Животије Срба Савић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8
Ред 39:
Савић је од [[1965]]. до [[1966]]. године био [[Списак министара унутрашњих послова Србије#Социјалистичка Република Србија (1944–1991)|Републички секретар за унутрашње послове]] у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршном већу СР Србије]]. У данима пре одржавања [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Четвртог (брионског) пленума]] [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СК Југославије]], Савић је, у његово и име [[Светислав Стефановић Ћећа|Светислава Стефановића Ћеће]], написао писмо о оптужбама на рачун [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] и Управе државне безбедности као предмету дневног реда, које је потом Војину Лукићу дотурио његов син на [[Аеродром Никола Тесла Београд|београдском аеродрому]], вече уочи Пленума.
 
У периоду Брионског пленума, одржаног јула 1966. године на [[Национални парк Бриони|Брионима]], одбио је да оптужи Александра Ранковића због злоупотребе положаја у Управи државне безбедности. Означен као „ранковићевац“<ref name="životije-srba"/><ref name="srba-savić">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:387714-Velika-cistka-Udbe Велика чистка Удбе! („Вечерње новости”, 9. јул 2012)]</ref>, смењен је са функције, искључен из [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] и чланства у Савезу комуниста Југославије и пензионисан.<ref>[{{Cite web |url=http://www.znaci.net/00001/138_92.pdf |title=Брионски пленум — Пад групе А. Ранковића (1988)] |access-date=15. 08. 2020 |archive-date=31. 10. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201031185850/http://www.znaci.net/00001/138_92.pdf |url-status=dead }}</ref> Против њега и Војина Лукића је у јесен 1966. године покренута и истрага, извесно време су провели и у истражном затвору у Сарајевској улици, али су убрзо потом аболирани од стране [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]], пуштени на слободу и ослобођени кривичне одговорности.
 
Паралелно са радом у органима безбедности и унутрашњих послова, Савић је био и спортски функционер. Налазио се најпре у управи [[ФК Партизан|Фудбалског клуба „Партизан”]], а потом је учествовао у оснивању и обављао дужност председника [[ОФК Београд]]а.<ref name="srba-savić"/><ref>[https://www.dnevno.hr/vijesti/hrvatska/rankovica-su-ipak-odradili-neki-drugi-decki-oni-iz-kos-a-sarajeva-965874/ Ранковића ‘одрадили’ неки други ‘дечки’, они из КОС-а, Сарајева… („Дневно”, 23. октобар 2016)]</ref><ref>[https://www.ekspres.net/sport/intervju-paja-samardzic-kako-su-me-krcun-i-udbasi-vodili-u-zvezdu ИНТЕРВЈУ, ПАЈА САМАРЏИЋ: Како су ме Крцун и удбаши водили у Звезду („Експрес”, 12. фебруар 2017)]</ref>