'''Махмуд-паша Бушатлија''' је био османски паша који није био много истицан од стране [[Османско царство|Османлија]]. Међутим, у походу на [[Црна Гора|Црну Гору]] предводио је војску и у више наврата задао Црној Гори теже посљедице. У рату против владике [[Петар I Петровић Његош|Петра I]], Бушатлија је тврдио да је потомак [[Станко Црнојевић|Станка Црнојевића]]. Бушатлија је успио да [[1785]]. продре у [[Цетиње]] и спали [[Цетињски манастир]]. На то је св. владика Петар I Петровић Његош направио савез са [[Хабзбуршка монархија|Аустријом]] и [[Руска Империја|Русијом]] против [[Османско царство|Турака]].
По историчару [[Андрија Лубурић|Андрији Лубурићу]] Бушатлији је главу одсјекао ([[Битка на Крусима]]) Богдан Вуков Николић из села Залази код Његуша.<ref>{{Cite book|last=Лубурић|first=Андрија|authorlink=Андрија Лубурић|title=Поријекло и прошлост династије Петровића, стр, 164.|year=1940.|url=|pages=164|publisher=|location=Београд|id=}}</ref>. [[Томо Ораовац]] је писао да је витез над витезовима Вукић Попов Петровић из Куча, убијен од Петровића, и због тога јер је његов ђед на Крусима убио Махмуд пашу Бушатлију и због других заслуга, а то је изазвало завист Петровића према угледнијим људима. <ref>{{Cite book|last=Ораовац|first=Томо|authorlink=Томо Ораовац|title=Писмо Његовом Величанству Краљу Николи I|year=2017|url= |publisher=Књижевна задруга српског националног савјета|pages=28|location=Подгорица|isbn=}}</ref> [[Павле Ровински]] наводи податак да је [[Петар I Петровић]] сматрао, са осталим народом, да је [[Здухаћ|здухач]] био паша Бушатлија. Након што је погубљен у бици на Крусима1796. године, Петар Први га је ожалио као велики губитак за цијели крај. Народ је то тумачио да је он био здухач и да му је душа излазила из тијела и летјела да се бије са истим таквим душама са оне стране Јадранског мора. Тако је он цијели тај крај (Црна Гора и Албанија) штитио од временских непогода: суше, града и сл. Народ је констатовао да од његове смрти више није било онако родних година као раније, ни у Албанији ни у Црној Гори.{{sfn|Ровински|1998|p=276}} [[Глас Црногорца]] је објавио и текст Ровинског о Здухачима. Ту се наводе ријечи Петра Првог о смрти Бушатлије: ''Ми смо га убили, али за срећу земље боље би било, да је остао жив, јер га је мати носила под пасом три године, и он је био понајјачи здухач, кога нијесу могли савладати сви прекоморски...'' <ref>{{Cite book|last=Ровински|first=Павле|authorlink=Павле Ровински|title=Глас Црногорца за 22. мај, бр. 22, Поглед Црногорца на свијет|year=1888|url=http://www.dlib.me/sken_prikaz_1_f.php?id_jedinice=1834&skrd=1&fbclid=IwAR2_lvYRHi8LMKREoQfNLyEK6ycX54rHNDqnQFg0Lbqjt7xcX875bDtonaM|publisher= |pages=1|location=Цетиње|isbn=}}</ref>
Данас се лобања чува у Цетињском манастиру <ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title=Потомак Махмут-паше Бушатлије вратио се православљу |year=|url=http://www.spc.rs/sr/potomak_mahmutpashe_bushatlije_vratio_se_pravoslavlju|publisher=|location=|id=}}</ref>. Приликом научног скупа о Црнојевићима, митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић|Амфилохије]] је јавности показао лобању Бушатлије <ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title=(Видео): Завршен дводневни Научни скуп о Црнојевићима и Бушатлијама, видео снимак од 26.20 минуте |year=|url= http://www.mitropolija.com/zavrsen-dvodnevni-naucni-skup-o-crnojevicima-i-busatlijama/|publisher=|location=|id=}}</ref>. Бушатлије носе презиме по селу из којег потичу, [[Бушат]]а.
