Руковођење — разлика између измена

'''Руковођење''' или '''менаџмент''' у свим пословима и организационим активностима је понашање окупљањаокупљање људи у циљу постизања одређеног циља ефектним коришћењем доступних [[Ресурси|ресурса]]. То обухвата [[планирање]], [[организовање]], [[вођење]], контролисање организације да се постигне одређени циљ.

Менаџмент је посебна [[научна дисциплина]], мултидисциплинарног карактера, која се бави истраживањем проблема управљања пословима, подухватима и друштвеним системима. Ова дисциплина проучава управљање као сложени процес са низом потпроцеса, и као групу људи која управља процесима и системима, а такође проучава све појединачне управљачке проблеме и феномене везане за ефикасно извршавање одређених задатака и послова. Овде се могу поставити многа питања а то су да ли је менаџмент уопште можемо сматрати научном дисциплином,. такођеТакође се може констатовати да је овакав, погрешан приступ који имају људи у нашој земљи, доводи менаџмент у директан сукоб са афирмисаним [[наука]]ма и њиховим дисциплинама јер менаџер у свету представља позицију унутар неког предузећа.

Када се говори о историјату менаџмента неопходно је направити разлику између менаџмента као праксе и менаџмента као научне дисциплине. Суштина [[индустријска револуција|индустријске револуције]] састоји се у наглашеној техничкој подели рада и замени рада радника радом машина. До индустријске револуције дошло је тек у [[Енглеска|Енглеској]] крајем осамнаестог века. Основу индустријске револуције чинила је [[парна машина]] коју је усавршио и оспособио за практичну индустријску примену [[Џејмс Ват]]. Примена парне машине утицала је на снижавање трошкова и цена производа, као и проширивање тржишта. Неопходни су били менаџери да би планирали шта треба урадити, да би одредили ко ће шта радити, као и да би водили и координирали људске напоре и обезбедили да се постављени циљеви остваре. Оно што је било заиста револуционарно а десило се у фабрикама текстила које су масивно прелазиле на парни погон било је то да је дошло до систематске поделе рада, тако да су одређене групе људи радиле само одређене, задате, послове који су чинили само део процеса производње, а не као пре да један човек врши производњу од почетка до финалног производа. Тако је изгубљена потреба за квалификованим скупим радницима, већ су посао обављали полуквалификовани радници који су се брже Ии лакше уводили у посао Ии лакше замењивали. Крајњи резултат је био далеко већи квантитет унаспрам незнатно лошијилошијег квалитетквалитета, али је цена производње значајно смањена аи тиме профит далеко скочио.

Првобитно, власници капитала уложеног у предузеће били су носиоци функције управљања и руковођења. Они су чак учествовали у извршним пословима. То је било могуће у мањим предузећима и у условима једноставних делатности. Међутим, развојем привреде и друштвеног живота уопште дошло је до делегирања управљачких и руководилачких надлежности и одговорности на професионалне менаџере. Менаџмент се посматра, с једне стране, као вештина управљања и руковођења организационим системима као и носиоци те функције, а с друге стране, као теорија која изучава овај феномен и доприноси његовом усавршавају. У том смислу, менаџмент као феномен може да се посматра са три аспекта и то као:

У свим организацијама потребно је планирати, организовати, водити и усмеравати рад запослених ка остваривању постављених циљева. Дате циљеве треба остварити рационалним коришћењем расположивих ресурса и у оптималном времену, као и у складу са потребама тржишта и других корисника. Питер Дракер сматра да се, пре свега, захваљујући адекватном менаџменту, јапанска привреда развила из неразвијене у једну од најразвијенијих на свету. Јапанци су преузели амерички менаџмент, а затим га прилагодили својим културним специфичностима и применили у својој привреди. [[Хенри Фајол]] сматрао је да свако предузећа мора да има следеће функције: менаџмент, техничку функцију, комерцијалну функцију, финансијску функцију, функцију сигурности и рачуноводствену функцију. Фајол је функцију менаџмента назвао административном функцијом предузећа и сматрао је да је она једна од најважнијих активности у предузећу. Фредерик Тејлор је сматрао да менаџмент има одлучујућу улогу у пословном успеху предузећа и да, услед тога, мора бити постављен на научним основама. Данас преовлађује мишљење да је у савременим, комплексним и веома променљивим условима привређивања улога менаџмента у остваривању пословног успеха предузећа пресудна. Питер Дракер сматра да је критична тачка преласка на систем професионалног менаџмента 300 до 1000 запослених (у зависности од специфичности пословања конкретног економског субјекта). Главни задатак професионалних менаџера јесте успешно и рационално остваривање планираних циљева предузећа.

Тејлор је настојао, да користећи сазнања из праксе, формира менаџмент као науку која се заснива на чврстим, добро постављеним принципима. ''Административну теорију'' или теорију процеса у оквиру класичне школе менаџмента, развио је Фајол. Главни циљ његових истраживања био је систематско разумевање целокупног менаџерског процеса. Бирократску теорију менаџмента развио је [[Макс Вебер]].

Први аутори који су проучавали ову област били су зачетници теорије „научне организације рада“ или „научног управљања“. Тејлор је формулисао принцип „управљања путем изузетка“, који представља захтев или тежњу да менаџери усмеравају своју пажњу само на оне случајеве којима се постављене норме не остварују или се пребацују изнад одређене границе и у којима се не следе, или не могу да следе, прописане процедуре. Принцип ефикасности представља захтев да се одређени циљ оствари на најрационалнији начин (у смислу односа резултата и улагања); Принцип ефективности представља захтев да се одређеном активношћу постигне жељени ефекат.

# '''Успостављеност поделе рада''' – представља захтев да се примени специјализација рада за све врсте посла, и менаџерске и техничке.

Вебер је покушао да дефинише основне принципе менаџмента и они се могу свести на следеће, има их пет:

# Организовање је фаза менаџмент процеса у којој менаџери морају одредити ресурсе, дефинисати послове и конкретне задатке, извршити поделу рада, одредити активности и људе који су неопходни за остварење постављених циљева

# Вођство је процес којим се утиче на друге како би се ангажовали на најбољи начин ради ефикасног и ефективног оствариваљостваривање организационих ресурса