Вељко Петровић (књижевник) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017) |
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена |
||
Ред 27:
Године [[1902]]. стиже у [[Будимпешта|Будимпешту]] где је студирао право. Истовремено био је питомац првог српског колеџа, завода [[Сава Текелија|Саве Текелије]], пештанског [[Текелијанум]]а.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref> Прве песме је почео да објављује [[1905]]. године. Одржава пријатељске везе са [[Петар Коњовић|Петром Коњовићем]] и [[Васа Стајић|Васом Стајићем]].
У пролеће [[1906]]. године у Будимпешти са Јурајом Гашпарцем уређује месечник на мађарском језику „Кроација“ („Croatia“), у чијем поднаслову стоји „Хрватско-
Исте године, пошто је апсолвирао, главни уредник [[Светозар Прибићевић]] [[загреб]]ачког „[[Србобран]]а“ обавештава га да је примљен у уредништво. Године 1908. Вељко прелази у [[Сремска Митровица|Сремску Митровицу]] за уредника „[[Слобода|Слободе]]“, а [[1909]]. године постаје уредник [[Сарајево|сарајевске]] „Српске ријечи“. Потом је [[1911]]. године емигрирао у [[Београд]], где је радио као ратни дописник за новосадски „Браник“ и за [[Сарајево|сарајевски]] „Народ“. У "Српском књижевном гласнику" објављује 1912. године приповетку "Заборав". Између 1914—1915. године био је у штабу Моравске дивизије II позива, док није позван у нишки [[Југословенски одбор]], за једног од уредника „Савремених питања“.
|