Високо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додавање/побољшање референце/и ознака: уређивање извора (2017) |
м Бот: Козметичке измене користећи AWB |
||
Ред 36:
Од средњовековног града, Високо ће израсти у насеље [[Османско царство|османског]] типа. У оквирима овог новог града историјску улогу имао је [[Ајаз-паша|Ајас-паша]]<ref>Шабановић, „Двије најстарије вакуфнаме у Босни“, 35.</ref> Дана [[11. новембар|11. новембра]] [[1911]], у последњим годинама [[Аустроугарска|Аустроугарске управе]], град је скоро потпуно изгорио у пожару који је случајно започет.<ref>{{Cite web|url=https://avaz.ba/kantoni/zenicko-dobojski-kanton/430394/danas-117-godisnjica-visocke-jangije-pozar-u-kojem-je-izgorjela-cijela-carsija|title=Danas 117. godišnjica visočke jangije: Požar u kojem je izgorjela cijela čaršija|website=Avaz.ba|language=bs-BA|access-date=08. 05. 2019.}}</ref>
Пре распада СФРЈ и грађанског рата, Високо је било највећи извозник текстила и коже у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]].<ref>http://visoko.gov.ba/media/461866/Strategija-razvoja-Op%C4%87ine-Visoko-2015-2021.pdf</ref><ref>{{Citation|title=Book sources|url=https://en.wikipedia.org/wiki/Special:BookSources/9781107016156|accessdate=08. 05. 2019.|language=en}}</ref> Током читавог [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]], Високо је остало под надзором [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије РБиХ]].
Данас су носиоци [[Привреда|привредног]] развоја и даље кожарско-текстилна индустрија, али и ауто-индустријска.<ref>http://visoko.gov.ba/media/450850/investicijski-vodic.pdf</ref> Од [[2006]]. Високо посећују десетине хиљада [[Туризам|туриста]] због [[Височке пирамиде|хипотезе]] [[Семир Османагић|Семира Османагића]].<ref>[http://piramidasunca.ba/bs/aktuelnosti/item/14212-fondacijin-izvje%C5%A1taj-o-turizmu-na-podru%C4%8Dju-op%C4%87ine-visoko-period-mart-2018-%E2%80%93-maj-2019.html FONDACIJIN IZVJEŠTAJ O TURIZMU NA PODRUČJU OPĆINE VISOKO PERIOD MART 2018. – MAJ 2019 - Fondacija “Arheološki park: Bosanska piramida Sunca, Archaeological Park: Bosnian Pyram...<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref><ref>[https://avaz.ba/vijesti/teme/294495/pozitivan-primjer-visoko-vrvi-od-turista-svi-dobro-znamo-zasto-ali-vlast-to-ne-zanima POZITIVAN PRIMJER | Visoko vrvi od turista, svi dobro znamo zašto, ali vlast to ne zanima<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref><ref>[https://www.oslobodjenje.ba/o2/rodni-kraj/turizam/turisticka-ponuda-visokog-dostupna-na-internet-platformi Oslobođenje - Turistička ponuda Visokog dostupna na internet platformi<!-- Ботовски генерисан назив -->]</ref> У Високом се налази православна [[Црква Светог великомученика Прокопија у Високом|црква Светог великомученика Прокопија]] који је проглашен националним спомеником.<ref>{{Cite web|url=http://old.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=2412|title=Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika|website=old.kons.gov.ba|access-date=08. 05. 2019.}}</ref>
== Становништво ==
Ред 70:
У времену око [[4800 п. н. е.]] на читавом подручју височког базена могло је бити око 3.500 становника, што у просјеку чини густину насељености од 31 становника по км<суп>2</суп>. Околиште је једно од највећих насеља пронађених у БиХ, што су показали пронађени материјали, производња покретног археолошког материјала, и број кућа откривених снимањем. Насеље је било затвореног типа и заштићено с пет ровова.
Слијед живљења наставио се и у [[Метално доба|металном добу]]. Значајна налазишта за [[гвоздено доба]] су Хаџићи – брдо Градина, Копачи, Мало Чајно, Збиље, Мокроноге, Вратница и Порјечани. Касније су територију централне Босне већином насељавали [[Дезитијати]], илирско племе који су припадали [[Средњобосанска културна група|средњобосанској културној групи]] бронзаног и гвозденог доба. Са гвозденим добом, када се становништво све више повлачи на падинска подручја, на моштранском пређелу постојала је градина Градац у Гуњачама (подручје Мокронога). Мокроношка градина имала је промјер 300џ100 метара.<ref>Бојановски, 1984, 61 - 62</ref>
Од [[2002]]. године мања ископавања и геофизичке проспективе су извођени у Околишту. Први резултати били су геомагнетички планови насеља од пет кућа са повезним путевима. Пронађена су изврсно очувана насеља, а тополошка, радиометричка, археолошка и ботаничка анализа пронађених материјала показују велики научни потенцијал Околишта, које припада касном неолитском периоду.
Ред 165:
Повјеренство за очување националних споменика Босне и Херцеговине уврстило је укупно седам националних споменика.
'''[[Миле]]''' су биле краљевско столно и саборно мјесто Великог русага босанског, те крунидбено и гробно мјесто босанских краљева за време средњовјековне Босне. Осим тога, у то вријеме у Милима налазио се и фрањевачки самостан, а од 1340. бива средиште викарије. [[Високи (тврђава)|'''Стари град Високи''']] такођер је национални споменик Босне и Херцеговине.
'''Самостан св. Бонавентуре''' је католички вјерски објекат у Врхбосанској надбискупији и проглашен је за национални споменик Босне и Херцеговине. Национални споменик се састоји од зграде Самостана са гимназијом и сјемеништем, припадајуће цркве и покретног наслијеђа које чини збирка слика старих мајстора.
Ред 171:
[[Црква Светог великомученика Прокопија у Високом|'''Црква светог Прокопија''']] изграђена је 1857. године (1853.) налази се у Високом и представља храм [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], припада Дабробосанској митрополији те је сједиште Височке парохије.
Nacionalnim spomenikom proglašeni su i [[Археолошко подручје Околиште|'''Праисторијско насеље на локалитету Околиште''']] у насељима [[Околишће]] и [[Радиновићи (Високо)|Радиновићи]], [[Табачка џамија у Високом|'''Табачка (Табачица) џамија''']] (градитељска цјелина) i
=== Музеји ===
| |||