Исхрана — разлика између измена

Постоје бројни примери нежељених ефеката прераде хране, скупа са лабораторијским налазима и потребом за опрезношћу у светлу нашег ограниченог и некомплетног знања, који су довели прераду хране у питање.

Данашњи водећи прехрамбени стручњаци саветују да се храна, кад год је то могуће, што мање прерађује, пошто неоткривени али вероватно значајни састојци могу бити уклоњени, или разни токсини могу бити додати или произведени током процеса обраде хране и кувања на високој температури. Такође, обрађивање хране може заменити неке од механичких/,биохемичких телесних процеса који су кључни за пуно варење и побољшавају саму хранљивост производа.

У људском случају на нормално функционисање утичу многе ситуације, које су често отвореног избора. Физички радник, пецарош, бодибилдер, сумо рвач, свештеник, дете и инвалид имају различите дефиниције нормалног функционисања, јер имају другачији облик, величине и прехрамбене потребе.

Према томе, правилна исхрана има различито значење у зависности од ситуације и животног стила особе о којој се говори. Атлете могу захтевати висок ниво [[протеин]]а и енергије за обављање тешких активности којим се баве. Људима који раде у хладном окружењу могу бити потребни високи нивои масти у исхрани, како би им помогли у одржавању нормалне телесне [[температура|температуре]]. Ова предност високог нивоа масти може бити веома шкодљива људима у другим ситуацијама, нпр. раднику у седећем положају у климатизованој канцеларији.

Већина влада држава света обезбеђује упутства добре исхране, а неке су наметнуле и обавезно етикетирање свих прехрамбених производа како би помогли потрошачима да сами прихвате та упутства.