Република Српска Крајина — разлика између измена

нема резимеа измене
м (→‎Спољашње везе: Бот: Козметичке измене користећи AWB)
{{друго значење2|Крајина}}{{Закључано-анон}}
{{Инфокутија бивша држава
| Конвенционални_пун_назив = Република Српска Крајина
| Уобичајен_назив = Српска Крајина<br />Крајина
| Изворно_име =
| Слика_застава = State Flag of Serbian Krajina (1991).svg
| Слика_грб = Coat of arms of the Republic of Serbian Krajina.svg
| Име_генитив = Републике Српске Крајине
| Слика_карта = RSK Location.png
| Текст_карта = Положај Српске Крајине у Европи
| Текст_испод_карте = Положај Српске Крајине у Европи
| Химна = [[Боже правде]]
| Површина = 17.040
| Становништво = 435.000 (1993)
| Престоница = [[Книн]]
| Званични_језици = [[Српски језик|српски]]
| Валута = [[динар Републике Српске Крајине]]
| Законодавна_власт = [[Скупштина Републике Српске Крајине]]
| Титула владара = [[Предсједник Републике Српске Крајине|Предсједник]]
| Име владара = [[Милан Мартић]] <small>(посљедњи)</small>
| Титула владара2 = Први министар<br /> [[Влада Републике Српске Крајине|Владе]]
| Име владара2 = [[Милан Бабић (политичар)|Милан Бабић]] <small>(посљедњи)</small>
| Титула владара3 = Предсједник<br /> Скупштине
| Име владара3 = [[Бранко Војница]] <small>(посљедњи)</small>
| Ера = [[савремено доба]]
| Застава_Претходник3 = Flag of Serbian Krajina (1991).svg
| Претходник3 = [[САО Западна Славонија]]
| Застава_Следбеник1 = Flag of Croatia.svg
| Следбеник1 = [[Хрватска|Република Хрватска]]
| Застава_Следбеник2 = Flag of the Republic of Eastern Slavonia - Baranja - and Western Syrmia.svg
| Следбеник2 = [[Источна Славонија, Барања и Западни Срем (1995—1998)|Источна Славонија, Барања и Западни Срем]]
| Застава_Следбеник3 = Flag of Serbian Krajina (1991).svg
| Следбеник3 = [[Влада Републике Српске Крајине у прогонству]]
}}
 
Српска Крајина је обухватала шест историјско-географских области. Конкретно, корпуси Српске војске Крајине су били распоређени по овим областима, а по том принципу је вршена и процјена броја становништва.{{sfnm|Гуськова|2001|1p=138|Новаковић|2009|2p=202}}
* Сјеверна Далмација  — површина 3.450 км<sup>2</sup>.{{sfn|Гуськова|2001|p=138}} Границе сјеверне Далмације су са сјевера [[Велебит]], са истока [[Динара]], са југа [[Косово поље (Далмација)|Косово поље]] и [[Петрово поље (Далмација)|Петрово поље]] и са запада [[Задар]] и јадранска обала. Област је територијално била организована у општине Книн, Бенковац, Обровац, Дрниш и српски Задар.{{sfn|Новаковић|2009|p=203}}
* Лика  — површина 4.808 км<sup>2</sup>.{{sfn|Гуськова|2001|p=138}} Границе Лике су са сјевера град Плашки, са истока ријека [[Уна]], са југа ријека [[Зрмања]] и са запада линија [[Медак]][[Лички Осик|Теслинград]]. Фактички, Лика се налазила између планина Велебит, [[Пљешевица (Лика)|Пљешевица]] и [[Мала Капела]]. У овој области се налазе и [[Плитвичка језера]]. Област је територијално била организована у општине Кореница, Доњи Лапац, Грачац и Плашки.{{sfn|Новаковић|2009|p=204}}
* Кордун  — површина 2.306 км<sup>2</sup>.{{sfn|Гуськова|2001|p=138}} Границе Кордуна су са сјевера ријека [[Купа (река)|Купа]], са истока ријека [[Глина (река)|Глина]], граница са Босном и Херцеговином, са југа планине Пљешевица и Мала Капела и са запада ријеке [[Мрежница (река)|Мрежница]] и [[Корана]]. Област је територијално била организована у општине Слуњ, Крњак, Вргинмост и Војнић. У економском плану у области се налазио и град [[Топуско]].{{sfn|Новаковић|2009|p=206}}
* Банија  — површина 3.456 км<sup>2</sup>.{{sfn|Гуськова|2001|p=138}} Тачне границе области нису биле одређене. Област је територијално била организована у општине Глина, Петриња, Костајница, Двор на Уни и дио општине Сисак.{{sfn|Новаковић|2009|p=207}}
* Западна Славонија  — површина 5.062 км<sup>2</sup>, али под контролом Српске Крајине било само 558 км<sup>2</sup>,{{sfn|Гуськова|2001|p=138}} јер је Хрватска војска у јесен 1991. спровела низ офанзива и преузела контролу над већином области. Границе западне Славоније су са сјевера ријека [[Драва]], са истока околина општина Доњи Михољац и Ораховица, са југа ријека [[Сава]] и за запада ријека [[Илок]]. Област је територијално била организована у општине Окучани, Пакрац, Дарувар, Грубишно Поље, Подравска Слатина, дио општина Вировитица, Ораховица и Славонска Пожега. Међутим, у стварности је Српска Крајина имала контролу само над Окучанима и дијелом Пакраца.{{sfn|Новаковић|2009|p=208}}
* Источна Славонија, Барања и западни Срем  — површина 2.511 км<sup>2</sup>.{{sfn|Гуськова|2001|p=138}} Границе ове области су на сјеверу граница са Мађарском, на истоку граница са Југославијом, на југу граница иде ријекама [[Дунав]]ом и Савом и на западу линијом [[Осијек]][[Винковци]], који су се налазили под хрватском контролом. Област је територијално била организована у општине Бели Манастир, Вуковар, Даљ, Мирковци, и Тења, као и дијелови општина Осијек, Винковци и Жупања.{{sfn|Новаковић|2009|p=210}}
 
<gallery mode="packed">
 
== Историја ==
 
=== Војна крајина ===
{{главни чланак|Војна крајина}}
 
=== 1881—1918. ===
[[Датотека:Trianon consequences.png|мини|десно|Према попису становништва из 1910. године, Срба у Краљевини Хрватској и Славонији су чини 24 % становништва. Подаци за Далмацију су одвојени]]
 
Након укидања војне организације појачале су се политичке активности Срба. Настало је неколико странака, од којих су неке сарађивале са хрватским странкама. Међутим, велики број хрватских политичара, као што је [[Анте Старчевић]] и [[Јосип Франк]], сматрало је Србе страним елементом и заговарало [[србофобија|србофобију]].{{sfnm|Беляков|2009|1p=95|2a1=Васильева|2a2=Гаврилов|2y=2000|2p=81}} Док су Срби имали подршку бана [[Карољ Куен-Хедервари|Кароља Куен-Хедерварија]], кога је поставила Будимпешта, неки хрватски политичари су тражили подршку у владајућим круговима у Бечу. Након распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]] готово све њене јужнословенске земље добровољно постају дио [[Краљевина Југославија|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]]. Међутим, држава је била централизована и убрзо је престала да задовољава расположење хрватских маса које желе суштинску аутономију или независност. Ово је компликовало односе Хрвата и Срба и изазвало низ политичких криза.{{sfn|Васильева|Гаврилов|2000|p=78—79}}
{{главни чланак|Хрватско прољеће}}
 
Крајем [[1960-е|шездесетих година]] [[20. век|20. вијека]] међу хрватским комунистима се јавља нова идеја, чија је суштина била промјена положаја република у саставу Југославије. У Хрватској је настао реформистички покрет, познат као „[[Хрватско прољеће]]” или „Маспок” (од „Масовни покрет”). Према изјавама идеолога покрета, за циљ је имао повећање права Хрвата у Југославији, као и демократске и економске реформе. Сљедбеници покрета су протестовали против смањења буџета и политичких права у Хрватској, због економски неразвијених региона, као што је Косово. Међутим, нису обраћали пажњу на критике, које су указивале на равноправност република. У истом периоду примјећени су први сукоби у Крајини на националној основи послије 1945. године  — између Срба и Хрвата. Југословенски медији објавили су информацију, према којој су у Хрватској састављени спискови Срба и Хрвата, који су остали лојални Југославији. Било је жалби на случајеве дискриминације Срба.{{sfn|Никифоров|2011|p=724}}
 
Руководство Југославије и Савеза комуниста видјело је покрет као оживљење хрватског национализма и затражило је од [[Милиција СФРЈ|милиције]] да сузбије демонстрације. Тито је са дужности смијенио најнелојалније присталице, као што су [[Савка Дабчевић-Кучар]], [[Мико Трипало]] и [[Драгутин Харамија]], а такође је спровео чисту у [[Савез комуниста Хрватске|Савезу комуниста Хрватске]] и мјесној администрацији. Многе вође покрета су касније на страначким састанцима изразиле кајање. Многи студентски активисти су ухапшени, а неки су чак и осуђени на затворску казну. Међу ухапшенима тих година су били будући предсједници Хрватске, [[Фрањо Туђман]] и [[Стјепан Месић]], као и новинар-дисидент [[Бруно Бушић]].
 
=== Пораст национализма у Југославији ===
 
На [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косову]] су [[1981]]. године [[Немири на Косову 1981.|избили нереди]], узроковани демонастрацијама [[Албанци|Албанаца]], који су захтијевали трансформацију Косова из аутономне покрајине у републику или независну државу.{{sfn|Pavković|Radan|2011|p=159}} Руководство Словеније и Хрватске тежило је ка децентрализацији и демократским реформама. Насупрот, федерална власт у Београду се залагала за додатну централизацију.{{sfn|Pauković|2008|p=21}}
 
Сутуација у Хрватској је додатно закомпликована националистичким мјерама републичке владе. [[Српскохрватски језик]] је замијењен [[хрватски језик|хрватским језиком]], прво је промијењен назив службеног језика, а затим граматичке норме.{{sfnm|Гуськова|2001|1p=1347|Новаковић|2009|2p=179}} У службеним препискама и у медијима је забраћено [[српска ћирилица|ћириличко писмо]]. Из школских програма избачени су текстови о [[Историја Срба|српској историји]], [[српска књижевност|српски писци и пјесници]]. Срби у државним институцијама су били присиљени да потпишу „листу лојалности” новој хрватској влади. Они који су то одбили да ураде су одмах отпуштени. То је посебно примјењивано у медијима.{{sfn|Никифоров|2011|p=780}} Био је присутан притисак на представнике српске интелигенције. Хрватски политичари су давали изјаве које су Срби болно примали. Посебну оштру реакцију Срба је изазвала Туђманова изјава, да Хрватска током Другог свјетског рата није била само нацистичка творевина, него и хиљадугодишња тежња хрватског народа.{{sfnm||1a1=Чубрило|1a2=Ивковић|1a3=Ђаковић|1a4=Адамовић|1a5=Родић|1y=2011|1p=204|Гуськова|2001|2p=134|3a1=Васильева|3a2=Гаврилов|3y=2000|3p=323}} Стјепан Месић је једном приликом изјавио, да је Срби из Хрватске могу однијети онолико земље колико су донијели на опанцима.{{sfn|Чубрило|Ивковић|Ђаковић|Адамовић|Родић|2011|p=204}}
 
У августу 1990. године у Книнској Крајини је спроведен референдум о суверенитету и аутономији, на коме су се могли изјаснити само Срби који су рођени или живе на територији СР Хрватске. Хрвати нису учествовали у томе. На референдуму је 99,7 % од 756.721 гласача гласало позитивно,{{sfnm|1a1=Чубрило|1a2=Ивковић|1a3=Ђаковић|1a4=Адамовић|1a5=Родић|1y=2011|p=270|Јовић|1996|2p=409—410|Никифоров|2011|3p=779}} међутим у 10 општина хрватске власти су успјеле спријечити одржавање референдума.{{sfn|Гуськова|2001|p=142}} Српски референдум и почетак стварања аутономије у историографији је познат као „[[Балван револуција]]”. [[САО Книнска Крајина|Српска аутономна област Книнска Крајина]] проглашена је 30. септембра 1990. године, а 21. децембра постала је позната као [[САО Крајина|Српска аутономна област Крајина]].{{sfnm|Новаковић|2009|1p=185|Никифоров|2011|2p=791|3a1=Mikulan|3a2=Thomas|3a3=Pavlovic|3y=2006|3p=31|Isby|2003|4p=84}} У децембру 1990. [[Хрватски сабор]] усваја нови [[Устав Републике Хрватске|устав]], према коме су Срби у Хрватској постали [[национална мањина]], а не уставни државотворни народ, што су били према републичком уставу из времена СФРЈ.{{sfnm|Никифоров|2011|1p=779|Isby|2003|2p=83}}
 
У љето и јесен 1990. дошло је до неке врсте подјеле власти у структурама републике. Сви Срби који су одбили да потпишу „листу лојалној” отпуштени су из републичког министарства унутрашњих послова. Истовремено у Книну и у низу других градова, гдје су Срби били већинско становништво, у милицији су остали само Срби. Ускоро је та милиција преименована у „Милиција Крајине”. Међутим, оваква ситуција није била само у МУП-у. На примјер, предједник Владе Хрватске [[Јосип Манолић]] је 17. октобра 1990. отпустио све Србе који су радили у влади или његовом кабинету, без обзира на њихове политичке ставове.{{sfn|Чубрило|Ивковић|Ђаковић|Адамовић|Родић|2011|p=292}}
У јануару 1991. године основано је министарство унутрашњих послова Крајине, које је објединило све секретеријате унутрашњих послова који нису била под контролом Загреба. У фебруару 1991. САО Крајина се ујединила са територијама сјеверне Далмације и Лике, гдје су већину становништва чинили Срби. Српско национално вијеће и Извршено вијеће САО Крајине су 28. фебруара 1991. усвојили резолуцију о отцјепљењу од Хрватске на основу резултата референдума и тражили су да остану у саставу СФРЈ. Скупштина САО Крајине је 16. маја донијела рјешење о присаједињењу Крајине Југославији.{{sfnm|Никифоров|2011|1p=780|Гуськова|2001|2p=145}}
 
[[Славонија, Барања и Западни Срем (1991—1992)|Аутономна област Славонија, Барања и Западни Срем]] проглашена је 25. јуна 1991. године,{{sfn|Петровић|1994|p=95-9695—96, 213}} а потом је 25. септембра исте године преименована и од тада је постојала под називом Српска област Славонија, Барања и Западни Срем.{{sfn|Петровић|1994|p=138-139138—139, 248-249}} Касније је на подручју западне Славоније организована [[САО Западна Славонија|Српска аутономна област Западна Славонија]].{{sfnm|Гуськова|2001|1p=139|2a1=Radelić|2a2=Marijan|2a3=Barić|2a4=Bing|2a5=Živić|2y=2006|2p=214}}
 
У љето 1991. у Крајини су почеле борбе између хрватских паравојних формација и припадника хрватског МУП-а на једној страни и српске милиције на другој.{{sfnm|1a1=Mikulan|1a2=Thomas|1a3=Pavlovic|1y=2006|1p=46|Isby|2003|2p=93}} Постепено се у сукобе укључивала ЈНА,{{sfn|Radelić|Marijan|Barić|Bing|Živić|2006|p=221}} из које су у прољеће 1991. масовно дезертирали војници хрватске националности. Учешће ЈНА у сукобима се повећало када су хрватски одреди започели тзв. „блокаду касарни” у септембру 1991. године.{{sfnm|Никифоров|2011|1p=787|Isby|2003|2p=95}}
[[Датотека:Croatian War 1991 child refugee.jpg|мини|лево|150px|Хрватске избјеглице, децембар 1991. године]]
 
У прољеће 1991. године на територију САО Крајине почеле су долазити избјеглице са територије под контролом Загреба. Неки од њих су отишли у Србију или Црну Гору, а око 100.000 је остало у Крајини. Црвени крст Југославије је 1991. године пријавио око 250.000 избјеглица српске националности са територије под контролом Загреба.{{sfn|Гуськова|2001|p=213}} Избјеглице су пристизале до примирја у јануара 1992. године. Истовремено, десетине хиљада Хрвата и Муслимана, под српским притиском, напустило је територију Крајине и избјегло на територију под контролом Загреба.{{sfn|Никифоров|2011|p=790}} Према Барићу, са територије под контролом Срба избјегло је до 300.000 несрба,{{sfn|Radelić|Marijan|Barić|Bing|Živić|2006|p=221}} међутим према попису становништва из 1991. на територији будуће Крајине укупан број Хрвата и других националности није прелазио број од 220.000 људи.<ref name="IT-02-54">{{cite web|title=Predmet Milosevic (IT-02-54) - Druga izmjenjena optuznica|url = http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/bcs/mil-2ai021023b.htm|website = www.icty.org|accessdate=24. 11. 2017.|language = sr|date=23. 10. 2002.}}</ref>
 
Српске аутономне области су се 19. децембра 1991. године ујединиле у Републику Српску Крајину. Према усвојеном уставу, Српска Крајина „национална је држава српског народа и држава свих грађана који у њој живе”. Одређени су државни симболи  — застава, грб и химна. Милан Бабић са дужности предсједник владе прешао на дужност предсједника државе. Проглашен је суверенитет Српске Крајине.{{sfnm|Никифоров|2011|1p=781|Гуськова|2001|2p=208|3a1=Radelić|3a2=Marijan|3a3=Barić|3a4=Bing|3a5=Živić|3y=2006|3p=222}}
 
Током 1991. године хрватска гарда и полиција су починиле бројне злочине над српским цивилним становништвом. Најпознатија мјеста у којима су злочини почињени су [[Масакр у Госпићу|Госпић]], [[Нестанци Срба у Сиску|Сисак]], [[Убиства Срба у Вуковару (1991)|Вуковар]]{{sfn|Гуськова|2001|p=194}} и [[Масакри у Западној Славонији|села у Западној Славонији]]. Српске јединице су починиле многе злочине над хрватским војницима и цивилима, међу којима су злочини у [[масакр у Ловасу|Ловасу]], [[масакр у Шкабрњи|Шкабрњи]] и над [[Масакр на Овчари|хрватским ратним заробљеницима у Вуковару]]. Обје стране су починиле масакр у [[Воћин]]у.
Година 1994. је прошла без великих напада Хрватске војске на територију Српске Крајине. Међутим, Хрватска војска је активно учествовала у војним операцијама у Босни и Херцеговини против [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]],{{sfn|Radelić|Marijan|Barić|Bing|Živić|2006|p=168—170}} а консолидоване јединице крајишких Срба су учествовале у борбама у [[Западна Босна (1993—1995)|Западној Босни]] на страни [[Фикрет Абдић|Фикрета Абдића]].{{sfn|Секулић|2000|p=89}}
 
Крајишке власти су покушавале да успоставе миран живот. Влада је 1994. године развила програм стабилизације и почела са исплатама плата. До новембра, руководство Српске Крајине је планирало да заврши интеграцију са [[Савезна Република Југославија|Југославијом]]. У амбасади Русије у Загребу је 29. марта 1994. године потписано примирје између руководства Српске Крајине и Хрватске. У Книну су 5. августа одржани преговори крајишких Срба и Хрвата о економским питањима. Посебно се разговарало о могућности отварања ауто-пута преко Западне Славоније. На јесен су почели да раде заједнички комитети  — војни и пољопривредни.{{sfn|Гуськова|2001|p=212}} Делегација Српске Крајине је посјетила Загреб 8. и 14. новембра. Споразум о нормализацији економских односа Српске Крајине и Хрватске је потписан 2. децембра. Предвиђено је да се одрже преговори о повратку избјеглица, плаћању пензија и отварању жељезничког саобраћаја. Крајишки Срби су 21. децембра отворили за саобраћај бивши [[ауто-пут Братство и јединство]].{{sfn|Чубрило|Ивковић|Ђаковић|Адамовић|Родић|2011|p=259}}
 
Према руском новинару Млечину, власти Хрватске су преко амбасаде Русије руководству Српске Крајине понудиле широку аутономију. Међутим, српска страна, уз учешће [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], категорички је одбила овај приједлог.{{sfn|Млечин|2001|p=647}}
[[Датотека:Oluja traktor.jpg|мини|десно|Српске избјеглице из Крајине послије операције Олуја]]
 
Умјесто да настави дипломатске контакте, хрватска влада је одабрала војно рјешење питања. Република Српска Крајина је ликвидирана у мају (Западна Славонија) и августу (главни дио) 1995. године током хрватских војних операција [[Операција Бљесак|Бљесак]] и [[Операција Олуја|Олуја]]. Током операције Бљесак, Хрватска војска је заузела српску енклаву Западну Славонију.{{sfn|Mikulan|Thomas|Pavlovic|2006|p=55}} У покушају да спријечи хрватску офанзиву, предсједник [[Милан Мартић|Мартић]] је наредио [[Ракетирање Загреба (1995)|ракетирање Загреба]], што је и учињено. Након тога, ракетирање Загреба је сматрано ратним злочином.<ref name="IT-95-11">{{cite web|title=“RSK” (IT-95-11) MILAN MARTIĆ|url = http://www.icty.org/x/cases/martic/cis/bcs/cis_martic_bcs.pdf| website = www.icty.org| accessdate=24. 11. 2017.|language = sr}}</ref> Међутим, то није омело спровођење хрватске офанзиве. Према подацима српске стране, а такође и међународне организације за људска права [[Хјуман рајтс воч]],<ref>{{cite web|title=Croatia|url = https://www.hrw.org/reports/1996/Croatia.htm| website = www.hrw.org| accessdate=24. 11. 2017.|language = en|date=август 1996.}}</ref> током операције Бљесак почињени су бројни злочини над српским цивилним становништвом, укључујући и дјецу.<ref>{{cite web|last=Ивановский|first = Сергей|title = Падение Республики Сербская Краина|url = http://www.coldwar.ru/conflicts/yugoslaviya/flash-and-storm.php| website = www.coldwar.ru|accessdate=24. 11. 2017.|language = ru}}</ref><ref>{{cite web|title=Operacija Bljesak Etničko čišćenje zapadne Slavonije 1. maj 1995. godine - Fond za humanitarno pravo|url = http://www.hlc-rdc.org/images/stories/pdf/izvestaji/Dokumenti-o-proslosti-Etnicko-ciscenje-zapadne-Slavonije-1_maj-1995-1_maj-2002.pdf|website = www.hlc-rdc.org|accessdate=04. 12. 2017.|language = sr|date=01. 05. 2002.}}</ref>
 
Сљедећа војна операција је била Олуја, током које су хрватска војска и полиција окупирале највећи дио Српске Крајине. Са територије Српске Крајине је избјегло 230—250 хиљада Срба. Током и након операције Олуја, хрватски војници су починили бројне злочине над колонама избјеглица и против преосталог цивилног становништва,{{sfn|Mikulan|Thomas|Pavlovic|2006|p=56}} укључујући [[злочин у Двору на Уни]] и [[Убиство српских цивила у Груборима 1995.|убиство српских цивила у Груборима]]. У пресуди Хашког трибунала хрватским генералима Готовини и Маркачу стоји да је операција Олуја била дио заједничке злочиначке намјере, коју је организовало хрватско војно и политичко руководство. Циљ операције је био протјеривање Срба из Хрватске и насељавање Крајине Хрватима.<ref>{{cite web|title=“OPERACIJA OLUJA” (IT-06-90) GOTOVINA i MARKAČ|url = http://www.icty.org/x/cases/gotovina/cis/bcs/cis_gotovina_et_al_bcs.pdf|website = www.icty.org| accessdate=24. 11. 2017.|language = sr}}</ref>
 
== Демографија ==
 
=== Етничке групе ===
==== Срби ====
Према извјештајима [[Високи комесаријат ОУН за избеглице|комесара ОУН-а за избјеглице]], до 1993. године са територије под контролом Загреба протјерано 251.000 људи.{{sfn|Чубрило|Ивковић|Ђаковић|Адамовић|Родић|2011|p=304}} Избјеглице су се углавном населиле у Српској Крајини, или у [[Савезна Република Југославија|Југославији]]. Неки су отишли у Сједињене Државе, Канаду, Аустралију итд, формирајући тамо бројну [[српска дијаспора|дијаспору]]. Црвени крст Југославији је пријавио око 250.000 избјеглица српске националности са територије Хрватске 1991. године.{{sfn|Гуськова|2001|p=213}} На територију Југославије 1994. године се доселило више од 180.000 избјеглица и расељених лица из Хрватске.{{sfn|Никифоров|2011|p=846}}
 
Године 1993. Српска Крајина је имала 435.595 становника, од чега су 91 % били Срби. Према подацима Главног штаба СВК, 1993. године у сјеверној Далмацији је живјело 87.000 становника, у Лици 48.389 становника, у Кордуну 51.000 становника и у Банији 88.406 становника.{{sfn|Гуськова|2001|p=138}}
 
Године 1995. из Крајине је отприлике протјерано 250.000 Срба,{{sfn|Новаковић|2009|p=122}} укључујући 18.000 људи током операције Бљесак и 230.000 људи током операције Олуја.
 
==== Хрвати и други народи ====
Препа попису становништва у [[СФРЈ|Југославији]] 1991. године несрпско становништво на подручју Српске Крајине је сљедеће:<ref name="IT-02-54" />
* Крајина  — Хрвати 28 % (70.708), остали 5 % (13.101);
* Западна Славонија  — Хрвати 29 % (6.854), остали 11 % (2.577);
* Источна Славонија, Барања и Западни Срем  — Хрвати 47 % (90.454), остали 21 % (40.217).
 
Током етничког чишћења несрпског становништва 1991. године, већина је протјерана са територије Српске Крајине.<ref name="IT-02-54" /> До 1992. године Хрвати су чини само 7 % становништва ове три територије. Укупно је са територије Српске Крајине протјерано најмање 170.000 Хрвата и других несрба.<ref>{{cite web|title=SUDIJA RODRIGUES POTVRDIO OPTUŽNICU PROTIV SLOBODANA MILOŠEVIĆA ZA ZLOČINE POČINJENE U HRVATSKOJ| url = http://www.icty.org/bcs/press/sudija-rodrigues-potvrdio-optu%C5%BEnicu-protiv-slobodana-milo%C5%A1evi%C4%87a-za-zlo%C4%8Dine-po%C4%8Dinjene-u| website = www.icty.org| accessdate=25. 11. 2017.| language = sr|date=09. 10. 2001.}}</ref>
Препа попису становништва у [[СФРЈ|Југославији]] 1991. године несрпско становништво на подручју Српске Крајине је сљедеће:<ref name="IT-02-54"/>
* Крајина — Хрвати 28% (70.708), остали 5% (13.101);
* Западна Славонија — Хрвати 29% (6.854), остали 11% (2.577);
* Источна Славонија, Барања и Западни Срем — Хрвати 47% (90.454), остали 21% (40.217).
 
Током етничког чишћења несрпског становништва 1991. године, већина је протјерана са територије Српске Крајине.<ref name="IT-02-54"/> До 1992. године Хрвати су чини само 7% становништва ове три територије. Укупно је са територије Српске Крајине протјерано најмање 170.000 Хрвата и других несрба.<ref>{{cite web|title=SUDIJA RODRIGUES POTVRDIO OPTUŽNICU PROTIV SLOBODANA MILOŠEVIĆA ZA ZLOČINE POČINJENE U HRVATSKOJ| url = http://www.icty.org/bcs/press/sudija-rodrigues-potvrdio-optu%C5%BEnicu-protiv-slobodana-milo%C5%A1evi%C4%87a-za-zlo%C4%8Dine-po%C4%8Dinjene-u| website = www.icty.org| accessdate=25. 11. 2017.| language = sr|date=09. 10. 2001.}}</ref>
 
=== Религија ===
 
За вријеме постојања Српске Крајине, предсједници су били:
* [[Милан Бабић (политичар)|Милан Бабић]] (19. децембар 1991.  — 26. фебруар 1992);
* [[Горан Хаџић]] (26. фебруар 1992.  — децембар 1993);
* Милан Бабић (децембар 1993.  — јануар 1994; изабран у децембру 1993. године, али је у јануара 1994. године на новим изборима побједио Милан Мартић);
* [[Милан Мартић]] (12. фебруара 1994.  — август 1995).
 
Против свих предсједника Српске Крајине касније су подигнуте оптужнице пред Хашким трибуналом. Милан Бабић је оптужен за протјеривање људи из политичких, расних или вјерских разлога.<ref>{{cite web|url=http://www.icty.org/x/cases/babic/cis/bcs/cis_babic_bcs.pdf| title = Milan Babic. Podaci o predmetu| accessdate=25. 11. 2007.| language = sr}}</ref> Он се пред судом изјавио кривим и осуђен је 2005. године на 13 године затвора,<ref>{{cite web|title=PRESUDA ŽALBENOG VEĆA U PREDMETU: TUŽILAC PROTIV MILANA BABIĆA| url = http://www.icty.org/x/cases/babic/acjug/bcs/050718bcs_summary.pdf| website = www.icty.org| accessdate=25. 11. 2017.| language = sr|date=18. 07. 2005.}}</ref> али је 2006. године извршио [[самоубиство]].<ref>{{cite web|title=МИЛАН БАБИЋ СЕБИ ПРЕСУДИО| url = http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5.407.html:180561-MILAN-BABIC-SEBI-PRESUDIO| website = www.novosti.rs| accessdate=25. 11. 2017.| language = sr|date=06. 03. 2006.}}</ref> Милан Мартић је осуђен на 35 година затвора због ратних злочина, кршења закона и обичаја ратовања и протјеривања несрпског становништва из Српске Крајине,<ref name="IT-95-11" /> а казну служи у [[Тарту]] у [[Естонија|Естонији]]. Након хапшења бившег начелника Центра службе безбједности у Бањој Луци [[Стојан Жупљанин|Стојана Жупљанина]] 11. јуна 2008. године, хапшења бивше предсједника Српске [[Радован Караџић|Радована Караџића]] 21. јула 2008. и хапшења бившег команданта Војске Републике Српске [[Ратко Младић|Ратка Младића]] 26. маја 2011. године, Горан Хаџић је постао један од најтраженијих хашких оптуженика. Власти Србије су нудиле награду од 5 милиона евра за информацију о мјесту боравка Горана Хаџића. Након седмогодишње потраге, ухапшен је 20. јула 2011. године.<ref>{{cite web|title=Арестован экс-президент Сербской Краины Горан Хаджич. Новости. Первый канал| url = http://www.1tv.ru/news/world/180974| website = www.1tv.ru| accessdate=25. 11. 2017.| language = ru|date=20. 07. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|title=Арестован экс-президент Республики Сербская Краина Горан Хаджич| url = http://www.rg.ru/2011/07/20/hadgich-anons.html| website = Российская газета| accessdate=25. 11. 2017.| language = ru|date=20. 07. 2011.}}</ref>
 
=== Влада ===
 
Према Уставу Српске Крајине, Влада је била носилац извршне власти у републици. Српска Крајина је од 1991. до 1995. године имала укупно шест влада:{{sfn|Новаковић|2009|p=216}}
* Влада Милана Бабића (29. мај 1991.  — 19. децембар 1991);
* Влада Ристе Матковића (19. децембар 1991.  — 26. фебруар 1992);
* Влада Здравка Зечевића (26. фебруар 1992.  — 28. март 1993);
* Влада Ђорђа Бјеговића (28. март 1993.  — 21. април 1994);
* Влада Борислава Микелића (21. април 1994.  — 27. јул 1995);
* Влада Милана Бабића (27. јул 1995  — 5. август 1995).
 
Владе Српске Крајине су формиране на политичкој основи и, према правилу, именовани министри нису били стручњаци у ресору на чијем су се челу налазили. Чланови прве двије владе су били из Книна и Сјеверне Далмације, што им, према Кости Новаковићу, није дозволило да утичу на ситуацију у другим дијеловима Српске Крајине.{{sfn|Новаковић|2009|p=217}}
Први сазив Скупштине Српске Крајине формиран је крајем 1991. године из сазива Скупштине САО Крајине, Обласне скупштине Западне Славоније и Велике народне скупштине Источне Славоније, Барање и Западног Срема. Број заступника је био више од 200. Скупштина је 19. децембра 1991. године усвојила устав и прогласила Републику Српску Крајину.{{sfn|Новаковић|2009|p=212}} Почетком 1992. године, активности скупштине су се закомпликовале унутрашњим сукобима изазваним различитим ставовима према Венсовом плану, који је предложен као основа за мирно рјешење. Милан Бабић се успротивио усвајању овог плана, а заступници Скупштине из његових редова окупили су се у Книну, познато као „Книнска скупштина”. Други дио посланика, под вођством предсједника Скупштине Мила Паспаља, састао се у Глини, познато као „Глинска скупштина”. Формирање јединствене скупштине у Српској Крајини успјело је тек 1993. године.{{sfn|Новаковић|2009|p=213}}
 
Скупштина Српске Крајине састојала се од 84 заступника, изабраних на парламентарним изборима. Заступнички мандат је трајао четири године. Предсједник и његови замјеници представљали су све три крајишке ексклаве. Према уставу, Скупштина је била дужна да се састане два пута годишње  — првог радног дана у марту и првог радног дана у октобру. Трајање сједница није требало бити дуже од 90 дана. Скупштина је била одговорна за измјену устава, доношење закона, праћење рада владе, усвајање буџета, измјену административних подјела итд.<ref name="устав">{{cite wikisource|title=Устав Републике Српске Крајине| wslink = sr:Устав Републике Српске Крајине|year=1991| publisher = Службени гласник Републике Српске Крајине}}</ref>
 
=== Устав ===
 
=== Органи за спровођење закона ===
 
Од почетка сукоба Срба и Хрвата, значајну улогу у првим окршајима имала је Милиција Крајине. Вршећи притисак на Србе, хрватска влада је отпустила већину Срба из централног апарата министарства унутрашњих послова и из многих насељених мјеста, гдје су већину становништва чинили Хрвати.{{sfn|Никифоров|2011|p=781}} Покушаји да се то спроведе и уведу нови службени симболи на милицијским униформама наишао је на отпор српских милицајаца у мјестима са српском већином. Са почетком првих сукоба, милицијске станице у више градова повукле су се из републичком МУП-а и формирале Милицију Крајине, на челу са милицијским инспектором [[Милан Мартић|Миланом Мартићем]]. Секретеријат унутрашњих послова на челу са Миланом Мартићем основан је 4. јануара 1991. године. Милиција Крајине је више пута учествовала у војним операцијама, упркос чињеници да су њени припадници били наоружани само лаким ватреним оружјем. Према западним истраживачима, Милиција Крајине је у јулу 1991. године имала око 7 хиљада припадника са око 20 хиљада припадника у резервном саставу. Према подацима српских аутора, Милиција Крајине је 9. октобра 1991. године имала 1.200 обичних милиционера, 500 специјалаца и 1.200 резервиста. Они су били припадници седам секретеријата унутрашњих послова (у Книну, Кореници, Петрињи, Војнићу, Окучанима, Белом Манастиру и Вуковару).{{sfn|Mikulan|Thomas|Pavlovic|2006|p=42}}
 
[[Датотека:Опрема СВК.JPG|мини|десно|Комплетна опрема припадника Српске војске Крајине]]
 
Хрватски напад на Миљевачки плато, показао је да мировњаци неће бранити Српску Крајину и 16. октобра 1992. године основана је [[Српска војска Крајине]]  — регуларна војска Српске Крајине.{{sfn|Секулић|2000|p=37}} Спроведена је војна реформа, према којој су јединице ТО и бригаде Посебних јединица милиције трансформисане у војне бригаде и одреде. Све оне су распоређене у састав шест корпуса и Главни штаб. СВК се састојала из Главног штаба, штабних јединица, армијских корпуса и РВ и ПВО. У основи, корпус СВК се састојао од штаба, неколико пјешадијских бригада, артиљеријских батаљона, противтенковског дивизиона, дивизиона ПВО и позадинских база.{{sfn|Mikulan|Thomas|Pavlovic|2006|p=32}} Неки корпуси су имали специјалне јединице, а у 7. корпусу се налазио [[Крајина експрес|оклопни воз]]. Сви корпуси СВК, са изузетком Корпуса специјалних јединица који је основан у љето 1995. године, били су засновани на територијалном принципу.{{sfn|Marjan|2007|p=38}}
 
Важно тијело које је координисало активностима министарства одбране и војним јединицама, било је Врховни савјет одбране. Састојао се од предсјеника, првог министра, министрао одбране, министра унутрашњих послова и команданта војске. Врховни савјет одбране одређивао је војне положаје, усмјеравао одбрану у случају пријетње, мобилизовао војску и спроводио друге активности у складу са уставом и законом.<ref name="устав" />
 
== Социјални и друштвени подаци ==
 
=== Привреда ===
{{види још|Динар Републике Српске Крајине}}
Током стварања државе, крајишке власти су вјеровале да ће изградити привреду кроз блиску сарадњу са Југославијом и Српском.{{sfn|Radelić|Marijan|Barić|Bing|Živić|2006|p=263}} Међутим, помоћ из Београда отежале су међународне санкције. Ипак, привреда Српске Крајине наставила је да функционише током периода борбених дејстава.{{sfn|Гуськова|2001|p=210}}
 
Влада је 1992. године одлучила да подржи предузећа, која су прије рата била у јавном власништву, јер су се суочила са великим потешкоћама. Усвојила је своју валуту  — [[динар Републике Српске Крајине]], али је због велике инфлације њена вриједност стално опадала. [[Хиперинфлација]] је почела 1993. године, што је онемогућило усвајање републичког буџета. Почетком 1994. године у Југославији је уведен нови динар, везан за [[немачка марка|њемачку марку]] по курсу 1:1. Југословенски динар се у Српској Крајини и Српској усваја као једина валута, чиме је хиперинфлација заустављена. Нова влада са Бориславом Микелићем на челу, усвојила је буџет и почела да обнавља привреду.{{sfn|Radelić|Marijan|Barić|Bing|Živić|2006|p=263}}
 
Многа предузећа из Српске Крајине су покушала да се преорјентишу на тржишта Српске и Србије, што је дјелимично постигнуто. Програм стабилизације привреде и финансија је развијен 1994. године. Функционисање монетарног система и финансија зависило је искључиво од Београда. Активно је кориштено пољопрвиредно земље површине од 700.000 хектара. Међутим, због недостатка горива за машине и недовољног финансирања, пољовривреда у Српској Крајини је показала ниску ефикасност. Конкретно, у Источној Славонији је 1994. године 45 % земљишта припремљено за сијање, али је крају жетва прикупљена само за 30 %.<ref>{{cite web|last=Svarm| first = Filip| title = August 15, 1994 Vreme News Digest Agency No 151| url = http://www2.scc.rutgers.edu/serbiandigest/151/t151-4.htm| website = www2.scc.rutgers.edu| accessdate=27. 11. 2017| language = en|date=15. 08. 1994}}</ref> Активно је кориштен и шумски фонд од 540.000 хектара, са годишњим припастом од 1.500.000 м<sup>3</sup>. Медији су при томе у више наврата тврдили, како је сјеча шума у Источној Славонији спровођена без регулатива и планирања. У овој области је црпљена и [[нафта]], али у недовољним количинама како би се покрио републички дефицит горива.{{sfn|Чубрило|Ивковић|Ђаковић|Адамовић|Родић|2011|p=332}} Нафта црпљена у Српској Крајини слата је на прераду у Панчево у Југославији. Затим је оно продавано на територији Српске Крајине. Истовремено, дио горива је додјељиван војсци и министарству унутрашњих послова, како би испунили своје потребе.{{sfn|Radelić|Marijan|Barić|Bing|Živić|2006|p=264}}
 
=== Култура и образовање ===
 
Прва мјера ка стварању образовног система независног од Загреба преузете су у септембру 1990. године, када је основан Културно-просвјетни савјет Сјеверне Далмације и Лике. У марту 1991. основано је министарство образовања, са сједиштем у Книну и мјесним канцеларијама у Белом Манастиру и Топуском (основано нешто касније). На челу министарства се налазио Душан Баџа, професор из Обровца. Са почетком непријатељстава, образовни процес је више пута прекинут. Саме школе су периодично бомбардоване и уништаване.
 
 
=== Здравствена заштита ===
 
Здравство подручја Српске Крајине прије рата било је интегрални дио здравствене службе у Хрватској. Финансирано је из јединственог фонда, са сједиштем у Загребу. Количина новца којом је располагало крајишко здравство није била довољна да покрије веће потребе. Здравствена служба Крајине имала је 9 домова здравља ([[Книн]], [[Бенковац]], [[Обровац]], [[Грачац (Лика)|Грачац]], [[Кореница]], [[Доњи Лапац]], [[Општина Двор|Двор на Уни]], [[Хрватска Костајница|Костајница]], [[Вргинмост]], [[Војнић]]) и 3 медицинска центра (Книн, [[Глина]], [[Петриња]]). Број становника на једног љекара је био, у просјеку, 1.412. Најмањи је био у Книну (532) и у Петрињи (554), док у Војнићу тај број износио 2.233. Број болничких постеља у Српској Крајини износио је 1.338, тј. 4,53 кревета на 1.000 становника.{{sfn|Чубрило|Ивковић|Ђаковић|Адамовић|Родић|2011|p=336}}
 
 
=== Спорт ===
Први кораци по развоју спортских активности на простору Српске Крајине су почели [[28. септембар|28. септембра]] [[1992]]. године када је усвојен Закон о физичкој култури. Након тога су основани струковни савези као фудбалски у [[Срб (Грачац)|Србу]], кошаркашки у [[Книн]]у, одбојкашки у [[Вуковар]]у, рукометни у [[Бели Манастир|Белом Манастиру]], шаховски у [[Борово насеље|Борову насељу]] итд. У [[Бенковац|Бенковцу]] [[11. фебруар]]а [[1995]]. године је основан Олимпијски комитет Републике Српске Крајине. Сарадња Српске Крајине, Српске и Србије на спортском пољу била је успјешна. Први кораци сарадње направљени су захваљујући напорима Министарства за спорт Савезне Републике Југославије, [[Југословенски олимпијски комитет|Југословенског олимпијског комитета]], [[Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду|Факултета за физичко васпитање]] и других институција у Београду и сличних из Српске, односно са [[Пале|Пала]] и из [[Бања Лука|Бање Луке]]. У Српској Крајини је била популарна фудбалска лига која је постојала у периоду од 1992. до 1995. године, а најпознатији клуб је био „Динара” из Книна. Политички положај Српске Крајине одразио се на њен спортски живот у међународним оквирима. То је значило блокаду у сваком погледу.{{sfn|Чубрило|Ивковић|Ђаковић|Адамовић|Родић|2011|p=351}}
 
Спортске активности су спровођене у читавом ратном периоду. Крајишка екипа је учествовала на првенству Војске Републике Српске у зимским спортовима на Јахорини. Каратисти из Петриње учествовали су на карате првенству Југославије. Организовано је више трка маратонаца од којих је најпознатија трка на релацији Бања Лука—Книн у дужини 320  км.{{sfn|Новаковић|2009|p=228}}
Први кораци по развоју спортских активности на простору Српске Крајине су почели [[28. септембар|28. септембра]] [[1992]]. године када је усвојен Закон о физичкој култури. Након тога су основани струковни савези као фудбалски у [[Срб (Грачац)|Србу]], кошаркашки у [[Книн]]у, одбојкашки у [[Вуковар]]у, рукометни у [[Бели Манастир|Белом Манастиру]], шаховски у [[Борово насеље|Борову насељу]] итд. У [[Бенковац|Бенковцу]] [[11. фебруар]]а [[1995]]. године је основан Олимпијски комитет Републике Српске Крајине. Сарадња Српске Крајине, Српске и Србије на спортском пољу била је успјешна. Први кораци сарадње направљени су захваљујући напорима Министарства за спорт Савезне Републике Југославије, [[Југословенски олимпијски комитет|Југословенског олимпијског комитета]], [[Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду|Факултета за физичко васпитање]] и других институција у Београду и сличних из Српске, односно са [[Пале|Пала]] и из [[Бања Лука|Бање Луке]]. У Српској Крајини је била популарна фудбалска лига која је постојала у периоду од 1992. до 1995. године, а најпознатији клуб је био „Динара” из Книна. Политички положај Српске Крајине одразио се на њен спортски живот у међународним оквирима. То је значило блокаду у сваком погледу.{{sfn|Чубрило|Ивковић|Ђаковић|Адамовић|Родић|2011|p=351}}
 
Спортске активности су спровођене у читавом ратном периоду. Крајишка екипа је учествовала на првенству Војске Републике Српске у зимским спортовима на Јахорини. Каратисти из Петриње учествовали су на карате првенству Југославије. Организовано је више трка маратонаца од којих је најпознатија трка на релацији Бања Лука—Книн у дужини 320 км.{{sfn|Новаковић|2009|p=228}}
 
У организацији Главног штаба Српске војске Крајине, на стадиону Спортског центра у Книну, 22. маја 1993. године, одиграна је пријатељска фудбалска утакмица између селекција Српске војске Крајине и Војске Републике Српске. Утакмицу је посматрало неколико хиљада гледалаца, међу којима су били [[Ђорђе Бјеговић]], предсједник Владе Српске Крајине и генерал [[Миле Новаковић]], командант Српске војске Крајине, са сарадницима. Фудбалери обје екипе дошли су на утакмицу са ратишта из свих дијелова својих држава.{{sfn|Новаковић|2009|p=229}}
{{главни чланак|Влада Републике Српске Крајине у прогонству}}
 
Посланици некадашње Скупштине Републике Српске Крајине су [[2005]]. године формирали [[Влада Републике Српске Крајине у прогонству|Владу Републике Српске Крајине у прогонству]], међутим она до данас није остварила неки већи утицај како међу избјеглим лицима из Српске Крајине, тако и према [[Влада Републике Србије|Влади Србије]].<ref>{{cite web|title="Vlada RSK" u izbeglištvu| url = http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=02&dd=26&nav_id=163140| website = B92.net| accessdate=04. 12. 2017.| language = sr|date=26. 02. 2005}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.vladarsk.com/| archiveurl = https://web.archive.org/web/20121001080546/http://www.vladarsk.com/| archivedate = 01. 10. 2012.| title = Влада Републике Српске Крајине| publisher = www.vladarsk.com| accessdate = 04. 12. 2017| language = sr| date = |url-status=dead| df = }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=408070| title = Vreme 739 - Vlada u izbeglistvu: Krajisnici, dje cemo na prelo| publisher = Vreme.com| accessdate=07. 03. 2013.| language = sr|date=03. 03. 2005.}}</ref>
 
Први министар владе у прогонству је Милорад Буха. У влади се још налази шест министара. Чланови владе у прогонству изјавили су да намјеравају радити на плану заснованом на плану З-4 и њихов коначни циљ је да Срби постигну „више од аутономије, мање од независности” у Хрватској.<ref>{{cite web|title=B92 specijal: 10 godina od ''Oluje'' nad Krajinom| url = http://www.b92.net/specijal/oluja/index.php?start=0&nav_id=173983| website = www.b92.net| accessdate=28. 11. 2017| language = sr|date=05. 08. 2005}}</ref> Скупштина и Влада Српске Крајине у прогоству је признала независност Абхазије и Јужне Осетије.<ref>{{cite web|title=Скупштине РСК признала Републике Абхазију и Јужну Осетију.| url = http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2008/114.html| website = www.srpskapolitika.com| accessdate=28. 11. 2017.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150924105216/http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2008/114.html| archivedate=24. 09. 2015.| language = sr|date=12. 09. 2008.}}</ref>
 
== Референце ==
{{reflistизвори|30em}}
 
== Литература ==
: '''српски'''
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Чубрило| first = Радослав И.| last2=Биљана Р.| first2 = Ивковић| last3=Душан| first3 = Ђаковић| last4=Јован| first4 = Адамовић| last5=Милан Ђ.| first5 = Родић| title = Српска Крајина|year=2011| publisher = Матић| location = Београд|id=| language = sr|pages=742}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Нишић| first = Станко| title = Хрватска олуја и српске сеобе|year=2002| publisher = Књига комерц| location = Београд| language = sr}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Рат за опстанак Срба Крајишника. Зборник радова 1.|year=2010| publisher = Тело принт| location = Београд| ref = Рат за опстанак Срба Крајишника| language = sr}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Пешут| first = Мане| title = Крајина у рату 1941-19451941—1945|year=1995| location = Београд| language = sr}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Јовић| first = Борислав| title = Последњи дани СФРЈ: Изводи из дневника|year=1996| publisher = Политика, издавачка делатност| location = Београд| language = sr}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Секулић| first = Милисав| title = Книн је пао у Београду|year=2000| publisher = Nidda Verlag Gmbh| location = Bad Vilbel| language = sr}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Штрбац| first = Саво| title = Хроника програних Крајишника|year=2005| publisher = Удружење Срба из Хрватске| location = Београд|isbn=978-86-83809-24-0| language = sr}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Димитријевић| first = Бојан Б.| title = Модернизација и интервенција југословенске оклопне јединице 1945-20061945—2006|year=2010| publisher = Институт за савремену историју| location = Београд|isbn=9788674031384| edition = 1.| language = sr}}
{{refend}}
 
: '''руски'''
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Гуськова| first = Е.Ю.|authorlink= Јелена Гускова| title = История югославского кризиса (1990-20001990—2000)|year=2001| publisher = Русское право/Русский Национальный Фонд| location = Москва|isbn=978-5941910038| language = ru|pages=720}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Литаврин|editor1-first=Г. Г.| title = Раннефеодальные государства на Балканах. VI–XII вв. |year=1985| publisher = Наука| location = Москва| url = http://inslav.ru/publication/rannefeodalnye-gosudarstva-na-balkanah-vi-xii-vv-m-1985| language = ru|pages=364}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Чиркович| first = Сима| title = История сербов|year=2009| publisher = Весь мир| location = Москва|isbn=978-5-7777-0431-3| language = ru}}
{{refend}}
 
: '''енглески'''
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Žerjavić| first = Vladimir| title = Yugoslavia-manipulations with the number of Second World War victims|year=1993| publisher = Croatian Information Centre| location = Zagreb|isbn=978-0-919817-32-6| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo| title = The Chetniks|year=1975| publisher = Stanford University Press| location = Stanford, Calif.|isbn=978-08047085790-8047-0857-9| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Hoare| first = Marko Attila| title = Genocide and resistance in Hitler's Bosnia : the Partisans and the Chetniks, 1941-19431941—1943|year=2006| publisher = Published for the British Academy by Oxford University Press| location = Oxford|isbn=978-01972638080-19-726380-8| edition = 1.| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Pavković| first = Aleksandar| last2=Radan| first2 = Peter| title = The Ashgate Research Companion to Secession| url = http://books.google.com/books?id=AiR8hyE8jXMC&pg=PA174|year=2011| publisher = Ashgate Publishing, Ltd.|isbn=978-0-7546-7702-4| language = en| accessdate=11. 12. 2017|pages=174}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Mikulan| first = Krunoslav| last2=Thomas| first2 = Nigel| last3=Pavlovic| first3 = Darko| title = TheYugoslav Wars (1) : Slovenia & Croatia, 1991-951991—95|year=2006| publisher = Osprey| location = Oxford|isbn=978-1-84176-963-9| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Isby|editor1-first=David C.| title = Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflicts, 1990-19951990—1995, with Maps|year=2003| publisher = Diane Publishing Company| location = Washington|isbn=9780756729301978-0-7567-2930-1| language = en|pages=501}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Frucht|editor1-first=Richard| title = Eastern Europe|year=2005| publisher = ABC-Clio| location = Santa Barbara, Calif.|isbn=978-15760780061-57607-800-6| language = en}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Pesic| first = Vesna| title = Serbian Nationalism and the Origins of the Yugoslav Crisis|year=1996| publisher = Peaceworks| location = Washington| url = https://www.usip.org/publications/1996/04/serbian-nationalism-and-origins-yugoslav-crisis| language = en}}
{{refend}}
 
: '''остали'''
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Pelikán| first = Jan| title = Dějiny Srbska|year=2005| publisher = Nakl. Lidové Noviny| location = Praha|isbn=978-80-7106-671-2| edition = 1.| language = cs}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Marjan| first = Davor| title = Oluja|year=2007| publisher = Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata| location = Zagreb| language = hr|pages=445}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Radelić| first = Zdenko| last2=Marijan| first2 = Davor| last3=Barić| first3 = Nikica| last4=Bing| first4 = Albert| last5=Živić| first5 = Dražen| title = Stvaranje hrvatske države i Domovinski rat|year=2006| publisher = Hrvatski Inst. za Povijest| location = Zagreb|isbn=978-953-0-60833-7| language = hr}}
* {{cite journal|ref=harv| last=Davor| first = Pauković| title = Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije: uzroci, tijek i posljedice raspada| journal = Suvremene teme : međunarodni časopis za društvene i humanističke znanosti|date=22. 12. 2008| volume = 1| issue = 1| url = http://hrcak.srce.hr/35202| accessdate=28. 11. 2017| language = hr| issn = 1849-24281849—2428|pages=21–33}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Ustav Narodne Republike Hrvatske|year=1947| publisher = Narodne novine| url = https://www.pravo.unizg.hr/_download/repository/Ustav_NRH_1947.pdf| accessdate=23. 11. 2017}}
{{refend}}
=== Додатна литература ===
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Врцељ| first = Марко| title = Рат за Српску Крајину: 1991-19951991—1995|year=2002| publisher = Српско културно друштво Зора| location = Београд/Книн|isbn=978-86-83809-06-6| language = sr| pages = 254}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Дакић| first = Миле| title = Српска Крајина: Историјски темељи и настанак|year=1994| location = Книн| publisher = Искра| language = sr}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Дакић| first = М.| title = Крајина кроз вијекове: из историје политичких, националних и људских права српског народа у Хрватској|year=2002| location = Београд| language = sr}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Илија|authorlink=Илија Петровић (историчар)|title=Српско национално вијеће Славоније, Барање и Западног Срема|year=1994|location=Нови Сад|publisher=Цветник|url=https://books.google.com/books?id=XQTXoAEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Петровић|first=Илија|authorlink=Илија Петровић (историчар)|title=Од вијећа до републике: Славонија, Барања и Западни Срем|year=1996|location=Нови Сад|publisher=Цветник|url=https://books.google.com/books?id=LWqOGAAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Радишић| first = Драган| title = Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-19951990—1995|year=2002| location = Бања Лука| publisher = Глас српски, Центар за геостратешка истраживања| url = https://books.google.com/books?id=Ow4_AQAAIAAJ| language = sr| accessdate=11. 12. 2017}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Радуловић| first = С.| title = Судбина Крајине|year=1996| publisher = Дан Граф| location = Београд| language = sr}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Ђурић Мишина|editor1-first=Вељко| title = Република Српска Крајина: десет година послије|year=2005| publisher = Добра Вољ| location = Београд|isbn=978-86-83905-04-1| language = sr}}
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Republic of Serbian Krajina}}
* {{cite web|title=KrajinaForce - Glas Krajisnika u Egzilu - Krajina - Republika Srpska Krajina|url = http://www.krajinaforce.com/|language = sr}}
* {{cite web|title=Hronika Republike Srpske Krajine|url = http://www.srpskapolitika.com/krajina/hronoligija-1.html|archiveurl = https://web.archive.org/web/20130807093253/http://www.srpskapolitika.com/krajina/hronoligija-1.html|archivedate=07. 08. 2013.|language = sr}}
* {{cite web|title=Opštine Republike Srpske Krajine|url = http://www.srpskapolitika.com/krajina/opstine.html|archiveurl = https://web.archive.org/web/20081012183327/http://www.srpskapolitika.com/krajina/opstine.html|archivedate=12. 10. 2008.|language = sr}}