Руковођење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м Правописне грешке,ред речи у реченици,интерпукцијски знаци |
||
Ред 1:
'''Руковођење''' или '''менаџмент''' у свим пословима и организационим активностима је
== Појам ==
Ред 5:
Сама реч менаџмент потиче од енглеске речи ''-{management}-'' која води корен од француско-енглеске речи ''-{ménage}-'' што у изворном значењу има смисао бити способан (кадар) учинити нешто, управљати нечим, те је најбоље превести као '''управљање''' или '''руковођење'''.
{{чишћење|разлог=|датум=}}
Менаџмент је посебна [[научна дисциплина]], мултидисциплинарног карактера, која се бави истраживањем проблема управљања пословима, подухватима и друштвеним системима. Ова дисциплина проучава управљање као сложени процес са низом потпроцеса, и као групу људи која управља процесима и системима, а такође проучава све појединачне управљачке проблеме и феномене везане за ефикасно извршавање одређених задатака и послова. Овде се могу поставити многа питања а то су да ли је менаџмент уопште можемо сматрати научном дисциплином
== Историјат ==
Када се говори о историјату менаџмента неопходно је направити разлику између менаџмента као праксе и менаџмента као научне дисциплине. Суштина [[индустријска револуција|индустријске револуције]] састоји се у наглашеној техничкој подели рада и замени рада радника радом машина. До индустријске револуције дошло је тек у [[Енглеска|Енглеској]] крајем осамнаестог века. Основу индустријске револуције чинила је [[парна машина]] коју је усавршио и оспособио за практичну индустријску примену [[Џејмс Ват]]. Примена парне машине утицала је на снижавање трошкова и цена производа, као и проширивање тржишта. Неопходни су били менаџери да би планирали шта треба урадити, да би одредили ко ће шта радити, као и да би водили и координирали људске напоре и обезбедили да се постављени циљеви остваре. Оно што је било заиста револуционарно а десило се у фабрикама текстила које су масивно прелазиле на парни погон било је то да је дошло до систематске поделе рада, тако да су одређене групе људи радиле само одређене, задате
== Дефинисање ==
Ред 15:
Активности усмерене на ефикасно обезбеђивање, распоређивање и коришћење људских и материјалних ресурса ради постизања датог циља представљају функцију менаџмента. Носиоци ових активности су посебно оспособљени људи за обављање функција менаџмента – менаџери. Под појмом ''менаџмент'' у [[Англосаксонци|англосаксонској]] терминологији подразумева се ''управљање'' организационим системима у различитим областима друштвене делатности. У таквом облику, уз специфичну транскрипцију и изговор, овај појам ушао је у многе светске језике, па и у српски језик. Под појмом ''управљање'', у ширем смислу, подразумева се ''одлучивање о циљевима'' организационог система, затим о начину и средствима којим се такви циљеви могу остварити, као и о коришћењу резултата пословања тога система.
Првобитно, власници капитала уложеног у предузеће били су носиоци функције управљања и руковођења. Они су чак учествовали у извршним пословима. То је било могуће у мањим предузећима и у условима једноставних делатности. Међутим, развојем привреде и друштвеног живота уопште дошло је до делегирања управљачких и руководилачких надлежности и одговорности на професионалне менаџере. Менаџмент се посматра, с једне стране
* вештина управљања,
* теорија о управљању и
Ред 26:
== Развој ==
У свим организацијама потребно је планирати, организовати, водити и усмеравати рад запослених ка остваривању постављених циљева. Дате циљеве треба остварити рационалним коришћењем расположивих ресурса и у оптималном времену, као и у складу са потребама тржишта и других корисника. Питер Дракер сматра да се, пре свега, захваљујући адекватном менаџменту, јапанска привреда развила из неразвијене у једну од најразвијенијих на свету. Јапанци су преузели амерички менаџмент, а затим га прилагодили својим културним специфичностима и применили у својој привреди. [[Хенри Фајол]] сматрао је да свако предузећа мора да има следеће функције: менаџмент, техничку функцију, комерцијалну функцију, финансијску функцију, функцију сигурности и рачуноводствену функцију. Фајол је функцију менаџмента назвао административном функцијом предузећа и сматрао је да је она једна од најважнијих активности у предузећу. Фредерик Тејлор је сматрао да менаџмент има одлучујућу улогу у пословном успеху предузећа и да, услед тога, мора бити постављен на научним основама. Данас преовлађује мишљење да је у савременим, комплексним и веома променљивим условима привређивања улога менаџмента у остваривању пословног успеха предузећа пресудна. Питер Дракер сматра да је критична тачка преласка на систем професионалног менаџмента 300 до 1000 запослених (у зависности од специфичности пословања конкретног економског субјекта). Главни задатак професионалних менаџера јесте успешно и рационално остваривање планираних циљева предузећа.
== Научни приступ ==
Ред 47:
# бирократску теорију менаџмента.<ref>Јашко, Ондреј; Чуданов, Младен; Јевтић, Милош; Кривокапић, Јован (2014). Основи организације и менаџмента. Србија: Факултет организационих наука. {{page|year=|isbn=9788676802739|pages=}}</ref>
'''Теорија научног менаџмента''' потиче од резултата истраживања чувеног америчког инжењера Тејлора који се сматра и творцем ове теорије.
Тејлор је настојао, да користећи сазнања из праксе, формира менаџмент као науку која се заснива на чврстим, добро постављеним принципима. ''Административну теорију'' или теорију процеса у оквиру класичне школе менаџмента
Ова теорија има велики утицај на развој менаџмента као научне дисциплине, али и на њену примену у пракси. Неке поставке бирократске теорије менаџмента још увек се користе приликом успостављања менаџерског система у одређеним организацијама. Поред својих несумњивих предности, класична школа менаџмента има и одређене слабости, па је често трпела и критике. Једна од најчешћих критика јесте занемаривање људског фактора организације. Присталице ове школе такође су сматрали да запослене интересује само плата, као и да се запослени увек понашају рационално (што је пракса демантовала). Класична школа, због мањкавости у приступу према одређеним проблемима, није адекватно решила многа значајна питања менаџмента, као што су: вођство, мотивација, комуникације, међуљудски односи.
Ред 70:
== Принципи ==
Принципи менаџмента представљају одређене захтеве у обављању менаџерске функције да би се остварили постављени циљеви.
Први аутори који су проучавали ову област били су зачетници теорије „научне организације рада“ или „научног управљања“. Тејлор је формулисао принцип „управљања путем изузетка“, који представља захтев или тежњу да менаџери усмеравају своју пажњу само на оне случајеве којима се постављене норме не остварују или се пребацују изнад одређене границе и у којима се не следе
=== Фајолови принципи ===
Ред 78:
# '''Јединство вођења''' – представља захтев да све менаџерске и друге активности у предузећу које имају исти циљ буду обједињене и вођене. Те активности треба да имају један план и једног руководиоца.
# '''Успостављеност скаларног ланца команде''' – представља захтев да командни систем организације, састављен од ланца надређених и подређених, буде постављен дуж читаве организације, од њеног врха до дна.
# '''Успостављеност поделе рада''' – представља захтев да се примени специјализација рада за све врсте посла
# '''Дисциплинованост''' – представља захтев да сви запослени обављају своје задатке и међусобно комуницирају сагласно правилима, нормама и обичајима организације.
# '''Подређеност индивидуалног општем интересу''' – представља захтев да интерес организације буде изнад интереса појединаца и група, а то се може постићи само ако топ менаџери дају пример поштења, праведности, интегритета итд.
Ред 90:
=== Веберови принципи ===
Вебер је покушао да дефинише основне принципе менаџмента и они се могу свести на следеће
# '''Сталност правила''' – као захтев да постоји одређена стална група правила по којој се обавља сав менаџерски посао.
# '''Дефинисаност надлежности за одређена радна места''' – као захтев да се у предузећу утврде одређена надлежна места, извршиоце на тим местима, а затим и овлашћења за обављање одговарајућих послова.
Ред 107:
# Планирање је фаза менаџмент процеса у којој се доносе одлуке о мисији и циљевима организације и одређује курс акције неопходан за њихово остваривање
# Организовање
# Вођство је процес којим се утиче на друге како би се ангажовали на најбољи начин ради ефикасног и ефективног
# Контрола је фаза менаџмент процеса која мора да омогући да се све планиране активности и резултати заиста и остваре; њена суштина се састоји у мониторингу активности запослених
|