Археологија — разлика између измена

1.776 бајтова додато ,  пре 1 године
м
нема резимеа измене
м (razne izmene)
мNo edit summary
[[Датирање]] има кључни значај за уношење реда у археолошки материјал. Развој метода датирања, било да су у питању „традиционалне“ или егзактно научне, сведочи о сналажљивости и околишним путевима закључивања који решавање археолошког проблема чине врло фасцинантним задатком.<ref name="в">-{''Грин''}-, 187</ref>
=== Методе датовања ===
Метод датовања огранских узорака помоћу '''[[Метод радиоактивног угљеника|Метода радиоактивног угљеника-14 C14(C-14)]]''' примењује се од средине 20. века, како у археологији, тако и у другим наукама., В.то јест од када је Вилард Ф. [[Либи]] јеобјаснио откриода постанаксе C14полураспад атомаугљеника-14 (C-14), који стално настаје у [[Атмосфера небеског тела|атмосфери]] ииз примениоатома ихазота, наа одређивањепосле старостисе узоракаполураспадом од око 5.730 година враћа у атоме азота, може користити да се одреди старост остатака органске материје у археолошким налазима.{{sfn|Логос|2017|p=307-308}} За ово откриће је добио и [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]].
Овакво датовање засновано је на распадању радиоактивних атома C14угљеника-14 (C-14), који су били уграђених метаболизмом у животињско и биљно ткиво, заједнонасупрот састабилности два природна стабилнапреостала [[угљеник]]ова изотопа C12C-12 и C13C-13. Њихов однос је углавном сталан (на један атом угљеника са масом 14 долази <math>10^{10}</math> атома са масом 13 и <math>10^{12}</math> атома са масом 12. Језгро C14угљеника-14 (C-14) је нестабилно и распада се према експоненцијалном закону радиоактивног распада, са [[време полураспада|временом полураспада]] од 5.730 година. Живи оргранизам прехраном стално надокнађује распале C14 атоме угљеника-14 (C-14), штоали после смрти -то престаје, па сеи количина угљеника-14 (C-14) се самањује током времена. Мерењем преостале активностиколичине угљеника-14 (C-14),у односу на угљеник-12 (C-12) у узорку [[Органско једињење|органског порекла]] може се одредити време које је протекло од смрти, тачније,то јест може се утврдити старост узорка.{{sfn|Логос|2017|p=307-308. „После 8 полураспада атома угљеника-14 је тако мало да их једва има у органској материји и није их могуће тачно измерити. Зато је тешко и непоуздано одређивање времена настанка неког археолошки истраженог слоја који је старији од 50.000 година помоћу угљеника-14“ }}
 
Поред тога, полураспада калијума-40 у аргон-40 износи 1.250.000 година, а калијум се налази у многим вулканским стенама и то су истраживачи прошлости живота и Земље искористили за одређивање приближне старости налазишта старијих од 100.000 година.{{sfn|Логос|2017|p=308}}
 
'''Датовање термолуминисценцијом''' користи се од 1953. [[Термолуминисценција]] је емисија светлости која се јавља када загревамо материју која не проводи [[електрична енергија|електричну енергију]]. Порекло ове појаве лежи у јонизујућој [[Радиоактивност|радијацији]], којој је матријал био излођен током боравка у земљи. Елементи као што су [[уранијум]], [[торијум]], [[калијум]] и [[рубидијум]], током свог радиоактивног распада емитују нуклеарне радијације. Када оне продру у минерал губе енергију, а један од разултата је и јонизација, односно електрони се одвајају од њихових матичних атома. Већина се одмах рекомбинује, а неки се задржавају у „замкама“ (неправилностима кристалне решетке), све док се поново не загреју до одређене температуре. За археолошко датовање ова температура је 300-500&nbsp;°C. На археолошким локалитетима наилази се на материјал који је горео, попу керамике, огњишта и сл. Током времена из околине у коју је предмет био укопан прикупља се нови број електрона (пошто су ослобођени из замке током горења) пропорцијално времену током кога је материјал био потхрањен у земљи. Уколико се овај материјал поново изложи загревању, доћи ће до емитовања [[фотон]]а. Ова емисија је [[природна темролуминисценција]]. Старост се утврђује односом природне темролуминисценције и индуковане дозе.
* {{Cite book | ref = harv | last=Бабић |first=Сташа |title=Метаархеологија |date=2018 |publisher=Clio |location=Београд|isbn=978-86-7102-596-6}}
* {{Cite book | ref = harv | last=Срејовић |first=Драгослав |authorlink=Драгослав Срејовић|title=: Преисторија Европе, Африке и Блиског истока грцка, етруска и римска цивилизација |date=1997 |publisher=Савремена администрација |location=Београд |isbn=9788638705368}}
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}
 
=== На енглеском ===
371

измена