Јулија Кристева — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 19:
}} 
 
'''Јулјиа Кристева''' ( {{Јез-буг|Юлия Кръстева}}; рођена [[24. јуна]] [[1941]].) је бугарско-француски [[филозоф]], [[Књижевна критика|књижевни критичар]], [[Семиотика|семиотичар]], [[Психоанализа|психоаналитичар]], феминист и, однедавно, романописац, која живи у Француској од средине шездесетих година прошлог века. Сада је заслужни професор на Универзитету Paris Diderot. Ауторка више од 30 књига, укључујући ''Моћи ужаса'', ''Приче о љубави'', ''Црно сунце: депресија и меланхолија'', ''Пруст и осећај времена'' и трилогије ''Женски геније'', одликована је [[Национални орден Легије части|командантом Легије части]], [[Национални орден за заслуге (Француска)|заповедником Ордена за заслуге]], Холберговом међународном меморијалном наградом, наградом Хана Арент и наградом Фондације Висион 97, коју додељује Хавел Фоундација.
 
Кристева је постала утицајна у међународној критичкој анализи, културолошким студијама и [[Феминизам|феминизму]] након објављивања своје прве књиге, ''Семеиотике'', [[1969]]. Њено велико дело укључује књиге и есеје који се баве интертекстуалношћу, [[Семиотика|семиотиком]] и одбацивањем у областима [[Лингвистика|лингвистике]], теорије књижевности и критике, [[Психоанализа|психоанализе]], биографије и аутобиографије, политичке и културне анализе, уметности и историје уметности. Истакнута је у [[Структурализам|структуралистичкој]] и [[Постструктурализам|постструктуралистичкој]] мисли.
Ред 137:
 
{{портал бар|Биографија|Жене|Књижевност}}
{{Феминистичка теорија}}
 
{{DEFAULTSORT:Кристева, Јулија}}
[[Категорија:Рођени 1941.]]
[[Категорија:Бугарски атеисти]]
[[Категорија:Жене филозофи]]
Линија 143 ⟶ 147:
[[Категорија:Бугарски комунисти]]
[[Категорија:Биографије живих особа]]
[[Категорија:Рођени 1941.]]
[[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]]