Светлана Слапшак — разлика између измена

 

=== Последице неслагања са актуелним режимом ===

Због учешћа у студентским демонстрацијама и објављивања часописа ''Фронтистерион'' Светлани Слапшак је 1968. године одузет [[пасош]]. У то време била је под сталном присмотром [[УДБА|Државне безбедности]], а једном приликом, после организовања [[штрајк|штрајка]] четири школе ([[Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду|Ликовна]] и [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|Драмска]] академија, [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски]] и [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]]) сачекали су је пред кућним улазом и сломили јој „боксером” аркаду. Захваљујући државној грчкој стпендији пасош јој је враћен 1973. године, да би јој поново био одузет по повратку из Грчке, 1974. и враћен наредне године, за време конференције [[КЕБС]]-а у Београду. Трећи пут пасош јој је одузет 1988. године, пре судског процеса у вези са Институтом за књижевност и уметност, упркос ослобађајућој пресуди. Оптужена је да је, наводно, намеравала да украде новац Института и оде на студије у Париз, а заправо је процес против ње вођен због негативне критике књижевнице [[Хатиџа Крњевић|Хатиџе Крњевић]], сестре тадашњег председника [[Председништво Југославије|Председништва Југославије]] [[Раиф Диздаревић|Раифа Диздаревића]].<ref name="krokodil" /> Враћен јој је 1989. Године 1996. избачена је из Удружења књижевника Србије због, како је наведено, негативних критика дела [[Добрица Ћосић|Добрице Ћосића]]. За разлику од многих својих пријатеља, међу којима су [[Влада Мијановић]], [[Лазар Стојановић (редитељ)|Лазар Стојановић]], [[Данило Удовички]], [[Љиљана Мијановић|Љиља Мијановић]] и други, Светлана је успела да избегне затворску казну.<ref name="krokodil" />