Википедија

Тритон (сателит) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 37:
[[Датотека:Neptune on Triton's Horizon 2006.jpg|лево|мини|250 px|Уметнички приказ Тритона и Нептуна.]]
 
Тритон кружи око Нептуна на удаљености од око 354.760 -{km}-. PrečnikПречник muму iznosiизноси okoоко 2.706 kmкм, aа [[masaмаса]] okoоко 2,147x10<sup>22</sup>-{kg}- (okoоко 78% našegнашег [[MjesecМесец (satelitсателит)|MjesecaМесеца]]). TritonovaТритонова [[gustoćaгустина]] odод samoсамо 2 -{g/cm}-<sup>3</sup> govoriсугерише daда jeје vjerovatnoвероватно sastavljenсастављен odод 25% vodenogводеног ledaледа iи ostatkaостатка kamenogкаменог materijalaматеријала.
 
Ротација Тритона је [[Tidal locking|синхрона]]. Тритон обилази Нептун [[ретроградно кретање|ретроградно]], за што му треба 5,877 дана. Путања око Нептуна је нагнута за чак 157° према Нептуновом [[екватор]]у, који је и сам нагнут 30° према Нептуновој путањи око [[Сунце|Сунца]]. Због тога, у зависности од дела путање, Тритон Сунцу окреће и екваторско подручје и полове, што вероватно има за последицу радикалне промене времена у измени годишњих доба. За време посете [[Војаџер 2|Војаџера 2]], Сунцу је био окренут Тритонов јужни [[пол]].
Rotacija Tritona je [[sinhrona rotacija|sinhrona]]. Triton obilazi Neptun [[retrogradno kretanje|retrogradno]], za što mu treba 5,877 dana. Putanja oko Neptuna je nagnuta za čak 157° prema Neptunovom [[ekvator]]u, koji je i sam nagnut 30° prema Neptunovoj putanji oko [[Sunce|Sunca]]. Zbog toga, u zavisnosti od dijela putanje, Triton Suncu okreće i ekvatorsko područje i polove, što vjerovatno ima za posljedicu radikalne promjene vremena u izmjeni godišnjih doba. Za vrijeme posjete [[Voyager 2|Voyagera 2]], Suncu je bio okrenut Tritonov južni [[pol]].
 
Открио га је Ласел [[1846]]. године, само пар недеља након открића Нептуна. Једине фотографије овог сателита су, за сада, оне које је послала летелица Војагер 2, 25. аугуста [[1989.]] године.
Otkrio ga je Lassell [[1846]]. godine, samo par sedmica nakon otkrića Neptuna. Jedine fotografije ovog satelita su, za sada, one koje je poslala letjelica Voyager 2, 25. augusta [[1989.]] godine.
 
=== Површина ===
 
Сви подаци о површини Тритона потичу од једног јединог проласка сонде ''Војаџер 2'' 1989. године. Сонда је снимила око 40% површине Тритона, те открила стеновиту подлогу, кањоне, смрзнути [[метан]] и друго. Површина Тритона је релативно равна, уочено је да топографија не варира више од 1 километра.<ref name=book>{{cite book
Svi podaci o površini Tritona potiču od jednog jedinog prolaska sonde ''Voyager 2'' 1989. godine. Sonda je snimila oko 40% površine Tritona, te otkrila stjenovitu podlogu, kanjone, smrznuti [[metan]] i drugo. Površina Tritona je relativno ravna, uočeno je da topografija ne varira više od 1 kilometra<ref name=book>{{cite book
| title = Encyclopedia of the Solar System
| url = https://archive.org/details/encyclopediasola00mcfa_702
Ред 57:
| isbn = 0120885891
| pages = [https://archive.org/details/encyclopediasola00mcfa_702/page/n500 483]&ndash;502
}}</ref>.
 
Тритонова површина показује врло мало [[кратер]]а, што указује на младу површину. За време посете Војаџера 2, док је Сунце обасјавало Тритонов јужни пол, цела јужна полулопта је била прекривена леденом капом смрзнутог [[азот]]а и метана. [[Метан]] који је, под утицајем Сунчевог зрачења, реаговао са другим елементима даје поларној капи карактеристичну розу боју.
Tritonova površina pokazuje vrlo malo [[krater (astronomija)|kratera]], što ukazuje na mladu površinu. Za vrijeme posjete Voyagera 2, dok je Sunce obasjavalo Tritonov južni pol, cijela južna polulopta je bila prekrivena ledenom kapom smrznutog [[dušik]]a i metana. [[Metan]] koji je, pod uticajem Sunčevog zračenja, reagirao sa drugim elementima daje polarnoj kapi karakterističnu rozu boju.
 
Најзанимљивији детаљи слика са Војаџера су [[гејзир]]и тј. „ледени вулкани”, који бацају дим и до 8 км високо. Ветар касније разноси дим десецима километара далеко стварајући тамне пруге на розом тлу. Још није утврђен састав еруптивног материјала, али се сумња на текући [[азот]], прашина и [[метан]]ска једињења. [[Вулканизам]] није тако честа појава у Сунчевом систему. За сада је, осим на Тритону, откривен само на [[Земља (планета)|Земљи]], [[Венера|Венери]] и [[Јупитер|Јупитеровом]] сателиту [[Ио (месец)|Иоу]], а на [[Марс|Марсу]] су откривени угашени вулкани. Извор енергије Тритоновог вулканизма је сунчева енергија.
Najzanimljiviji detalji što su ih donijele slike sa Voyagera su [[gejzir]]i tj. "ledeni vulkani", koji bacaju dim i do 8 km visoko. Vjetar kasnije raznosi dim desecima kilometara daleko tvoreći tamne pruge na rozom tlu. Još nije utvrđen sastav eruptivnog materijala, ali se sumnja na tekući [[dušik]], prašinu i [[metan]]ske spojeve. [[Vulkanizam]] nije tako česta pojava u Sunčevom sistemu. Za sada je, osim na Tritonu, otkriven samo na [[Zemlja (planeta)|Zemlji]], [[Venera|Veneri]] i [[Jupiter|Jupiterovom]] satelitu [[Io (mjesec)|Iou]], a na [[Mars|Marsu]] su otkriveni ugasli vulkani. Izvor energije Tritonovog vulkanizma je sunčeva energija.
 
Поларну капу целим обимом окружује плаво-зелени појас који чини релативно свеж талог азотовог мраза. Део овог појаса прекрива тзв. „дињасти” терен, систем кружних удубина окружених гребенима. Ове структуре су вероватно настале као последица периодичних смрзавања и топљења.
Polarnu kapu cijelim obimom okružuje plavo-zeleni pojas kojeg čini relativno svjež talog dušikovog mraza. Dio ovog pojasa prekriva tzv. "cantaloupe" teren, sistem kružnih udubina okruženih grebenima. Ove strukture su vjerovatno nastale kao posljedica periodičnih smrzavanja i topljenja.
 
Војаџер 2 је снимио и врло глатке ледене равнине настале ерупцијама воде или мешавине воде и [[амонијак]]а из унутрашњости. Оваква врста вулканизма се назива [[криовулканизам]] (енгл. -{''cryovolcanism''}-, префикс „-{cryo}-” означава врло ниске температуре).
Voyager 2 je snimio i vrlo glatke ledene ravnice nastale erupcijama vode ili mješavine vode i [[amonijak]]a iz unutrašnjosti. Ovakva vrsta vulkanizma se naziva [[kriovulkanizam]] (engl. ''cryovolcanism'', prefiks "cryo" označava vrlo niske temperature).
 
Северно од плаво-зеленог појаса је површина нешто тамнија и црвенија, али рељеф је остаје исти.
Sjeverno od plavo-zelenog pojasa je površina nešto tamnija i crvenija, ali reljef je ostaje isti.
 
На површини температура је око 38 K (-235&nbsp;°-{C}-). Разлог за овако ниске температуре (као на [[Плутон|Плутону]]) је висок албедо (0,7 до 0,8), што значи да се 70 - 80% светлости одбије у свемир, а остатак грије површину. При овој температури, метан, азот и [[угљен диоксид]] су у чврстом стању (залеђени).
Na površini temperatura je oko 38 K (-235&nbsp;°C). Razlog za ovako niske temperature (kao na [[Pluton|Plutonu]]) je visok albedo (0,7 do 0,8), što znači da se 70 - 80% svjetlosti odbije u svemir, a ostatak grije površinu. Pri ovoj temperaturi, metan, dušik i [[ugljik dioksid]] su u čvrstom stanju (zaleđeni).
 
=== Атмосфера ===
 
Војаџер 2 је на Тритону пронашао и [[атмосфера|атмосферу]], иако врло ретку, довољну да створи притисак од једва 14 микробара (70.000 пута мање него на површини мора). Атмосфера се протеже до висина од 800 -{km}-, а састоји од [[азот]]а и мањег удјела метана (ова једињења имају много ниже [[Тачка топљења|тачке топљења]] од воде). Температура на врховима атмосфере је око 95 [[Kelvin|-{K}-]] (-180&nbsp;°-{C}-). Честице азотног леда чине слој танких облака неколико километара изнад површине.
Voјager 2 je na Tritonu pronašao i [[atmosfera|atmosferu]], iako vrlo rijetku, dovoljnu da stvori pritisak od jedva 14 mikrobara (70.000 puta manje nego na površini mora). Atmosfera se proteže do visina od 800 km, a sastoji od [[dušik]]a i manjeg udjela metana (ovi spojevi imaju mnogo niže [[talište]] od vode). Temperatura na vrhovima atmosfere je oko 95 [[Kelvin|K]] (-180&nbsp;°C). Čestice dušičnog leda čine sloj tankih oblaka nekoliko kilometara iznad površine.
 
Праћење промена сјаја и спектра [[звезда|звезде]] коју је Тритон помрачио током 1997. показала су да је температура нешто порасла од времена проласка Војаџера 2.
Praćenje promjena sjaja i spektra [[zvijezda|zvijezde]] koju je Triton pomračio tokom 1997. pokazala su da je temperatura nešto porasla od vremena prolaska Voyagera 2.
 
== Порекло и будућност ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тритон_(сателит)”