Википедија

Млечни пут — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8
мНема описа измене
Ред 41:
[[Датотека:Milky Way 2005.jpg|мини|250п|Уметнички концепт Млечног Пута израђен по детаљним научним посматрањима и прорачунима]]
 
'''Млечни пут''' је [[Премошћене спиралне галаксије|премошћена спирална галаксија]]<ref name=OxfordOnline/><ref name=Webster/><ref name=Britannica/><ref name=context group=nb/> у којој се налази наш [[Соларни систем]]<ref>{{cite web|title=Our Solar System: Overview: Our Galactic Neighborhood | publisher = NASA | url = http://solarsystem.nasa.gov/planets/solarsystem |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20161127080545/https://solarsystem.nasa.gov/planets/solarsystem | archivedate=27. 11. 2016 }}</ref> и која је члан [[Локална група галаксија|Локалне галактичке групе]] унутар Вирго суперјата галаксија. Назив „млечни”„млечни пут” је изведен изод изгледа наше [[галаксија|галаксије]] гледано са Земље –у светла[[ноћно траканебо]] којана коме се видиможе навидети [[ноћносветла небо|ноћном небу]]трака формирана од густо пореданих [[звезда]], које се не могу појединачно разликовати [[Naked eye|голим оком]].{{sfn|Логос|2017|p=287. „ Тек, са телескопом астрономи су могли видети да се та магличаста трака састоји од необично великог броја густо распоређених звезда.“}}

Термин ''Млечни пут'' је превод [[Латински језик|латинског]] назива -{''{{lang|la|via lactea}}''}-, који је проистекао из [[Старогрчки језик|грчког]] назива {{lang|grc|γαλαξίας κύκλος}} (-{''galaxías kýklos''}-, „млечни круг”).<ref name=eo_galaxy/><ref name="Jankowski"/><ref name="Schiller"/> [[Галилео Галилеј]] је први разлучио унутар траке светлости појединачне звезде са својим телескопом 1610. године. Са Земље, Млечни пут изгледа као трака, или опсег, зато што се његова структура у облику диска посматра изнутра. [[ГалилеоОд Галилеј]]средине 18. века изнето је првимишљење разлучиода тракује светлостипојаву облика траке веома густо распоређених звезда могуће објаснити претпоставком да Млечни пут има облик сличан облику сочива, или диска.{{sfn|Логос|2017|p=287-288. „У другој половини XVIII века математичар Јохан Х. Ламбер ... је уобличио и замисао о облику Млечног пута која ће од астронома бити прихватана током следећа два века. Он је замислио да су звезде у појединачнеМлечном путу распоређене у облику сличном диску. Даље је замислио да се све звезде, са својимњиховим телескопомпланетама, 1610.у годинетом диску окрећу око замишљеног средишта диска.“}} До раних 1920-их, већина астронома је сматрала да Млечни пут садржи све звезде у [[Свемир]]у.<ref>{{cite web | title = Milky Way Galaxy: Facts About Our Galactic Home | publisher = Space.com | url = http://www.space.com/19915-milky-way-galaxy.html | accessdate = 8. 4. 2017 | url-status = dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20170321063305/http://www.space.com/19915-milky-way-galaxy.html | archivedateаrchivedate = 21. 03. 2017 }}</ref> НаконТек у 20. веку, након [[Велика дебата (астрономија)|Велике дебате]] из 1920. године између астронома [[Harlow Shapley|Харлоу Шеплија]] и [[Heber Curtis|Хебера Куртиса]],<ref name=shapley_curtis/> посматрања [[Едвин Хабл|Едвина Хабла]] су показала да је Млечни пут само једна од многих галаксија.
 
Млечни пут је [[премошћене спиралне галаксије|премошћена спирална галаксија]] са пречником између 100.000<ref>{{cite web|last=Howell| first = Elizabeth| url = http://www.universetoday.com/75691/how-big-is-the-milky-way/ |title=How Big Is The Milky Way? |date=20. 1. 2015 | publisher = [[Universe Today]] | archiveurl = https://web.archive.org/web/20141015234530/http://www.universetoday.com/75691/how-big-is-the-milky-way/ | archivedate=15. 10. 2014 }}</ref> и 180.000 [[Светлосна година|светлосних година]].<ref name="rpi2015">{{cite press release|last=Martialay| first = Mary L. |title=The Corrugated Galaxy—Milky Way May Be Much Larger Than Previously Estimated | url = http://news.rpi.edu/content/2015/03/09/rippling-milky-way-may-be-much-larger-previously-estimated |date=11. 3. 2015 | publisher = [[Rensselaer Polytechnic Institute]] | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150313123405/http://news.rpi.edu/content/2015/03/09/rippling-milky-way-may-be-much-larger-previously-estimated | archivedate=13. 3. 2015}}</ref> Процењује се да Млечни пут садржи 100–400 милијарди [[звезда]].<ref>{{cite web|title=Milky Way | url = http://www.bbc.co.uk/science/space/universe/key_places/milky_way | publisher = [[BBC]] | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120302071454/http://www.bbc.co.uk/science/space/universe/key_places/milky_way | archivedate=2. 3. 2012 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://asd.gsfc.nasa.gov/blueshift/index.php/2015/07/22/how-many-stars-in-the-milky-way/ |title=How Many Stars in the Milky Way? | work = NASA Blueshift |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160125140109/http://asd.gsfc.nasa.gov/blueshift/index.php/2015/07/22/how-many-stars-in-the-milky-way/ | archivedate=25. 1. 2016 }}</ref> Вероватно постоји бар 100 милијарди [[планета]] у Млечном путу.<ref name="Nature-20120111" /><ref name="Space-20130102">{{cite web|author=Staff |title=100 Billion Alien Planets Fill Our Milky Way Galaxy: Study | url = http://www.space.com/19103-milky-way-100-billion-planets.html |date=2. 1. 2013 | publisher = [[Space.com]] | accessdate=3. 1. 2013 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130103060601/http://www.space.com/19103-milky-way-100-billion-planets.html | archivedate=3. 1. 2013 }}</ref> Соларни систем је лоциран унутар диска, око 26.000 светлосних година од [[Галактички центар|галактичког центра]], на унутрашњем ободу једне од спиралнних акумулација гаса и прашине званог [[Орионов крак]]. Звезде у унутрашњих ≈10.000 светлосних година формирају [[испупчење (астрономија)|испупчење]] и један или више кракова се радијално шири из испупчења. Сам центар је означен једним интензивним радио извором, који се зове [[Стрелац А]], који је вероватно [[супермасивна црна рупа]].
Линија 54 ⟶ 56:
Млечни пут превод је латинске речи -{Via Lactea}-, док је корен речи изведен из грчке речи -{galaxia}- - (-{gala, galactos}- значи [[млеко]]). Иначе, по старогрчком миту Млечни пут настао је када се млеко излило из прсију богиње [[Хера|Хере]] по небу, приликом тајног дојења [[Херакле|Херакла]], којег је подметнуо [[Зевс]].
 
Млечни пут у [[српски језик|српском језику]] носи и народни назив ''Кумова слама''.
 
Термин ''Галаксија'' написан великим словом ''Г'' односи се на галаксију Млечни пут, док израз ''галаксија'' написано малим словом ''г'' означава било коју другу [[галаксија|галаксију]] и врсту [[галаксија|објекта]] у [[свемир|васиони]].
Линија 134 ⟶ 136:
=== Књиге ===
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|title=In Quest of the Universe | first=Theo | last=Koupelis| first2=Karl F. | last2=Kuhn|pages=492; Figure 16-13 | url=https://books.google.com/?id=6rTttN4ZdyoC&pg=PA491 |isbn=978-0-7637-4387-1|year=2007| publisher=Jones & Bartlett Publishers }}
* {{Cite book| ref=harv| url = https://books.google.com/books?id=nbnEjck_N84C&pg=PA163 | first = Jon | last=Schiller|title=Big Bang & Black Holes | publisher = CreateSpace |year=2010|isbn=978-1-4528-6552-2|url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20161120231049/https://books.google.com/books?id=nbnEjck_N84C&pg=PA163 | archivedate=20. 11. 2016 |pages=163}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Млечни_пут”