Дињичићи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 17:
У кампањи краља Стефана Твртка Другог за зазузимање богатих рудника Сребренице активно су се ангажовали Дињичићи који су са краљевом војском јесени 1425. године опсјели град [[Сребреница|Сребреницу]]. Током опсаде стигло је појачање браниоцима Сребренице, па се босанска војска морала повући. У повлачењу Дињичићи су похарали сребреничко предграђе и нанијели штету од 50.000 дуката. Тада је војска деспотовине заузела Сребреницу и околне градове.
Кнез Драгиша Дињичић је имао два брата:Павла и Ковача и сина Покрајца који се помиње у једном дубровачком спису из 1426. године. О Драгишином брату Павлу не зна се много, помиње се у двије повеље, једној од марта мјесеца 1424. и у другој од 24. фебрурар 1428. године. Ковач се помиње у повељама краља [[Остоја Котроманић|Остоје]], у повељи од 5. марта 1419. године, гдје је титулиран као [[војвода]]. [[Ковач Дињичић|Војвода Ковач]] је имао три сина: [[Петар Ковачевић|
Најистактујији члан династије био је војвода Петар Дињичић. Он је 27. јула 1440. године примљен за грађанина Дубровника. У великој хришћанској коалицији против Турака, пристао је уз [[ђурађ Бранковић|деспота Ђурђа Бранковића]]. Велику хришћанску коалицију предводио је угарски краљ [[Владислав I Јагелонац,|Владислав Први]], ердељски властелин [[Јанко Хуњади]] и деспот Ђурађ. Војска је бројала 25.000 угарских и 8.000 српских коњаника међу којима је било и 700 Петрових коњаника. Са [[ђурађ Бранковић|деспотом Ђурђем Бранковићем]] заузео је [[Сребреница|Сребреницу]] 1443. године. Нешто касније, Петар је у међувремену напустио деспота. О овом догађају нема ближих података, али се зна да је 1455. године по налогу краља [[Стефан Томаш|Стефана Томаша]] напао [[Сребреница|Сребреницу]]. Ту бива убијен од стране Ђурађове војске, а један спис то биљежи ријечима:
| |||