Анамнеза (литургија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Црква - Changed link(s) to Црква (заједница) |
||
Ред 11:
'''Анамнеза''' ([[грчки језик|грчки]] - -{αναμνισις}-, сећање, успомена, спомен) је главни део канона Евхаристије у којем се подсећа на суштинске тренутке из историје спасења, почевши са Оваплоћењем, па све до Другог доласка ("Сећајући се дакле..."). Појам се употребљава у [[Јеванђеље|Јеванђељу]] по Луки 22,9 и у 1. Кор. 11,24-25, гдеје реч о установи Евхаристије ("''Ово чините у мој спомен''"). По 1. Кор. 11,26, Евхаристија се управо односи на објављивање смрти Господње, "''све док не дође''". Анамнеза има литургијску форму ("''У спомен Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа''"), која се употребљава два пута, подобно двоструком предложењу (προθεσις): 1) у чину проскомидије, кад се врши припрема дарова да би се принели као жртва (принос) [[Бог]]у, као сећање на [[Исус Христос|Христову]] смрт (Ис. 53,7-8; Дела 8,32-33); 2) у чину [[Литургија|Литургије]], кад се врши освећење (претварање) дарова као "''бескрвне жртве''".
Цела Литургија има анамнетички карактер. [[Црква (заједница)|Црква]] има свест да се у Литургији понавља у садашњости историјска и есхатолошка стварност Христове смрти кроз спомињање жртве на крсту и изговарање речи којима је установљена Тајна [[Евхаристија|Евхаристије]]. Анамнеза постаје освећујућа само кроз призив Светога Духа, ради претварања евхаристијских дарова, хлеба и вина, у само Тело и саму Крв Господа и Бога и Спаса Христа. Иначе, подсећање и актуализовање Христових речи могућно је само у Светоме Духу, Утешитељу, Духу Истине, Који "''ће вас научити свему и подсјетиће вас на све што вам рекох''" (Јн. 14,26 и 16,13). Анамнеза и епиклеза апсолутно су неопходне за стварно Христово присуство у Тајни Евхаристије.
[[Категорија:Теологија]]
| |||