Мртвачки плес — разлика између измена

У представама Мртвачког плеса насталим у 15. веку лешеви/скелети по правилу не нападају живе. Њихов став се пре може назвати подругљивим него агресивним: у положају који сугерише да се ради о плесу, они хватају живе за руку или одећу, тек понекад покушавајући да им отму атрибуте друштвеног положаја. [[Хијерархија|Хијерархијски]] устројен скуп живих јесте представа човечанства у малом, којом се изражава идеја о [[Друштвена једнакост|једнакости]] свих [[Друштвена стратификација|слојева]], полова и животних доба пред смрћу.<ref name="Delumeau"/> У раним представама (Париз, Кермарија) он се своди на мушке представнике различитих друштвених слојева, јасно дефинисане атрибутима свог статуса или [[Занимање|занимања]]. Црквена и световна лица обично се наизменично ређају. Изузетак у том смислу представљају представе из Богородичине цркве у Берлину, где су лаици и свештена лица одвојени у две поворке смештене лево и десно од представе [[Isusovo raspeće|Распећа]]; и у представи из гробљанске [[Капела (грађевина)|капеле]] у [[Pinzolo, Trento|Пинцолу]] (1539), где се поворка лаика надовезује на низ црквених лица. Женски ликови се први пут појављују у Мртвачком плесу са базелског доминиканског гробља. Њихов број је ограничен и оне се првенствено појављују у улози супруге владара ([[emperatriz|царица]], [[краљица]]). У ''Мртвачком плесу жена'' (''Danse macabre des femmes''), који је 1486. у Паризу објавио Гијо Маршан овај скуп је проширен и другим женским панданима уобичајених учесника Мртвачког плеса (кнегиња, опатица, итд), али и представницама различитих животних доба жене (девојка, старица).<ref>{{Cite book| publisher = Kent State University Press|isbn=978-0-87338-473-5|last= Harrison|first= Ann Tukey| last2 = Hindman| first2 = Sandra| title = The Danse Macabre of Women: Ms. Fr. 995 of the Bibliothèque Nationale| url = https://archive.org/details/dansemacabreofwo0000unse| date = 1994}}</ref>