Иван III Васиљевич — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 23:
| опис_грба =
}}
[[Датотека:LebedevK UnichNovgrodVecha.jpg|250px|мини|Иваново уништење [[Новгородска република|Новгородске републике]].]]
[[Датотека:Muscovy 1390 1525.png|мини|250п|Територија освојена до 1505. године под Иваном -{III}-]]
 
'''Иван -{III}- Васиљевич''' ({{јез-рус|Иван III Васильевич}}; [[Москва]], [[22. јануар]] [[1440]]. — Москва, [[27. октобар]] [[1505]]) је био велики кнез московски, а од [[1462]]. и „свих Руса” пошто је ујединио велик број кнежевина. Такође је познат као '''Иван Велики''' ({{јез-рус|Иван Великий}}).<ref>[https://books.google.com/books?id=kNNEiqIIouwC&printsec=frontcover&dq=%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9&hl=de&ei=RUNGTpDUEIGi8QPYsMnEBg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCsQ6AEwAA#v=onepage&q=%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%20%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B0%20%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%8B%D0%BB&f=false Slavjanskaja jenciklopedija.] Kijevskaja Rus’ — Moskovija: v 2 t. / Avtor-sostaviteľ V. V. Bohuslavskij. — M.: OLMA-PRESS, 2001. — 5000 jekz. —. {{page|year=|isbn=978-5-224-02249-6|pages=}}</ref><ref>Russkij biohrafičeskij slovař — Izd. pod nabľudenijem predsedateľa Imperatorskoho Russkoho Istoričeskoho Obšťestva A. A. Polovcova. — Sankt-Peterburh: tip. Hl. upr. udelov, 1897 [2]. — T. 8.</ref> Ослободио делове земље од [[Монголи|Монгола]], ојачао централну власт, а [[1497]]. године издао први руски зборник закона „''-{Судбеник}-''”. Због женидбе са византијском принцезом [[Софија Палеолог|Зојом]], сматрао се наследником [[Византија|Источног римског царства]] и у његово време први пут се јавила идеја о мисији [[Руско царство|Руског царства]] као заштитника православља у ком би Москва била „[[трећиТрећи Рим]]”.
 
== Проширење и самосталност ==
Област [[Јарославска област|Јарослав]] је анектирана [[1463]]. године, а томе је следио [[Ростовска област|Ростов]] [[1475]]. године. После дуготрајног ратовања [[1478]]. године коначно је освојена и [[Новгородска република|Новгородска република.]] Охрабрен тиме [[1480]]. престаје да плаћа данак [[Татари]]ма и њиховом кану [[Ахмет-кан|кану Ахмету]] чиме стиче потпуну самосталност. Коначно, присајединио је [[Велика тверска кнежевина|Твер]] 1485. године.<ref>Donald Ostowski, The Cambridge History of Russia vol. I page 224</ref>
 
== Породично стабло ==