Високошколска библиотека — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 2A02:27B0:4401:5D90:8172:A959:F56:B505 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovicbot ознака: враћање |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8 |
||
Ред 20:
Насупрот библиотекама са двојном функцијом, постоје и самосталне библиотеке. Једна од њих је [[Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"]] у Београду. Она је матична над свим високошколским библиотекама у Србији. Обухвата 76 факултетских, 30 семинарских (на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком]] и [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском]] факултету) и око 70 библиотека катедара, одељења, института и студенстких домова. У вршењу функције матичности јој на територији [[Војводина|Војводине]] помаже [[Библиотека Матице српске]], а на територији [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] Народна и универзитетска библиотека у Приштини.
[[Универзитетска библиотека у Крагујевцу]]<ref>{{cite web| title = Историјски преглед Универзитетске библиотеке у Крагујевцу| url = http://www.ub.kg.ac.rs/index.php/o-nama| website = Универзитетска библиотека у Крагујевцу| accessdate = 13. 4. 2017| archive-date = 13. 05. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170513183948/http://www.ub.kg.ac.rs/index.php/o-nama| url-status = dead}}</ref> је одлуком Скупштине Универзитета у Крагујевцу 5. јуна 1985. издвојена из састава Радне заједнице Универзитета и ради као самостална радна организација у области образовања, културе и науке.
[[Универзитетска библиотека Никола Тесла|Универзитетска библиотека "Никола Тесла"]] у Нишу је основана 18. маја 1967. године, а од 1978. године носи име Николе Тесле. Током година, од класичне библиотеке прерасла је у значајан информационо-документациони центар овог дела Србије. Централна је библиотека Универзитета у Нишу.
| |||