Свемир — разлика између измена

м
нема резимеа измене
мНема описа измене
мНема описа измене
ознака: можда пристрасно
[[Датотека:Hubble Extreme Deep Field (full resolution).png|350п|мини|десно|Најдубља слика свемира у видљивом делу спектра.]]
 
'''Свемир''', '''космос''', '''васиона''' или '''универзум''' је бесконачно пространство које нас окружује.{{sfn|Zeilik|Gregory|1998|pp=}} ТоСвемиром језовемо [[простор-време]], који чине светле [[галаксија|галаксије]] (које садрже много звезда и других небеских тела) ирасуте постојиу тамни,тамном међугалактичкимеђугалактичкоммеђузвезданимеђузвезданом), условно, „празни”„празном” простор-времевремену којикоје зовемо [[вакуум]].{{sfn|Логос|2017|p=289}} То је свеукупни простор-време у коме плови мноштво материјалних небеских тела и који постоји независно од људског знања. Небеска телакао делимошто насу: [[звезда|звезде]], [[планета|планете]], [[природни сателит|сателите]], [[астероид|планетоиде]], [[комета|комете]], [[метеор]]е, [[црна рупа|црне рупе]] и [[неутронска звезда|неутронске звезде]]. НајвећиИпак, највећи део материје и енергије је највероватније у облику такозване [[тамна материја|тамне материје]] и [[тамна енергија|тамне енергије]].<ref>{{Cite book|url=http://dictionary.cambridge.org/dictionary/british/universe?q=universe | title = Cambridge Advanced Learner's Dictionary|pages=}}</ref>
 
Звезде су најраспрострањенијанајуочљивија небеска тела у Свемиру. Тои састављена су ужаренаод гасовитаужарене тела[[Плазма (физика)|плазме]].{{sfn|Логос|2017|p=218 (у напомени 3) и 272. „У Космосу најчешће агрегатно стање материје је плазма, која чини звезде и међузвездане гасове.“}} Поред нама најближе сличназвезде [[Сунце|СунцуСунца]]., Голимголим окомљуди можемомогу видети од око 50006.000 до око 10.000 звезда,.{{sfn|Логос|2017|p=102}} аТелескопом телескопоммогуће стотинеје приметити светлост са стотина милијарди звезда. Удаљености међу звездама су огромне и мере се светлосним годинама (СГ). [[Светлосна година]] је пут дуг око 9,46 милијардибилиона километара који пређе свјетлостсветлост за годину крећући се брзином од 299 792 458 -{m/s}- у безваздушном простору.{{sfn|Логос|2017|p=273. „Светлосна година је удаљеност коју светлост пређе, у безваздушном простору, за годину дана, тј. oко 9.460.500.000.000.000 метара.“}} Сунце је [[Земља|Земљи]] најближа звезда која се налази на удаљености од 149 600 000 -{km}- или 8,3 светлосних минута (см). Осим Сунца, најближа је [[Проксима Кентаури]] (-{''Proxima Centauri''}- или -{''Alpha Centauri C''}-) која је удаљена око 4,3 СГ.{{sfn|Логос|2017|p=302 са напоменом 3. Звезде се крећу, а изгледа да се Бернардова звезда примиче таквом брзином да ће постати најближа звезда Сунцу за око 9.000 година}} Звезде се међусобно разликују по величини, боји и сјају. Најсјајнија звезда у [[сазвежђе|сазвежђу]] Орион је [[Бетелгез]] (-{''Betelgeuze''}- или -{''Alpha Orionis''}-), а [[Антарес]] (-{''Alpha Scorpii''}-) у сазвежђу Скорпион.
 
На небу се виде звјездани скупови који нас фасцинирају својим изгледом и зову се [[сазвежђе|сазвежђа]] или [[сазвежђе|констелације]]. Има их 88, а најпознатија су: Велики и Мали Медвед, Шкорпион, Стрелац и др. Међутим, звезде се природно групишу у веће звездане скупове познате као [[звездано јато|звездана јата]] или [[Звездано јато|кластери]]. Више таквих звезданих јата чини [[галаксија|галаксију]], а галаксије опет чине [[Галактичка јата|галактичко јато]] или [[метагалаксија|метагалаксију]] унутар простора.
371

измена