Епархија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Црква - Changed link(s) to Црква (заједница) |
||
Ред 1:
'''Епархија''' или '''епископија''' је назив за област чији духовни живот надгледа и њиме руководи један [[епископ]].
Некада су се границе епархија поклапале са административним границама покрајина у грчко-римском царству, а седишта администрација једне и друге од ових установа биле у истом месту, као и место боравка [[епископ]]а. Епархија је улазила у састав јединице - дијецезе, а у њеном саставу биле су мање јединице - номе. Таква структура и организација, у [[4. век]]у прелази у [[
Свака епархија има по неколико [[парохија]], а свака [[митрополија]] има по неколико епископија, односно епархија и свој [[синод]]. [[Митрополија|Митрополије]] улазе у састав [[Патријаршија|патријаршије]], која је њихова највиша структура. У [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] било је епископија које су припадале Византијској Цркви, одн. [[Цариград]]ској Патријаршији. Оне су улазиле у састав [[Солун]]ске Митрополије, односно [[Охрид]]ске Архиепископије - док је на оне у приморју утицао [[Рим]]. У приморју је у [[богослужење|богослужењу]] владало двојезичје (диглосија), а хришћанска просвећеност славенског живља била је слаба. Тек са [[Свети Сава|Светим Савом]], уз грчки и латински језик, уводи се и славенски као богослужбени језик, па ће тројезичје (триглосија) донети богатије плодове хришћанизације Срба. То је уједно и време организације Жичке, односно Пећке Архиепископије.
|