Суецка криза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 30:
Након [[Израелско-арапски рат 1948.|Првог арапско-израелског рата]] могућност склапања мира између Израела и најумеренијег арапског лидера, [[јордан]]ског краља Абдулаха, неславно је пропала након што су краља [[Абдулах од Јордана|Абдулаха]] у [[Јерусалим]]у [[1950]]. убили [[Палестинци|палестински]] екстремисти. Рушење монархије у Египту [[1952]]. означило је нову прекретницу у односу снага на Блиском истоку. Тако је раздобље политичких превирања у Египту, изазваних поразом [[1948]], кулминирало војним ударом којим је срушен краљ [[Фарук]]. Збивања у Египту с позорношћу су била праћена у [[Тел Авив]]у. Египатска војска се у рату 1948. показала најтежим израелским противником и највећом опасношћу, док је Египат био најчешћа полазна тачка за убацивање арапских командоса на израелску територију. Израел је забрињавао пораст арапског национализма, а чињеница је да је Египат имао низ набавки оружја из Источног блока, због чега је био на најбољем путу да се успостави као регионална велесила. Ради дискредитације Египта у очима Запада, Израелска обавештајна служба је почетком педесетих у Египту извела низ антиамеричких терористичких акција у облику подметања бомби. Након што је то откривено у јавности неколико година касније, цела операција је прозвана према тадашњем министру одбране који је наредио целу акцију "[[Афера Лавон]]". Но, везе између Египта и Запада нису пресекли израелски обавештајни агенти већ сам египатски председник [[Гамал Абдел Насер]].
 
[[File:Nasser Speech.tif|thumb|[[Гамал Абдел Насер]] држи говор приликом отварања [[Суецки канал|Суецког канала]]]]
[[Сједињене Америчке Државе|САД]] покушале су посредовати у сукобу између Египта и Израела, обећавајући издашну привредну помоћ обема земљама. У Египту су ту помоћ наменили изградњи [[Asuanska brana|Асуанске бране]] на реци [[Нил]]. Но, доласком Гамала Абдела Насера на чело војног режима у Каиру у априлу [[1954]]. године Египат се почео приближавати Совјетском Савезу. Забринут због египатског кокетирања са Совјетским Савезом, амерички председник [[Двајт Д. Ајзенхауер|Ајзенхауер]] отказао је Каиру зајам за финансирање Асуанске бране. До кулминације заоштравања односа Египта са западним земљама дошло је у јулу [[1956]]. године египатском национализацијом Суецког канала, која је оправдана потребом проналажења извора финансирања градње Асуанске бране.
 
Линија 42 ⟶ 43:
 
== Последице ==
[[File:UNEF in Sinai (11).tif|thumb|Мировне снаге [[Уједињене нације|Уједињених нација]] на [[Синајско полуострво|Синају]] 1956]]
[[Датотека:Bmehaneh_cover.jpg|мини|десно|300п|Насловница израелског војног часописа]]
[[Датотека:UNEF Yugoslav soldiers 15-01-1957.jpg|мини|десно|[[Југословенска народна армија|Југословенска војна]] мисија UNEF на [[Синајско полуострво|Синају]] ([[1957]])]]