Морејска деспотовина — разлика између измена

'''Морејска деспотовина''' је добила назив по [[средњи век|средњовековном]] називу за [[Пелопонез]] који је гласио '''''Мореја'''''.<ref>[http://www.thegreektravel.com/lakonia/monemvasia.html Monemvasia]</ref>▼

Према [[народ]]ној етимологији, назив су му дали [[крсташки ратови|крсташи]] јер је било густо обрасло [[Дуд|дудовим дрвећем]] ([[Грчки језик|грчки]]: ''Μωρέας'' или ''Μωριάς'') које се користило у производњи [[Свила|свиле]] која је тада цветала. Пошто су ту живели и Словени, могућа етимологија, као и у случају Морлака је од мора. Такву етимологију ове речи, иако словенофоб, је заступао и тиролски путник, новинар, политичар и историчар Jakob Philipp Fallmerayer..<ref>[https://books.google.de/books?id=mfkcAAAAYAAJ&lpg=PA175&ots=vFLahP1rGa&dq=%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0&hl=de&pg=PA175#v=onepage&q=%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0&f=false Време Јована В Палеолога (1332-1391)]</ref>▼

Морејска деспотовина настаје [[1259]]. године када [[Михајло VIII Палеолог|Михајло VIII]] побеђује и заробљава хајског кнеза [[Вилијам II Вилерден|Вилијама II Вилердена]] у [[Пелагонијска битка|Пелагонијској бици]]. Вилијам је пуштен из заробљеништва уз велики откуп и предају дела територија на [[исток]]у [[Пелопонез]]а. Од тих новоприпојених поседа створена је претеча Морејске деспотовине на чијем челу се налазио војни заповедник који је постављан на период од годину дана. Такво стање се задржало до [[1308]]. године од када управљање над областима постаје доживотно, а уместо стратега на положај ступају блиски чланови царске породице.<ref>[https://pulse.rs/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%B2/ Историја Византијског царства]</ref>▼

[[Јован VI Кантакузин]] постаје [[Византијско царство|византијски цар]] [[1347]]. године и за свог наследника и савладара одређује свог првог [[син]]а [[Матија Кантакузин|Матију Кантакузина]]. Свом другом сину [[Манојло Кантакузин|Манојлу]] додељује титулу [[деспот]]а и поставља га на чело поседа на Пелопонезу који се од тада називају ''деспотовина Мореја''. [[Грађански рат]] између [[Палеолози|Палеолога]] и [[Кантакузини|Кантакузина]] дефинитивно се окончао [[1383]]. године када [[Палеолози]] преузимају контролу над Морејском деспотовином. Крајем [[14. век|XIV]] и у првој половини [[15. век|XV века]] морејски деспоти уништавају остатке [[Крсташке државе|крсташких држава]] на [[југ]]у [[Грчка|данашње Грчке]]. Међутим само три године након што је [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] уништио остатке [[кнежевина Ахаја|ахајске кнежевине]] [[1443]]. године, [[списак султана Османског царства|турски султан]] [[Мурат II]] уништава [[бедем]]е на коринтском земљоузу чиме отвара пут [[Турци|турском]] освајању Пелопонеза. Његов наследник [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] [[1460]]. године осваја [[Мистра|Мистру]] и уништава Морејску деспотовину, а са њом и последње остатке [[Византијско царство|византијске]] власти на [[Балканско полуострво|Балкану]]<ref>[https://web.archive.org/web/20130727041148/http://angiolello.net/ARCHONS.pdf Contemporary Copy of the Letter of Mehmet II to the Greek Archons]</ref>▼