Светлост — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (спектрар)
м
[[Датотека:Light dispersion conceptual waves350px.gif|мини|266x266px|Дисперсија зрака беле светлости у троугластој [[призма|призми]]. Долази до раздвајања дужих [[таласна дужина|таласних дужина]] (црвено) и краћих таласних дужина (плаво).]]
 
'''Светлост''' је део [[спектар|спектра]] [[електромагнетно зрачење|електромагнетног зрачења]] из опсега [[таласна дужина|таласних дужина]] видљивих голим [[око]]м. Некад се каже и '''''видљива светлост''''' што би био [[плеоназам]] да се термин ''светлост'' не користи и у ширем смислу да означи електромагнетно зрачење било које таласне дужине (рецимо [[ултраљубичасто зрачење|ултаљубичасти зраци]], које човек не види голим оком, а који изазивају [[флуоресценција|флуоресценцију]] разних материјала, често се називају ''[[црно светло|црним светлом]]''). Видљива светлост се обично дефинише као радијација у опсегу [[таласна дужина|таласних дужина]] од 400 [[нанометар]]а (-{nm}-), или 400×10<sup>−9</sup> -{m,}- до 700 нанометара – између [[инфрацрвено зрачење|инфрацрвене]] (са дугачким таласним дужинама) у [[ултраљубичасто зрачење|ултраљубичасте]] (са кратким таласним дужинама).{{sfn|Логос|2017|p=245, 277. „Човеково око може да види светлост таласних дужина од 380 до 740 нанометара“}}<ref name="Pal2001">{{harvnb|Pal|Pal|2001|p=387}}</ref><ref name="BuserImbert1992">{{harvnb|Buser|Imbert|1992|p=50}}</ref> Често се инфрацрвени и ултраљубичасти опсег такође називају ''светлом''.
 
{| style="float:right; background:#fff; border-style:solid; border-width:2px; border-color:#0095b6; margin-left:10px; padding:8px;"
|}
Главни извор светлости на [[Земља|Земљи]] је [[Сунце]]. Сунце, као и друге [[звезда|звезде]], у процесу термонуклеарне реакције ствара [[фотон]]е, један део тако насталих фотона, који су носиоци електромагнетног зрачења и светлости, ослобађа се са Сунца.{{sfn|Логос|2017|p=22, 282}} Сунчева светлост пружа енергију коју зелене [[биљке]] користе да формирају [[шећер]]е, углавномчесто у облику [[скробглукоза|глукозе]]а, којиа ти шећери отпуштаотпуштају енергију у жива бића која гасе конзумирајуњима хране.{{sfn|Логос|2017|p=206, 209-210}} Процес [[фотосинтеза|фотосинтезе]] пружа виртуално сву енергију коју користе жива бића. Историјски, још један важан извор светлости за људе је била [[ватра]], од античких логорских ватри до модерних керозинских лампи. Са развојем [[електрично светло|електричног светла]] и електроенергетских система, електрично осветљење је скоро потпуно заменило светлост ватре. Неке врсте животиња генеришу сопствену светлост, што се назива [[Биолуминисценција|биолуминисценцијом]]. На пример, свитци користе светлост да лоцирају парњаке, и вампирски сквидови је користе да се сакрију од плена.
 
Примарна својства видљивог светла су [[интензитет (физика)|интензитет]], правац пропагације, [[Електромагнетски спектар|спектар]] [[фреквенција]] или таласних дужина, и [[поларизација (таласи)|поларизација]]. Њена [[брзина светлости|брзина]] у вакууму, 299,792,458 метра у секунди, је једна од фундаменталних [[Математичка константа|константи]] природе. За видљиву светлост, као и све типови електромагнетне радијације (-{EMR}-), је експериментално утврђено да се увек крећу том брзином у вакууму.
== Светлост - електромагнетно зрачење ==
 
Електромагнетно зрачење се можесастоји представитиод каовеликог ројброја честица-таласа које се називају [[фотон]]и., Свакиа сваки фотон носисадржи одређену количину [[енергија|енергије]].{{sfn|Логос|2017|p=22, 248. Према замисли А. Ајнштајна фотон није материја, него енергија}}
 
Целокупни распон зрачења које настаје у [[свемир]]у називамо [[електромагнетски спектар|електромагнетни спектар]].
| publisher = México DF: International Thomson Editores
|isbn=978-968-7529-37-0|pages=}}
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}
 
{{refend}}
368

измена