Именица — разлика између измена

1.959 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Враћене измене корисника ArmanSB (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
(Sve)
ознаке: враћена измена визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (Враћене измене корисника ArmanSB (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot)
ознака: враћање
{{глобализовање}}
'''Именице''' су отворена класа пунозначних [[Врсте речи|речи]] које типично врше [[Синтакса|реченичне функције]] [[Субјекат (граматика)|субјекта]], правог и неправог [[Објекат (граматика)|објекта]] и [[предикатив]]а, а такође могу вршити и функције [[Атрибут (граматика)|атрибута]], атрибутива и [[Прилошке одредбе|прилошких допуна и одредби]].
'''Imenice''' su promenjive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, apozicija, atribut i priloške odredbe).
 
Традиционална дефиниција каже да су именице променљива и самостална врста речи које означавају бића, предмете и појаве.
Zavisno od broja koji označava da li ima jedan objekat ili više njih, imenice mogu da imaju '''jedninu'''  i '''množinu'''. Neke imenice imaju samo jedninu ''(singularia tantum)'', a neke samo množinu ''(pluralia tantum)''. Postoje imenice koje u jednini imaju jedan, a u množini drugi oblik.
 
'''Jednina (množina) imenica''':
 
kuća (kuće), oko (oči),  rame (ramena), majka (majke), dete (deca), brat (braća), lekar (lekari), pile (pilići), list (listovi), rame (ramena), uho (uši)...
 
'''Imenice koje imaju samo množinu''':
 
usta, leđa, grudi, prsa, nedra, novine, makaze, vrata, pantalone, farmerke, merdevine, gaće, kola, pluća, nosila, sanke, Karlovci, Vreoci, Divčibare, Vinkovci...
 
'''Imenice koje imaju samo jedninu''' (imenice koje nemaju pravilnu, već samo supletivnu množinu):
 
brat, gospodin, dete, vlastelin, Kragujevac, Niš, Beograd, Šarac, Jupiter, Mars
 
'''Imenice koje imaju u jednini jedan, a u množini drugi oblik''':
 
čovek (jednina) - ljudi (množina)
 
=== Podela imenica ===
'''►  Po rodu imenice se dele na :'''
 
  imenice muškog,
 
  imenice ženskog i
 
  imenice srednjeg roda.
 
'''Imenice muškog roda'''
 
otac, sin, deda, učitelj, pekar, lekar, tigar, lav, slon, avion,  automobil, smeh, plač, kamen, mač, pištolj, šestar, Miloš, Aleksa, Kragujevac...
 
'''Imenice ženskog roda'''
 
mama, baka, nastavnica, pevačica, žirafa, zebra, stonoga, olovka, gumica, bolest, radost, sreća, prašina, pustinja, suza, kiša, kabanica...
 
'''Imenice srednjeg roda'''
 
dete, unuče, pile, mače, tele, jagnje, polje, selo, imanje, ime, učenje, pevanje, lišće, cveće, drvo,  ćebe, čanče, pero, veslo, more, jezero, oružje...
 
► '''Po značenju imenice se dele na:'''
 
1.Vlastite,
 
2.Zajedničke,
 
3.Zbirne,
 
4.Gradivne,
 
5.Misaone (apstraktne),
 
6.Glagolske i
 
7.Brojne imenice.
 
'''Vlastite imenice''' označavaju vlastita imena bića, nebeskih tela i geografskih pojmova.
 
'''Zajedničke imenice''' označavaju imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama.
 
'''Zbirne imenice''' označavaju imena više predmeta ili bića, skupa u neograničenom zbiru.
 
'''Gradivne imenice''' označavaju imena pojmova koji označavaju neku materiju, građu.
 
'''Misaone imenice''' imenuju ono što se ne može opipati ni videti, nešto što se zamišlja.
 
'''Glagolske imenice''' su imenice nastale od glagola i označavaju radnju, stanje i zbivanje.
 
'''Brojne imenice''' su imenice nastale od brojeva pomoću sufiksa.
 
== Дефиниције ==