Википедија

Млечни пут — разлика између измена

Млечни пут (уреди)

Верзија на датум 20. март 2021. у 23:37

1.687 бајтова додато ,  пре 6 месеци
м
нема резимеа измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8)
м
[[Датотека:Milky Way 2005.jpg|мини|250п|Уметнички концепт Млечног Пута израђен по детаљним научним посматрањима и прорачунима]]
 
'''Млечни пут''' је [[Премошћене спиралне галаксије|премошћена спирална галаксија]]<ref name=OxfordOnline/><ref name=Webster/><ref name=Britannica/><ref name=context group=nb/> у којој се налази наш [[Соларни систем]]<ref>{{cite web|title=Our Solar System: Overview: Our Galactic Neighborhood | publisher = NASA | url = http://solarsystem.nasa.gov/planets/solarsystem |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20161127080545/https://solarsystem.nasa.gov/planets/solarsystem | archivedate=27. 11. 2016 }}</ref> и која је члан [[Локална група галаксија|Локалне галактичке групе]] унутар Вирго суперјата галаксија. Назив „млечни”„млечни пут” је изведен изод изгледа наше [[галаксија|галаксије]] гледано са Земље –у светла[[ноћно траканебо]] којана коме се видиможе навидети [[ноћносветла небо|ноћном небу]]трака формирана од густо пореданих [[звезда]], које се не могу појединачно разликовати [[Naked eye|голим оком]]. Термин ''Млечни пут'' је превод [[Латински језик|латинског]] назива -{''{{langsfn|laЛогос|via lactea}}''}-, који је проистекао из [[Старогрчки језик2017|грчког]] назива {{lang|grc|γαλαξίας κύκλος}} (-{''galaxías kýklos''}-, „млечни круг”)p=287.<ref name=eo_galaxy/><ref„ name="Jankowski"/><ref name="Schiller"/> Са ЗемљеТек, Млечни пут изгледа као опсег зато што се његова структура у облику диска посматра изнутра. [[Галилео Галилеј]] је први разлучио траку светлости у појединачне звезде са својим телескопом 1610.астрономи године.су Домогли раних 1920-их, већина астронома је сматралавидети да Млечнисе путта садржимагличаста светрака звездесастоји уод [[Свемир]]у.<ref>{{citeнеобично webвеликог |броја titleгусто =распоређених Milky Way Galaxy: Facts About Our Galactic Home | publisher = Spaceзвезда.com | url = http://www.space.com/19915-milky-way-galaxy.html | accessdate = 8. 4. 2017 | url-status = dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20170321063305/http://www.space.com/19915-milky-way-galaxy.html | archivedate = 21. 03. 2017 “}}</ref> Након [[Велика дебата (астрономија)|Велике дебате]] из 1920. године између астронома [[Harlow Shapley|Харлоу Шеплија]] и [[Heber Curtis|Хебера Куртиса]],<ref name=shapley_curtis/> посматрања [[Едвин Хабл|Едвина Хабла]] су показала да је Млечни пут само једна од многих галаксија.
 
Термин ''Млечни пут'' је превод [[Латински језик|латинског]] назива -{''{{lang|la|via lactea}}''}-, који је проистекао из [[Старогрчки језик|грчког]] назива {{lang|grc|γαλαξίας κύκλος}} (-{''galaxías kýklos''}-, „млечни круг”).<ref name=eo_galaxy/><ref name="Jankowski"/><ref name="Schiller"/> [[Галилео Галилеј]] је први разлучио унутар траке светлости појединачне звезде са својим телескопом 1610. године. Са Земље, Млечни пут изгледа као трака, или опсег, зато што се његова структура у облику диска посматра изнутра. Од средине 18. века изнето је мишљење да је појаву облика траке веома густо распоређених звезда могуће објаснити претпоставком да Млечни пут има облик сличан облику сочива, или диска.{{sfn|Логос|2017|p=287-288. „У другој половини XVIII века математичар Јохан Х. Ламбер ... је уобличио и замисао о облику Млечног пута која ће од астронома бити прихватана током следећа два века. Он је замислио да су звезде у Млечном путу распоређене у облику сличном диску. Даље је замислио да се све звезде, са њиховим планетама, у том диску окрећу око замишљеног средишта диска.“}} До раних 1920-их, већина астронома је сматрала да Млечни пут садржи све звезде у [[Свемир]]у.<ref>{{cite web | title = Milky Way Galaxy: Facts About Our Galactic Home | publisher = Space.com | url = http://www.space.com/19915-milky-way-galaxy.html | accessdate = 8. 4. 2017 | url-status = dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20170321063305/http://www.space.com/19915-milky-way-galaxy.html | аrchivedate = 21. 03. 2017 }}</ref> Тек у 20. веку, након [[Велика дебата (астрономија)|Велике дебате]] из 1920. године између астронома [[Harlow Shapley|Харлоу Шеплија]] и [[Heber Curtis|Хебера Куртиса]],<ref name=shapley_curtis/> посматрања [[Едвин Хабл|Едвина Хабла]] су показала да је Млечни пут само једна од многих галаксија.
 
Млечни пут је [[премошћене спиралне галаксије|премошћена спирална галаксија]] са пречником између 100.000<ref>{{cite web|last=Howell| first = Elizabeth| url = http://www.universetoday.com/75691/how-big-is-the-milky-way/ |title=How Big Is The Milky Way? |date=20. 1. 2015 | publisher = [[Universe Today]] | archiveurl = https://web.archive.org/web/20141015234530/http://www.universetoday.com/75691/how-big-is-the-milky-way/ | archivedate=15. 10. 2014 }}</ref> и 180.000 [[Светлосна година|светлосних година]].<ref name="rpi2015">{{cite press release|last=Martialay| first = Mary L. |title=The Corrugated Galaxy—Milky Way May Be Much Larger Than Previously Estimated | url = http://news.rpi.edu/content/2015/03/09/rippling-milky-way-may-be-much-larger-previously-estimated |date=11. 3. 2015 | publisher = [[Rensselaer Polytechnic Institute]] | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150313123405/http://news.rpi.edu/content/2015/03/09/rippling-milky-way-may-be-much-larger-previously-estimated | archivedate=13. 3. 2015}}</ref> Процењује се да Млечни пут садржи 100–400 милијарди [[звезда]].<ref>{{cite web|title=Milky Way | url = http://www.bbc.co.uk/science/space/universe/key_places/milky_way | publisher = [[BBC]] | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120302071454/http://www.bbc.co.uk/science/space/universe/key_places/milky_way | archivedate=2. 3. 2012 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://asd.gsfc.nasa.gov/blueshift/index.php/2015/07/22/how-many-stars-in-the-milky-way/ |title=How Many Stars in the Milky Way? | work = NASA Blueshift |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160125140109/http://asd.gsfc.nasa.gov/blueshift/index.php/2015/07/22/how-many-stars-in-the-milky-way/ | archivedate=25. 1. 2016 }}</ref> Вероватно постоји бар 100 милијарди [[планета]] у Млечном путу.<ref name="Nature-20120111" /><ref name="Space-20130102">{{cite web|author=Staff |title=100 Billion Alien Planets Fill Our Milky Way Galaxy: Study | url = http://www.space.com/19103-milky-way-100-billion-planets.html |date=2. 1. 2013 | publisher = [[Space.com]] | accessdate=3. 1. 2013 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130103060601/http://www.space.com/19103-milky-way-100-billion-planets.html | archivedate=3. 1. 2013 }}</ref> Соларни систем је лоциран унутар диска, око 26.000 светлосних година од [[Галактички центар|галактичког центра]], на унутрашњем ободу једне од спиралнних акумулација гаса и прашине званог [[Орионов крак]]. Звезде у унутрашњих ≈10.000 светлосних година формирају [[испупчење (астрономија)|испупчење]] и један или више кракова се радијално шири из испупчења. Сам центар је означен једним интензивним радио извором, који се зове [[Стрелац А]], који је вероватно [[супермасивна црна рупа]].
Млечни пут превод је латинске речи -{Via Lactea}-, док је корен речи изведен из грчке речи -{galaxia}- - (-{gala, galactos}- значи [[млеко]]). Иначе, по старогрчком миту Млечни пут настао је када се млеко излило из прсију богиње [[Хера|Хере]] по небу, приликом тајног дојења [[Херакле|Херакла]], којег је подметнуо [[Зевс]].
 
Млечни пут у [[српски језик|српском језику]] носи и народни назив ''Кумова слама''.
 
Термин ''Галаксија'' написан великим словом ''Г'' односи се на галаксију Млечни пут, док израз ''галаксија'' написано малим словом ''г'' означава било коју другу [[галаксија|галаксију]] и врсту [[галаксија|објекта]] у [[свемир|васиони]].
=== Књиге ===
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|title=In Quest of the Universe | first=Theo | last=Koupelis| first2=Karl F. | last2=Kuhn|pages=492; Figure 16-13 | url=https://books.google.com/?id=6rTttN4ZdyoC&pg=PA491 |isbn=978-0-7637-4387-1|year=2007| publisher=Jones & Bartlett Publishers }}
* {{Cite book| ref=harv| url = https://books.google.com/books?id=nbnEjck_N84C&pg=PA163 | first = Jon | last=Schiller|title=Big Bang & Black Holes | publisher = CreateSpace |year=2010|isbn=978-1-4528-6552-2|url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20161120231049/https://books.google.com/books?id=nbnEjck_N84C&pg=PA163 | archivedate=20. 11. 2016 |pages=163}}
Дајштадаш
354

измене

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Посебно:МобилнеРазлике/23699820”