Вера — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: sw:Imani |
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Црква - Changed link(s) to Црква (заједница) |
||
Ред 3:
==Основно значење==
"Темељ, извесност, онога чему се надамо, доказ ствари невидљивих" (Јевр. 11,1), или предокусно добијање добара будућега века, познавање ствари засад необјављених. За Апостола Павла вера је делање благодати Божије која палог човека приводи у стање спасења: "А праведник ће од вјере живјети" (Рим. 1,17). "Мислимо дакле да ће се човјек оправдати вјером без дјела закона" (Рим. 3,28; Гал. 3, 24). За Јеванђелисту Јована, вера је отварање духа, силом благодати, ради призива и присуства Бога љубави који се открио у Христу Распетом и Васкрслом (1. Јн. 5,1-2). По Светом Василију, Дух даје светлост која омогућује откривање истине у сразмери са вером; а по [[Свети Јован Златоусти|Светом Јовану Златоустом]], вера је темељ на којем стоји [[Црква (заједница)|Црква]], зато Црква не потврђује веру - истину, него вера потврђује Цркву.
== Есхатолошко утемељење вере==
Ред 11:
Овде се могу приметити два главна аспекта вере: а) вера - као начин живота, односно "вера која кроз љубав дела" (Гал.5,6), која има [[Сотириологија|сотириолошки]] карактер: "Вера твоја спасе те" (Мт. 9,12); б) вера - као начин сазнања, темељ Истине, са епистемолошким карактером: "И ово је обећање које смо чули од њега јављамо вама, да је Бог свјетлост, и таме у њему нема никакве" (1. Јн. 1,5). Вера је дар милости Божије. Зато она претпоставља дијалог љубави, лични однос са Богом. Под личним односом са Богом не мисли се на интелектуално приступање егзистенцији Божијој; у том смислу и [[демони]] верују (Јак. 2,19). Лични однос са Богом јесте прихватање, сажаљењем у срцу (Дела 2,37), обећањем Божјим, које се манифестује у Христовом присуству, прихватање које омогућује не само нови начин живота, промену духа кроз покајање (Дела 2,38), него и одређује вечну судбину (2. Кор. 5,1). Црквени оци се не устручавају да докажу да је почетак вере страх Божији, јер она ослобађа душу од страхоте [[грех|греха]] и смрти, помажући јој да уђе под окриље благодати (Лк. 12,5; Мт. 10,28). Спасење почиње од вере и завршава се вером: "А без вере није могуће угодити [[Бог|Богу]]" (Јевр. 11,7). Вера је пут познања кроз лично искуство, а не кроз покушаје. По [[Апостол Павле|Апостолу Павлу]], овде на земљи немамо јасно и коначно знање, него делимично и "као кроз огледало" (1. Кор. 13,12).
[[Апостол Јован]] више воли да вери да значење "виђења (гледања)", откривања Истине; стога су њени синоними светлост (Јн. 3,20-21), суд, расуђивање. [[Исак Сиријанац]] разликује веру која долази од онога што се чуло, примљену на основу речи, од вере засноване на ипостаси, примљене кроз контемплативно виђење стварности у коју се верује: "Једна је вера општа правоверних, то јест догмати о Богу и о Његовим [[Интелигибилно|интелигибилним]] и чулним тварима, као што их је по [[благодат|благодати]] Божијој примила Света Саборна [[Црква (заједница)|Црква]], а друга јесте вера виђења, то јест знања, која се не противи оној која га рађа, него га чини још извеснијим. Јер смо о првој научили из чувења, наследивши је од благочестивих родитеља и од учитеља православне вере, а друга долази кроз то што правилно верујемо и бојимо се Господа, у Којега смо поверовали" (наведено по Петру Дамаскину, Духовне поуке).
==Вера и разум==
| |||