Бранислава Подрумац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
Сопран Бранислава Подрумац вишеструко је надарена уметница велике моћи трансформације која са подједнаком лакоћом влада сценом у оперским, оперетским, мјузикл, па чак и драмским улогама.
[[Датотека:Les-Miserables-©Photo-Vladimir-Nesovic-Opera-Theatre-Madlenianum-1-1.jpg|алт=Branislava Podrumac as Éponine in Les Misérables – ©Photo: Vladimir Nešović |мини|Бранислава Подрумац као Епонина у мјузиклу Јадници (фото: Владимир Нешовић)]]
Дипломирала је соло певање на ФМУ у Београду, у класи професорке Радмиле Смиљанић. Усавршавала се на мајсторским курсевима у Београду, Бечу и Хагу, код Оливере МиЉаковићМиљаковић, Катарине Јовановић, Зоне Газаријан, Џејмса Мекреја, Рите Сусовски, Марјане Липовшек и Олге Макарине. На оперској сцени је дебитовала 2003. године као члан Оперског студија Народног позоришта у Београду насловном улогом у Пучинијевој Сестри Анђелики.
 
Широј јавности постала је позната након тумачења главне улоге (Ја) у хит мјузиклу ''Ребека'' Силвестера Леваја, за коју је добила награду УМУС-а за најбољег младог уметника у 2012. години. Овом улогом започела је успешну сарадњу са опером и театром Мадленианум, где тумачи улоге Хане у оперети ''Весела удовица'', Неде у опери ''Пајаци'', Епонине у мјузиклу ''Јадници'', Франци у оперети ''Бечка крв'', Папагене у верзији ''Чаробне фруле'' за децу, Оре у опери ''Сутон'' Стевана Христића, као и драмску улогу Виде у представи ''Мале тајне,'' у режији Горана Марковића.
Ред 28:
Одржала је велики број концерата, реситала и јавних наступа, од којих се посебно издвајају извођење Бернштајновог ''Кадиша'' са Хором и Симфонијским оркестром РТС-а (2003) и наступ на Новогодишњем концерту Београдске филхармоније (2011).
 
Посебно место у њеној каријери преставЉајупрестављају неговање традиционалне и духовне музике, али и извођење савремених дела класичне музике. Запажена су њена тумачења улога Елизабете у плесној опери ''Деришта'' Филипа Гласа (2009) и Нимфе у камерној опери ''Нарцис и Ехо'' (2003) Ање Ђорђевић. У оквиру камерне сцене Београдске филхармније 2017. рецитовала је стихове и показала изузетно глумачко умеће изводећи ''Фасаду'' Вилијама Волтона; дело, инспирисано духовитим, ироничним, саркастичним, али и сентименталним стиховима енглеске песникиње Едит Ситвел.
 
Чланица је неколико ансамбала са којима редовно наступа на концертима, фестивалима и пригодним културним манифестацијама од којих се издвајају: ''ЛиберцуатроLibercuatro'' специализован за извођење танго музике, као и ''ТриоTrio ЦасабланцаCasablanca'' и ''НоNo БоундариесBoundaries дуоduo'' са репертоаром филмске и популарне класичне музике. Крајем 2020. године придружила се ансамблу ''СхираShira У’тфилаU’tfila'' који се бави истраживањем, аранжирањем и извођењем сефардске музике Балкана, Медитерана и Блиског Истока.
 
Бранислава је учествовала у едукативним програмима Београдске филхармоније (концертна свита ''Хари Потер'' и чаробњаков камен 2006, 2016 и 2018) и Опере и театра Мадленианум (Чаробна фрула за децу 2013). Такође је била главни протагониста документарно – играног филма Горана ПаскаЉевићаПаскаљевића ''Београд: отићи или остати'' (2002) у продукцији немачко – француске телевизије Арте, и главни протагониста документарних ТВ филмова ''Од Бога дар'' (1997) и ''Боја душе'' (2019) аутора Владимира Перовића.
 
Чланица је Удружења музичких уметника Србије са статусом самосталног уметника.