Палеоцен — разлика између измена

'''Палеоцен''' је најстарија епоха [[палеоген]]а и налази се на прелазу између [[мезозоик]]а и [[кенозоик]]а. Трајао је око 10 милиона година. Палеоценска [[Биљке|флора]] има много обележја [[Креда (периода)|креде]] где су чести представници медитеранске жбунасте и зељасте биљне врсте. Посебно се издвајају родови ''-{[[Quercus]]}-'' и ''-{[[Acer]]}-''. Фауна се одликије појавом првих виших [[Сисари|сисара]], док од нижих из мезозоика прелази само један [[Род (биологија)|род]]. Код виших сисара јављају се скоро сви родови, међу којима се истиче најсатарији копитар, претеча данашњег [[Коњи|коња]], који је био величине [[Лисица|лисице]] и на ногама је имао пет прстију. [[Нумулити]] започињу свој развој, који ће бити максималан у следећој епохи ([[еоцен]]у).

Палеоцен је био подељен на три ката: горњи-спарански, средњи-танетски, и доњи-монски. Палеоценски елементи таложени су у два басена: у области Медитеранске геосинклинале и Северноевропском мору. За време монског ката наталожени су кречњаци преко којих леже лапоровито-глиновите творевине. За време танетског ката, после повлачења мора таложе се конгломерати и пескови са сисарском фауном, док је спарански кат представљен лагунским седиментима.

Алпска орогенеза се у палеоцену наставља Ларамиском фазом. [[Орогени покрети]] захватили су геосинклиналу [[Океан Тетис|Тетис]] изнад које се издижу сложени планински венци Алпско-хималајских планина. [[Епирогени покрети]] у палеоцену проузроковали су ишчезавање епиконтиненталних мора; Средњоевропско море се повлачи. Распоред копна и мора - у палеоцену се наставља комадање [[Гондвана|Гондване]] и удаљавање појединих континената. Индијски океан добија свој облик, [[Антарктик|Антарктида]] је одвојена од главног језгра, тј, од [[Африка|Африке]] и Бразилског копна. Димензије Тетиса сведене су на басен [[Јадранско море|Јадранског мора]] и Провансалски басен. Северно море пружа се од Енглеске до [[Урал (планина)|Урала]] и даље преко Сибирске платформе. Рељеф [[Евроазија|Евроазије]] и обе [[Америке]] је прилично измењен. Ларамијском фазом Алпске орогенезе расту Средоземна и [[Тихи океан|Пацифичка]] зона млађих набраних планина. Ерозија и денудација су појачане, а издизањем ових зона реке су биле усмерене према [[Бореално море|Бореалном мору]] и [[Атлантски океан|Атлантском океану]].

Клима је била топла и влажна што потврђују наслаге угља. У неким деловима [[Азија|Азије]] и [[Северна Америка|Северне Америке]] клима је била сува. [[Угаљ]] се јавља као најзначајнија сировина, а јављају се и [[фосфат]]и.