Око — разлика између измена

1.393 бајта додата ,  пре 1 године
м
нема резимеа измене
(Add 2 books for Википедија:Проверљивост (20210301)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot)
мNo edit summary
Људско око је сложени органски апарат који, поред фоторецепторског, садржи и оптички, заштитни и помоћни део. Оптички део ока чине [[рожњача]], [[течност]] [[предња очна комора|предње очне коморе]], [[Сочиво (око)|сочиво]] и [[стакласто тело]]. Заштитни и помоћни делови ока су обрве, очни капци, [[трепавице]], [[везњача]], [[жлезда|сузне и лојне жлезде]], те очни [[мишић]]и.
 
У процесу смнообавјештавањасамообавјештавања и непрекидног подешавања односа људског организма са трајно променљивим зивотномживотном и радном средином, посебно је наглашена улога фоторецептора, будући да се чак око 5/6 укупних спознаја о околном свету и властитим стањима стиче путем чула вида.
 
Осетни (фоторецепторски) део ока је [[мрежњача]] - унутрашњи слој [[очна јабучица|очне јабучице]], у којем се налазе специјалне ћелије чула вида. То су, у ствари, посебно подешене [[нерв]]не ћелије, које се (по карактеристицном облику) означавају као штапићи и чепићи (чуњићи). Норално људско око обично има чак до 125 милиона штапица и око 7 милиона чепића (однос 18:1), при чему густина штапића по јединици површине расте ка периферији, а чепица - ка средишњем дије1у мрежњаче. Најуже централно по1јепоље межњче (око 1 -{mm}-<sup>2</sup>) мало је удубњено и садржи само чуњиће - то је [[жута мрља]]. Неколико милиметара даље од ње, на месту где влакна очног живца улазе у око (видни дискови), налази се [[слепа мрља]], у којој уопште нема фоторецептора.
 
Мрежњача садржи четити типа [[молекул]]а [[протеин|беланчевине]] зване ''опсин'', који улази у састав светлосно-осетљивих пигмената: [[родопсин]]а (видни пурпур) и три варијанте [[јодопсин]]а (црвени, зелени и плави - који омогућавају виђење одговарајућих боја). Родопсин се налази у стапићима, а јодопсини у чепићима. Када светлост, кроз [[рожњача|рожњачу]], [[Сочиво (око)|сочиво]] и [[стакласто тело]], доспе на фоторецепторе, ови пигменти се мењају и разлажу на саставне компоненте. Том птиликомприликом настаје надражај који се у облику биоелекттичнебиоелектричне струје, путем очног нерва, преноси у одговарајући мождани центар за „обраду“ приспелих података. Притом штапићи реагирају на светлост слабијег интензитета, а чепићи на јаче осветљење. У тами, односно у одсуству светлосних надражаја, стуктура видних пигмената се обнавља, а за синтезу видног пурпура неопходна је дово1јна ко1ичина [[витамин А|витамина А]].
 
Људско око распознаје само уско подручје [[светлост|електромагнетног спектра]] (видљиви део спектра сунчеве светлости), таласне дужине од око 400-760 -до око 750 mm.{nm}-{sfn|Логос|2017|p=21, 245, 277. „Човеково око може да види светлост таласних дужина од 380 до 740 нанометара“}} Различити чепићи осетљиви су на светлост њима препознатљивих таласних дужина, што представља основу за стварање утиска о боји посматраног предтнета. Све могуће нијансе спектра могу се добити „мешањем“ основних боја - црвене, зелене и плаве.
 
Главно функцијско својство штапића је уочавање предмета, уз нејасно виђење њихових обриса, док чепићи „изоштравају“ слику и препознају боје. Чепићи омогућују прецизнији вид при дневном светлу, али су у сумраку веома слабо активни.
Примлене свјетлосне инфорнације у фоторецепторима ([[нерв]]ним путевима) прослеђују се до одговарајућег центра у потиљачном режњу коре великог [[мозак|мозга]]. Надражаји из десне стране видног поља сваког ока путују ка левој мозданој хемисфери и обратно, што је омогућено делимичним укрштањем влакана очних живаца, непосредно иза очију. Тако се у десној хемисфери стичу инфоннације из леве стране сваког ока, што одговара левој страни видног поља, тј. лева хетмисфера прима импулсе с десне страна оба ока и види десну страну видног поља.
 
Вид, дакле, настаје стимуиацијомтако што очно сочиво умањи слику коју носи светлост нервниходбијена ћелијаод мрежњацепојава, којеа даље пошаље ту слику до мрежњаче ока у којој светлост стимулише нервне ћелије и одатле у мозак шаљу(његов задњи део, кортекс) шаље податке о интензитету, боји и другитндругим својствима примљених светлосних дражи.{{sfn|Логос|2017|p=22-23}} ОвеНа информнацијекрају добијене информације [[мозак]] затим(у његовом кортексу) веома брзо „чита“„чита”, „сређује“„сређује”, „тумачи“„тумачи” и „види“„види” као детаље слике (боје, облик, удаљеност, кретање и друго) у видном пољу и ствара завршну слику онога што човек види.{{sfn|Логос|2017|p=23. При стварању завршне слике мозак прави нека уопштавања и предиђања онога што се може десити као последица „виђеног“ кретања и слично,а то понекад доводи до стварања погрешне, непостојеће, слике, или привођења}} Зато се може рећи да, у ствариуствари, око смносамо гледа, а мозак коначно види и доживљава посматране објекте и појаве.
 
== Грађа ==
|url= http://ngm.nationalgeographic.com/2016/02/evolution-of-eyes-text
}}
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}
{{refend}}
 
371

измена