Континентални праг — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
. |
||
Ред 1:
{{short description|Део континента који је потопљен под површином релативно плитке воде познатом као море прага}}
{{Теме океанских станишта}}
[[Слика:Continental shelf.png|мини|350п|Континентални шелф]]
'''Континентални праг''' или '''шелф''' представља продужени део [[копно|копна]] који се налази испод површине плитког [[море|мора]]. Ова појава је карактеристична за периоде отопљавања који наступају након [[ледено доба|ледених доба]] (периода глацијације) а који се називају периоди [[интерглацијација|интерглацијације]]. Дакле реч је о потопљеном делу копна, који је у периодима глацијације, када је ниво мора би нижи био копно. Prag koji okružuje [[ostrvo]] poznat je kao izolacijski prag.
[[Continental margin|Континентална маргина]], између континенталног прага и [[Abyssal plain|абисалне равни]], састоји се од стрме континенталне падине, окружене равним [[континентални успон|континенталним успоном]], у којем се накупљају [[седимент]]и са континента изнад каскада низ падину, као гомила у подножју падине. Продужујући до 500 -{km}- (310 -{mi}-) од падине, састоји се од густих седимената које таложи [[Turbidity current|струја замућења]] с прага и падине.<ref>Pinet 39, Gross 45.</ref> Континентални успон је подручје између градијента нагиба и континенталног прага.
Према [[United Nations Convention on the Law of the Sea|Конвенцији Уједињених нација о поморском праву]] назив континентални праг је добио правну дефиницију као протежуће [[Океанско дно|морско дно]] уз обале одређене земље којој припада.
== Типологија ==
Линија 12 ⟶ 17:
Структурни шелфови образовани су на површини благо нагнутих праплоча, које плитко залазе испод нивоа океана. Њихова површина поклапа се са површином праплоча због чега и имају структурни карактер.<ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>
== Географска дистрибуција ==
[[Датотека:Elevation.jpg|thumb|right|350px|{{legend|#03FCDE|Глобални континентални праг, посветљен цијаном]]
{{рут}}
Širina kontinentalnog praga znatno varira – nije neuobičajeno da ga neko područje uopšte nema, posebno tamo gdje prednji rub napredne okeanske ploče zaranja ispod [[kontinentalna kora|kontinentalne kore]] u obalnoj [[zona subdukcije|subdukcijskoj zoni]], poput obale [[Čile]]a ili zapadne obale [[Sumatra|Sumatre]]. Najveći – [[Sibirski prag]] u [[Arktički ocean|Arktičkom okeanu]] – proteže se u širinu do 1500 km. [[Južno kinesko more]] nalazi se preko još jednog opsežnog područja kontinentalnog praga, [[Sundajski prag|Sundajskog]], koji spaja [[Borneo]], Sumatru i [[Java (otok)|Javu]] na azijsko kopno . Druga poznata vodna tijela koja prelaze kontinentalne pragove su [[Sjeverno more]] i [[Perzijski zaliv]]. Prosječna širina kontinentalnih pragova je oko 80 km. Dubinapraga također varira, ali uglavnom je ograničena na vodu pliću od 100 m. Nagib praga je obično prilično nizak, reda 0,5°.<ref>Pinet, 37.</ref>
Iako se kontinentalni prag tretira kao [[fiziografija|fiziografska]] provincija [[okean]]a, on nije dio samog korita dubokog okeana, već poplavljenog ruba kontinenta.<ref>Pinet 35–36 .</ref> [[Pasivna kontinentalna margina]] poput većine obala [[Atlantski okean|Atlantika]] imaju široke i plitke pragove, načinjene od debelih sedimentnih klinova izvedenih dugotrajnom erozijom susjednog kontinenta. [[Aktivna kontinentalna margina]] ima uske, relativno strme pragove, zbog čestih [[zemljotres]]a koji prenose sedimente u duboko more.<ref>Pinet 35–36.</ref><ref>Pinet 90–93.</ref>
{|class="wikitable"
|+ Continental shelf widths<ref>Harris PT, Macmillan-Lawler M, Rupp J, Baker EK. 2014. Geomorphology of the oceans. Marine Geology. 352:4–24.</ref>
|-
!Ocean
!Active Margin Mean (km)
!Active Margin Maximum (km)
!Passive Margin Mean (km)
!Passive Margin Maximum (km)
!Total Margin Mean (km)
!Total Margin Maximum (km)
|-
!Arctic Ocean
|0
|0
|104.1 ± 1.7
|389
|104.1 ± 1.7
|389
|-
!Indian Ocean
|19 ± 0.61
|175
|47.6 ± 0.8
|238
|37 ± 0.58
|238
|-
!Mediterranean and Black Seas
|11 ± 0.29
|79
|38.7 ± 1.5
|166
|17 ± 0.44
|166
|-
!North Atlantic Ocean
|28 ± 1.08
|259
|115.7 ± 1.6
|434
|85 ± 1.14
|434
|-
!North Pacific Ocean
|39 ± 0.71
|412
|34.9 ± 1.2
|114
|39 ± 0.68
|412
|-
!South Atlantic Ocean
|24 ± 2.6
|55
|123.0 ± 2.5
|453
|104 ± 2.4
|453
|-
!South Pacific Ocean
|214 ± 2.86
|357
|96.1 ± 2.0
|778
|110 ± 1.92
|778
|-
!All Oceans
|31 ± 0.4
|412
|88.2 ± 0.7
|778
|57 ± 0.41
|778
|}
== Топологија ==
[[Датотека:Continental shelf.png|350px|thumb|Континентални праг ([[Енглески језик|енглески]] -{''Continental shelf''}-) и околне описане структуре (види текст)]]
Праг се обично завршава на месту повећања нагиба <ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/539632/shelf-break|title=shelf break – geology|encyclopedia=Encyclopædia Britannica}}</ref> (zvanog ''prekid praga''). Morsko dno ispod prekida je ''kontinentalna padina''. Ispod padine je „kontinentalni uspon“, koji se konačno stapa u duboko okeansko dno, [[abisalna ravan|abisalnu ravan]]. Kontinentalna prag i padina dio su [[kontinentalnoa margina|kontinentalne margine]].
Područje pragova obično se dijeli na „untrašnji “, „srednji“ i „vanjski kontinentalni prag“, svaki sa svojim specifičnom [[geomorfologija|geomorfologijom]] i biologijom mora.
Karakter praga se dramatično mijenja na njegovom prijelomu, gdje započinje kontinentalni nagib. Uz nekoliko izuzetaka, prelom pragova nalazi se na izrazito ujednačenoj dubini od oko 140 m; ovo je vjerovatno obilježje prošlih ledenih doba, kada je nivo mora bio niži nego što je sada.<ref>Gross 43.</ref>
Kontinentala padina je puno strmija od praga; prosječni ugao je 3°, ali može biti I niži od 1° ili čak 10°.<ref>Pinet 36, Gross 43.</ref> Nagib je često presiječen [[podmorski kanjon|podmorskim kanjonima]]. Fizički mehanizmi koji su bili uključeni u formiranje ovih kanjona nisu bili dobro shvaćeni do 1960-ih.<ref>Pinet 98, Gross 44.</ref>
==Седименти==
Континентални прагови прекривени су теригеним (земљастим) седиментима; то јест оним који произилазе из ерозије континената. Међутим, мало талога је из струје [[река]]; око 60–70% седимената на светским праговима представља „реликтни седимент“ који се таложио током последњег леденог доба, када је ниво мора био 100–120 -{m}- нижи него сада,<ref>Pinet 84–86, Gross 43.</ref>
Седименти обично постају све финији са удаљеношћу од обале; песак је ограничен на плитке, таласасто узбуркане воде, док су муљ и глине таложени у више тихој, дубокој води далеко од обале. Они се акумулирају по 15–40 -{cm}- сваког миленијум, много брже од дубокоморских [[Pelagic sediment|пелагијских седимената]].<ref>Gross 127.</ref>
==Морски прагови ==
Морски прагови се односе на океанске воде на континенталном полу. Њихово кретање контролишу комбиновани утицаји [[плима|плиме]], присиљавања ветром и бочатне воде настале из речних дотока (регије утицаја слатке воде). Ове регије често могу бити биолошки врло продуктивне због мешања узрокованог плитким водама и повећаним брзинама струје. Упркос покривању само око 8% Земљине површине океана<ref>Harris PT, Macmillan-Lawler M, Rupp J, Baker EK. 2014. Geomorphology of the oceans. Marine Geology. 352:4–24.</ref>, морски прагови подржавају 15-20% глобалне примарне продукције.<ref>de Haas, H., van Weering, T.C. and de Stigter, H., 2002. Organic carbon in shelf seas: sinks or sources, processes and products. Continental Shelf Research, 22(5), pp.691-717. https://doi.org/10.1016/S0278-4343(01)00093-0</ref>.
Dok je [[Severno more]] jedan od bolje proučenih morskih pragova <ref>Guihou, K., Polton, J., Harle, J., Wakelin, S., O'Dea, E. and Holt, J., 2018. Kilometric scale modeling of the North West European shelf seas: exploring the spatial and temporal variability of internal tides. Journal of Geophysical Research: Oceans, 123(1), pp.688-707.</ref> nije nužno reprezentativan za sva postojeća mora jer se može naći širok raspon ponašanja. Morskim koritima [[Indijski okean|Indijskok okeana]] morskim dominiraju glavni riječni sistemi, uključujući [[Ganges]] i [[Ind]]<ref>Han, W. and McCreary Jr, J.P., 2001. Modeling salinity distributions in the Indian Ocean. Journal of Geophysical Research: Oceans, 106(C1), pp.859-877.</ref>. Morski pragovi [[Novi Zeland|Novog Zelanda]] su kompliciran jer potopljeni kontinent [[Zealandija]] stvara široki plato.<ref>Stevens, C.L., O’Callaghan, J.M., Chiswell, S.M. and Hadfield, M.G., 2019. Physical oceanography of New Zealand/Aotearoa shelf seas–a review. New Zealand Journal of Marine and Freshwater Research, pp.1-40. https://doi.org/10.1080/00288330.2019.1588746</ref>. Morski pragovi oko [[Antarktik]]a i u [[Arktički okean|Arktičkom okeanu]] su pod uticajem proizvodnje morskog leda i [[polinija]]<ref>Morley, S.A., Barnes, D.K. and Dunn, M.J., 2018. Predicting which species succeed in climate-forced polar seas. Frontiers in Marine Science, 5, p.507. https://doi.org/10.3389/fmars.2018.00507</ref>
Postoje dokazi da promena vetra, kiše i regionalnih okeanskih struja u zagrеjavajućem okeanu imaju utиcaja na neka mora.<ref>Montero‐Serra, I., Edwards, M. and Genner, M.J., 2015. Warming shelf seas drive the subtropicalization of European pelagic fish communities. Global Change Biology, 21(1), pp.144-153.</ref>. Poboljšano prikupljanje podataka putem [[Integrirani sistem za posmatranje okeana|Integriranog sistema za promatranje okeana]] u regijama morskih polja omogućuju identifikaciju tih promjena.<ref>O'Callaghan, J., Stevens, C., Roughan, M., Sutton, P., Garrett, S., Giorli, G., Smith, R.O., Currie, K.I., Suanda, S.H., Williams, M. and Bowen, M., 2019. Developing an integrated ocean observing system for New Zealand. Frontiers in Marine Science, 6, p.143. https://doi.org/10.3389/fmars.2019.00143</ref>
==Биота==
Континентални прагови обилују животом због сунчеве светлости која је доступна у плитким водама, за разлику од биотске пустиње океана [[абисална раван|абисалних равни]]. Okruženje pelagijskih vodenih stubova kontinentalnog praga čini [[neritska zona]], a provincija [[bentos]]kog (morskog pragsa) je [[sublitoralna zona]].<ref>Pinet 316-17, 418–19.</ref> Pragovi čine manje od deset posto okeana, a gruba procjena sugerira da samo oko 30% morskog dna na kontinentalnom dijelu primi dovoljno sunčeve svjetlosti da omogući bentosku fotosintezu.<ref>[https://hal.archives-ouvertes.fr/hal-00330315/document Light availability in the coastal ocean: impact on the distribution of benthic photosynthetic organisms and their contribution to primary production - Archive ouverte HAL]</ref>
Iako su pragovi obično plodn, ako preovladavaju [[Anoksijski događaj|anoksijski]] uslovi tokom sedimentacije, naslage mogu tokom geološkog vremena postati [[izvorna stijena|izvori]] za [[fosilno gorivo]].
== Економски значај ==
Иако релативно доступни, континентални прагови најбоље су схваћени део океанског дна. Већина комерцијалне експлоатације из мора, попут металних И неметалних руда и [[угљиководоник]]а, одвија се на континенталном полу.<ref>{{Cite journal|last=Pourret|first=Olivier|last2=Tuduri|first2=Johann|date=decembar 2017|title=Continental shelves as potential resource of rare earth elements|journal=Scientific Reports|volume=7|issue=1|pages=5857|doi=10.1038/s41598-017-06380-z|issn=2045-2322|pmid=28724988}}</ref>
Suverena prava nad njihovim kontinentalnim pragovima do dubine od 100 m ili na udaljenosti na kojoj su dubinu voda dopuštenih za iskorištavanje resursa zahtijevale morske države koje su potpisale [[Konvenciju o kontinentalnom pragu]] koju je sastavila UN-ova [[Međunarodna komisija za pomorsko parvo]] 1958. godine. Ovo je dijelom supstituiralo [[Konvencija Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu|Konvenciju UN o pomorskom pravu]].<ref>{{cite web
| url = http://legal.un.org/ilc/texts/instruments/english/conventions/8_1_1958_continental_shelf.pdf
| title = ''Treaty Series'' – Convention on the Continental Shelf, 1958
| author =United Nations
| accessdate=13. 1. 2016| date=29. 4. 1958| publisher = United Nations
}} vol. 499, p. 311.</ref> kojim je stvorena ekskluzivna ekonomska zona od 200 nautičkih milja, plus prava na kontinentalni prag za države s fizičkim kontinentalnim pragovima koji se protežu izvan te udaljenosti.
Zakonska definicija kontinentalnog praga znatno se razlikuje od geološke definicije. UNCLOS navodi da se proteže do granice [[kontinentalna margina|kontinentalne margine]], ali ne manje od 200 km i ne više od 350 km od početne linije. Tako naseljeni vulkanski otoci, poput [[Kanarski otoci|Kanara]], koji nemaju stvarni kontinentalni prag, iako imaju legalni kontinentalni, dok nenaseljeni otoci nemaju prag.
== Види још ==
* [[Основна линија]]
* [[Ексклузивна економска зона]]
* [[Међународне воде]]
* [[Копнени мост]]
* [[Територијалне воде]]
* [[Пасивна маргина]]
== Референце ==
{{
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{cite book|last=Gross|first=M. Grant|title=Oceanography: A View of the Earth |url=https://books.google.com/books?id=fE1Y4XoWs2IC |accessdate=12. 1. 2016 |year=1972 |publisher=Prentice-Hall |location=Englewood Cliffs |isbn=978-0-13-629659-1}}
* {{cite book|last=Pinet|first=Paul R.|title=Invitation to Oceanography|url=https://books.google.com/books?id=0iXMJJQblg0C|accessdate=13. 1. 2016|year=2003|publisher=Jones & Bartlett Learning|location=Boston|isbn=978-0-7637-2136-7}}
* {{cite journal
| last = Armstrong | first = R.L.
| title = The Persistent Myth of Crustal Growth
| journal = Australian Journal of Earth Sciences | year = 1991 | volume = 38 | issue = 5 | pages = 613–630
| doi = 10.1080/08120099108727995
| url = http://www.mantleplumes.org/WebDocuments/Armstrong1991.pdf
|bibcode = 1991AuJES..38..613A | citeseerx = 10.1.1.527.9577 }}
* {{cite journal
| last1 = Bowring | first1 = S A
| last2 = Williams | first2 = I S
| title = Priscoan (4.00–4.03 Ga) orthogneisses from northwestern Canada
| journal = Contributions to Mineralogy and Petrology | volume = 134 | year = 1999 | issue = 134 | pages = 3–16
| doi = 10.1007/s004100050465 | bibcode=1999CoMP..134....3B
| s2cid = 128376754 }}
* {{cite web
|last = Butler
|first = Rob
|title = Making new continents
|year = 2011
|url = http://earth.leeds.ac.uk/assyntgeology/extra_info/ehistory.htm
|access-date = 29 January 2006
|url-status = dead
|archive-url = https://web.archive.org/web/20060301071038/http://earth.leeds.ac.uk/assyntgeology/extra_info/ehistory.htm
|archive-date = 1 March 2006
|df = dmy-all
}}
* {{cite journal
| last = Cogley | first = J. Graham
| title = Continental Margins and the Extent and Number of Continents
| journal = Reviews of Geophysics | year = 1984 | volume = 22 | issue = 2 | pages = 101–122
| doi = 10.1029/RG022i002p00101 | bibcode=1984RvGSP..22..101C
}}
* {{cite journal
| last = Condie | first = Kent C.
| title = The supercontinent cycle: are there two patterns of cyclicity?
| journal = Journal of African Earth Sciences | year = 2002 | volume = 35 | issue = 2 | pages = 179–183
| doi = 10.1016/S0899-5362(02)00005-2
|bibcode = 2002JAfES..35..179C }}
* {{cite journal
| last1 = Clift | first1 = P
| last2 = Vannuchi | first2 = P
| title = Controls on Tectonic Accretion versus Erosion in Subduction Zones: Implications for the Origin and Recycling of the Continental Crust
| journal = Reviews of Geophysics | year = 2004 | volume = 42 | issue = RG2001
| pages = RG2001 | doi = 10.1029/2003RG000127 | bibcode=2004RvGeo..42.2001C
| hdl = 1912/3466 | hdl-access = free }}
* {{cite journal
| last1 = Hawkesworth | first1 = C.J.
| last2 = Dhuime | first2 = B.
| last3 = Pietranik | first3 = A.B.
| last4 = Cawood | first4 = P.A.
| last5 = Kemp | first5 = A.I.S.
| last6 = Storey | first6 = C.D.
| title = The generation and evolution of the continental crust
| journal = Journal of the Geological Society | volume = 167 | issue = 2 | year = 2010 | pages = 229–248
| doi = 10.1144/0016-76492009-072
| bibcode = 2010JGSoc.167..229H | s2cid = 131052922 }}
* {{cite journal
| last1 = Saal | first1 = A.L.
| last2 = Rudnick | first2 = R.L.
| last3 = Ravizza | first3 = G.E.
| last4 = Hart | first4 = S.R.
| title = Re–Os isotope evidence for the composition, formation and age of the lower continental crust
| journal = Nature | year = 1998 | issue = 6680| pages = 58–61
| doi = 10.1038/29966 | volume=393
|bibcode = 1998Natur.393...58S | s2cid = 4327383 }}
* {{cite book
| last = Walther | first = John Victor
| title = Essentials of Geochemistry | page = 35
| publisher = Jones & Bartlett | year = 2005
| isbn = 978-0-7637-2642-3
| url = https://books.google.com/books?id=NmvMrnxtHecC&pg=PA35
}} (Diagram entitled "Model of growth of continental crust through time" by {{cite journal
| last1 = Taylor | first1 = S.R.
| last2 = McLennan | first2 = S.M.
| year = 1995
| title = The geochemical evolution of the continental crust
| journal = Rev. Geophys. | volume = 33 | issue = 2 | pages = 241–265
| doi = 10.1029/95RG00262 | bibcode=1995RvGeo..33..241T
}})
* {{cite journal
| last1 = von Huene | first1 = Roland
| last2 = Scholl | first2 = David W.
| title = Observations at convergent margins concerning sediment subduction, subduction erosion, and the growth of continental crust
| journal = Reviews of Geophysics | year = 1991 | volume = 29 | issue = 3 | pages = 279–316
| doi = 10.1029/91RG00969 | bibcode=1991RvGeo..29..279V
| url = https://zenodo.org/record/1231311 }}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Continental shelf}}
* [https://web.archive.org/web/20050217014801/http://www.onr.navy.mil/Focus/ocean/regions/oceanfloor2.htm Office of Naval Research: Ocean Regions: Continental Margin & Rise]
* [http://www.continentalshelf.org UNEP Shelf Programme]
* [https://web.archive.org/web/20110720071445/http://www.iilj.org/publications/documents/CavnarESP15-09.pdf Anna Cavnar, ''Accountability and the Commission on the Limits of the Continental Shelf: Deciding Who Owns the Ocean Floor'']
{{Authority control}}
[[Категорија:Седиментологија]]
| |||