Бањалука[[Бања Лука]] — [[Челинац]] — [[Котор Варош]], а један крак у дужини од 25 км од Челинца одвојен је уз рјечицу Јошавку према Тромеђи, како би се олакшао извоз шуме из Јошавке и Шњеготине. На сјечи, лагеровању и обради дрвета било је запослено 250 Јошављана. Године 1900. у Јошавки је изграђена и почела са радом најмодернија пилана тог времена у овом дијелу Босне и Херцеговине, у којој је радило 300 радника.
 
Аустроугарска је 1900. године отворила прву школу на овом подручју, у насељу Јеловача.
 
===== Краљевина СХС =====
Кроз Први свјетски рат, двадесетак добровољаца из Јошавке одлази на [[Солунски фронт]] и прикључује се Српској војци.
 
Формирањем Краљевине Југославије и новом територијалном организацијом формирана је општине Јошавка.
 
===== Други Свјетски рат =====
Догађаји у Јошавки почетком Другог свјетског рата, никако се не могу посматрати изоловано од збивања на ширем југословенском простору. Градња пруге Бања Лука — [[Добој]] кроз Јошавку непосредно пред рат омогућила је да се у том крају почну окупљати чланови Комунистичке партије гдје је ширила своје идеје. Међу њима је био и [[Ђуро Пуцар Стари]] који је чак у Јошавки отворио и ковачку радњу само за те потребе и из ње руководио партијским радом.
 
Прва оружана акција у Јошавки извршена је 15. септембра 1941. године када је нападнута и освојена жандармеријска станица.
 
 
У близини школе на Липовцу (узвишење изнад Челинца), 5. марта отворила се борба из између, очито неопрезне, групе партизана и четника. Др [[Младен Стојановић]] је тешко рањен у главу, а погинуло је једанаест партизана. Одатле су Младена донијели у стару општинску зграду у Челинац. Неколико дана касније др Младен је премјештен у кућу Данила Вуковића у Горњу Јошавку, гдје се и опоравио. Лијечила га је др [[Даница Перовић]], партизански љекар.
 
 
У ноћи, између 30. на 31. март, дошли су Драгутин Антонић из Јошавке и Славко Јунгић из Челинца и рекли да су од [[Радослав Раде Радић|Раде]] добили наређење да Младена доведу у његов штаб око два километра даље. Младен није хтио поћи и они су од њега узели пиштољ и пушку и отишли.
1. априла 1942. године, вратила се група четника са наредбом да доведу Младена у Радин штаб. У кућу Данила Вуковића ушли су Станко Врховац и Тривун Моравац из прњаворског села Кокори. Наредили су Михајлу Гаврићу и Гаври Бајићу да Младена ставе на ћебе и изнесу га из куће. Однијели су га око двије стотине метара даље у поток и стријељали. Учесници и свједпцисвједоци догађаја тврде да се овдје радило искључиво о неодговорности и хировитости једне групе, а никако о наређењу и принципу Раде Радића, односно четничког вођства.
 
Наредног дана извршена је подјела између партизана и четника, на Равној Гори изнад Челинца.
Линија 62 ⟶ 58:
{| border="1" cellpadding="7" cellspacing="0" style="margin: 10px 0 10px 25px; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 85%; float: center;"
|- style="background:lightblue
|colspan ="7" | '''Јошавка Доња'''<ref>Zolić H., Ur. (1002): Knjiga: „Nacionalni sastav stanovništva — Rezultati za Republiku po opštinama i naseljenim mjestima 1991.”, statistički bilten br. 234, Izdanje Državnog zavoda za statistiku Republike Bosne i Hercegovine, Sarajevo.</ref><ref>Internet — izvor, „Popis po mjesnim zajednicama” — http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf {{Wayback|url=http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf |date=20131005002409 }}</ref> Попис 2013: Укупно '''779746''' становника
|-
|'''style="background: bgcolor="#F5DEB3" | '''Година пописа'''
Линија 70 ⟶ 66:
|-
|'''[[Срби]]'''
| 937 (97,91 %)
|2 2.208 (91,89 %)
|2 2.403 (99,13 %)
|-
|'''[[Хрвати]]'''
| 2 (0,20921 %)
| 4 (0,16616 %)
| 3 (0,12412 %)
|-
|'''[[Бошњаци]]'''
Линија 90 ⟶ 86:
|-
|'''[[Југославени]]'''
| 9 (0,94094 %)
| 164 (6,82582 %)
|—
|-
|'''Остали'''
| 9 (0,940 %)
|26 27 (1,08212 %)
|17 18 (0,70174 %)
|-
|'''style="background: bgcolor=lightblue|'''Укупно'''
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јошавка_Доња”