Тресет — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Ред 44:
Недовољно разумевање важности овог станишта резултовало је у [[20. век]]у великим [[мелиорација|мелиорацијским]] захватима, по правилу иницираним и подстицаним од стране појединих држава. Тек током крајем [[20. век]]а и почетком [[21. век]]а раст еколошке свести чини да са у неким државама ради на заштити њихових остатака.
 
==Својства и примена тресета==
==Svojstva i primjena treseta==
 
[[DatotekaДатотека:Peat-Stack in Ness, Outer Hebrides, Scotland.jpg|thumb|250px|NakupinaНакупина tresetaтресета uу NessuНесу naна otokuострву LewisuЛуису uу ([[ŠkotskaШкотска|ŠkotskojШкотској]]).]]
[[DatotekaДатотека:Shovel-Falklands.jpg|thumb|250px|[[FalklandskiФолкландска otociОстрва|stanovniciСтановници FalklandskihФолкландских otokaОстрва]] kopajuкопају tresetтресет 1950-tihтих godinaгодина]]
 
Тресет је мекан и лако се компримира (стисне, стлачи). Под притиском вода излази из тресета. Након сушења тресет се може користити као [[фосилна горива|гориво]]. У неким земљама тресет је индустријски важан извор енергије, на пример у [[Ирска|Ирској]] и [[Финска|Финској]], где се убира на индустријским размерама. У многим земљама, укључујући [[Ирска|Ирску]] и [[Шкотска|Шкотску]], где су стабла ретка, тресет је традиционално кориштен за кување и грејање у домаћинствима. Хрпе тресета ископаног из мочварног тла још се могу видети како се суше у руралним подручјима.
Treset je mekan i lako se komprimira (stisne, stlači). Pod pritiskom voda izlazi iz treseta. Nakon sušenja treset se može koristiti kao [[fosilna goriva|gorivo]]. U nekim zemljama treset je industrijski važan izvor energije, primjerice u [[Irska|Irskoj]] i [[Finska|Finskoj]], gdje se ubire na industrijskoj razini. U mnogim zemljama, uključujući [[Irska|Irsku]] i [[Škotska|Škotsku]], gdje su stabla rijetka, treset je tradicionalno korišten za kuhanje i grijanje u domaćinstvima. Hrpe treseta iskopanog iz močvarnog tla još se mogu vidjeti kako se suše u ruralnim područjima.
 
Изолацијска својства тресета корисна су у индустрији.
Izolacijska svojstva treseta korisna su u industriji.
 
Запаљени тресет користи се за сушење сладног [[јечам|јечма]] у дестилеријама шкотског вискија. То даје шкотском вискију препознатљив укус по диму.
Zapaljeni treset koristi se za sušenje sladnog [[ječam|ječma]] u destilerijama škotskog viskija. To daje škotskom viskiju prepoznatljiv okus po dimu.
 
Иако људи увелико користе тресет, с времена на време он изазива озбиљне проблеме. Када се осуши, он представља велики ризик од шумских пожара јер запаљени тресет може горети јако дуго. Тресет се чак може запалити испод тла, упаливши се након зиме, под условом да до њега допире [[кисеоник]]. Налазишта (депозити) тресета такође узрокују велике невоље градитељима различитих објеката, цеста и жељезнице, јер се јако деформирају чак и под релативно малим оптерећењима.
Iako ljudi uvelike koriste treset, s vremena na vrijeme on izaziva ozbiljne probleme. Kada se osuši, on predstavlja veliki rizik od šumskih požara jer zapaljeni treset može gorjeti jako dugo. Treset se čak može zapaliti ispod tla, upalivši se nakon zime, pod uvjetom da do njega dopire [[kisik]]. Nalazišta (depoziti) treseta također uzrokuju velike nevolje graditeljima različitih objekata, cesta i željeznice, jer se jako deformiraju čak i pod relativno malim opterećenjima.
 
Мочварна тресетишта су имала значајну ритуалну улогу у [[бронзано доба|бронзаном]] и [[жељезно доба|жељезном]] јер су тадашњи људи сматрали (или барем повезивали) тресетиште с домом богова природе или духова. Тела жртава обредног жртвовања нађена су на бројним локацијама у [[Енглеска|Енглеској]], [[Ирска|Ирској]] и посебно северној [[Немачка|Немачкој]] и [[Данска|Данској]], чак готово савршено очувана због урањања у воду с киселином (види [[Толундски човек]], један од најпознатијих примера таквих [[мочварно тело|мочварних тела]]).
Močvarna tresetišta su imala značajnu ritualnu ulogu u [[brončano doba|brončanom]] i [[željezno doba|željeznom]] jer su tadašnji ljudi smatrali (ili barem povezivali) tresetište s domom bogova prirode ili duhova. Tijela žrtava obrednoga žrtvovanja nađena su na brojnim lokacijama u [[Engleska|Engleskoj]], [[Irska|Irskoj]] i osobito sjevernoj [[Njemačka|Njemačkoj]] i [[Danska|Danskoj]], čak gotovo savršeno očuvana zbog uranjanja u vodu s kiselinom (vidi [[Tollund Man]], jedan od najpoznatijih primjera takvih [[močvarno tijelo|močvarnih tijela]]).
 
Некад су тресетишта имала значај и у металургији. Током [[Средњи век|средњег века]] тресетишта су била главни извор жељеза од тресета, које су [[Викинзи]] користили за израду мачева и оклопа.
Nekad su tresetišta imala značaj i u metalurgiji. Tijekom [[Srednji Vijek|srednjeg vijeka]] tresetišta su bila glavni izvor željeza od treseta, koje su [[Vikinzi]] koristili za izradu mačeva i oklopa.
 
Многа мочварна тресетишта широм обале [[Малезија|Малезије]] служе као природно средство за ублажавање поплава и као природна устава водених таласа при чему сваки прилив воде апсорбује тресет. Но ово је делотворно само ако постоје шуме, јер оне спречавају пожаре тресетишта.
Mnoga močvarna tresetišta diljem obale [[Malezija|Malezije]] služe kao prirodno sredstvo za ublažavanje poplava i kao prirodna ustava vodenog vala pri čemu svaki preljev vode apsorbirati treset. No ovo je djelotvorno samo ako postoje šume jer one sprečavaju požare tresetišta.
 
===UУ IrskojИрској===
[[Датотека:BordnaMona 2930.jpg|thumb|left|250px|Индустријска производња млевеног тресета код [[Аленова мочвара|Аленове мочваре]] у средњој [[Ирска|Ирској]]. У првом плану је машински произведен тресет, намењен за домаћу упорабу.]]
[[Datoteka:BordnaMona 2930.jpg|thumb|left|250px|Industrijska proizvodnja mljevenog treseta kod [[Allenova močvara|Allenove močvare]] u srednjoj [[Irska|Irskoj]]. U prvom planu je strojno proizveden treset, namijenjen za domaću uporabu.]]
U [[Irska|Irskoj]] se treset puno koristi u domaćinstvima i industriji. U [[Republika Irska|Republici Irskoj]] tvrtka [[Bord na Móna]], koja je u državnom vlasništvu, odgovorna je za upravljanje proizvodnjom treseta. Ona proizvodi mljeveni treset koji se koristi u elektranama. Također prodaje gorivo od treseta u obliku [[briket|briketa]] koji se koriste za grijanje u kućanstvima. To su duguljasti štapići gusto komprimiranog, suhog treseta. Briketi uglavnom gore bez dima u kućnim kaminima i pećima te su u širokoj uporabi u irskim domovima i gradovima, gdje je zabranjeno koristiti ugljen koji se puno dimi. Isušene tresetske ledine vrlo se često iskorištavaju u ruralnim područjima.
 
У [[Ирска|Ирској]] се тресет пуно користи у домаћинствима и индустрији. У [[Република Ирска|Републици Ирској]] предузеће [[Bord na Móna|Борд на Мона]], које је у државном власништву, одговорно је за управљање производњом тресета. Оно производи млевени тресет који се користи у електранама. Такође продаје гориво од тресета у облику [[брикет|брикета]] који се користе за грејање у домаћинствима. То су дугуљасти штапићи густо компримованог, сувог тресета. Брикети углавном горе без дима у кућним каминима и пећима те су у широкој упораби у ирским домовима и градовима, где је забрањено користити угљен који се пуно дими. Исушене тресетске ледине врло се често искориштавају у руралним подручјима.
===U Finskoj===
[[Datoteka:Toppila power plant.JPG|thumb|250px|[[Elektrana u Toppili]], postrojenje u kojem izgara treset u [[Oulu]], [[Finska]].]]
Klima, zemljopisni položaj i okoliš u [[Finska|Finskoj]] pogoduju korištenju treseta. Treset je dostupan u znatnim količinama. Neke procjene govore da je količina treseta samo u Finskoj i dvaput veća od [[rezerve nafte|rezervi nafte]] u [[Sjeverno more|Sjevernom moru]] .<ref name="autogenerated1">[http://www.vapo.fi/eng/search/index_eng.php?id=694 VAPO<!-- Bot generated title -->]</ref> Ovaj obilan izvor (često pomiješan s drvom) koristi se za proizvodnju [[električna energija|električne]] i [[toplinska energija|toplinske energije]]. Treset osigurava 6.2% finske godišnje proizvodnje energije. <ref>[http://www.ktm.fi/index.phtml?l=en&s=179 Työ- ja elinkeinoministeriö<!-- Bot generated title -->]</ref> Udio treseta u emisiji [[staklenički plinovi|stakleničkih plinova]] u Finskoj može prijeći količinu od 10 milijuna tona ugljičnog dioksida, jednako ukupnoj emisiji koju stvaraju sva putnička vozila u Finskoj.
 
===У Финској===
Finska svrstava treset u sporo obnovljivo [[Gorivo|gorivo]] [[biomasa|biomase]], a taj je stav preuzela i [[Europska unija]]. <ref>http://www.motiva.fi/fi/kirjasto/uusiutuvatenergialahteetsuomessa/muutbiomassaenergianlahteet/turve.html</ref> [[Međuvladin panel o klimatskim promjenama]] zauzeo je stav da treset nije [[fosilna goriva|fosilno gorivo]]. Proizvođači treseta u Finskoj često ističu da je treset specijalni oblik [[biogoriva]], zbog relativno brzog ponovnog uspostavljanja razine oslobođenog [[Ugljični dioksid|CO<sub>2</sub>]], ako močvarna tresetišta ne budu pošumljena idućih 100&nbsp;godina. Također, tresetišta koja su isušena poljoprivredom i sječom šuma aktivno oslobađaju više CO<sub>2</sub> godišnje nego što ga oslobađa proizvodnja energije od treseta u Finskoj.<ref>[http://www.borenv.net Boreal Env. Res<!-- Bot generated title -->]</ref> Obnova samo jednog tresetišta izuzetno je spora, traje od 1,000 do 5,000 godina. Nadalje, uobičajena je praksa da šume koriste tresetišta umjesto da im se pruži šansa da se obnove, što vodi nižim razinama zaliha CO<sub>2</sub> nego u originalnim tresetištima.
[[Датотека:Toppila power plant.JPG|thumb|250px|[[Toppila Power Station|Електрана у Топили]], постројење у којем изгара тресет у [[Оулу]], [[Финска]].]]
 
Клима, земљописни положај и околина у [[Финска|Финској]] погодују кориштењу тресета. Тресет је доступан у знатним количинама. Неке процене говоре да је количина тресета само у Финској и двапут већа од [[резерве нафте|резерви нафте]] у [[Северно море|Северном мору]].<ref name="autogenerated1">[http://www.vapo.fi/eng/search/index_eng.php?id=694 VAPO]</ref> Овај обилан извор (често помешан с дрвом) користи се за производњу [[електрична енергија|електричне]] и [[топлотна енергија|топлотне енергије]]. Тресет осигурава 6,2% финске годишње производње енергије.<ref>[https://web.archive.org/web/20070928032013/http://www.ktm.fi/index.phtml?l=en&s=179 Renewable energy sources and peat], Ministry of Trade and Industry of Finland, last updated: 04.07.2005</ref> Удео тресета у емисији [[Гасови стаклене баште|стакленичких гасова]] у Финској може прећи количину од 10 милиона тона угљен диоксида, што је једнако укупној емисији коју стварају сва путничка возила у Финској.
U 106&nbsp;g&nbsp;CO<sub>2</sub>/[[Džul|MJ]],<ref>http://www.imcg.net/imcgnl/nl0702/kap05.htm</ref> emisije ugljičnog dioksida od treseta su više nego od [[ugljen|ugljena]] (za 94.6&nbsp;g&nbsp;CO<sub>2</sub>/MJ) i [[prirodni plin|prirodnog plina]] (za 56.1) (IPCC). Prema jednoj studiji, povećavajući količinu drva u mješavini goriva sa sadašnjih 2.6% na 12.5% smanjila bi emisiju na 93&nbsp;g&nbsp;CO<sub>2</sub>/MJ, a treba samo malo napora da se to napravi.<ref>[http://virtual.vtt.fi/inf/pdf/workingpapers/2004/W12.pdf VTT 2004: Wood in peat fuel – impact on the reporting of greenhouse gas emissions according to IPCC guidelines]</ref>
 
Финска сврстава тресет у споро обновљиво [[Гориво|гориво]] [[биомаса|биомасе]], а тај је став преузела и [[Европска унија]]. [[Међувладин панел о климатским променама]] заузео је став да тресет није [[фосилна горива|фосилно гориво]]. Произвођачи тресета у Финској често истичу да је тресет специјални облик [[биогорива]], због релативно брзог поновног успостављања нивоа ослобођеног [[Угљен диоксид|-{CO}-<sub>2</sub>]], ако мочварна тресетишта не буду пошумљена идућих 100&nbsp;година. Такође, тресетишта која су исушена пољопривредом и сечом шума активно ослобађају више -{CO}-<sub>2</sub> годишње него што га ослобађа производња енергије од тресета у Финској.<ref>[http://www.borenv.net Boreal Env. Res]</ref> Обнова само једног тресетишта изузетно је спора, траје од 1,000 до 5,000 година. Надаље, уобичајена је пракса да шуме користе тресетишта уместо да им се пружи шанса да се обнове, што води нижим нивоима залиха -{CO}-<sub>2</sub> него у оригиналним тресетиштима.
Neki konzervatori treset su vidjeli kao glavnu prijetnju močvarnoj [[bioraznolikost|bioraznolikosti]] u Finskoj. Međunarodna grupacija za očuvanje močvara (IMCG) u 2006. je pozvala lokalnu i nacionalnu vladu Finske na zaštitu i konzerviranje ostataka davnog tresetskog ekosistema. To uključuje prestanak odvodnje i isušivanja tresetišta u netaknutim močvarnim područjima i napuštanje sadašnjih i planiranih izvlačenja podzemnih voda koje mogu utjecati na ova područja.
 
UУ -{106&nbsp;g&nbsp;CO<sub>2</sub>/[[Džul|MJ]]}-,<ref>http://www.imcg.net/imcgnl/nl0702/kap05.htm</ref> emisijeемисије ugljičnogугљен dioksidaдиоксида odод tresetaтресета suсу višeвише negoнего odод [[ugljenугљен|ugljenaугљена]] (zaза 94.,6&nbsp;-{g&nbsp;CO<sub>2</sub>/MJ}-) iи [[prirodniприродни plinгас|prirodnogприродног plinaгаса]] (zaза 56.,1) (-{IPCC}-). PremaПрема jednojједној studijiстудији, povećavajućiповећавајући količinuколичину drvaдрва uу mješaviniмешавини gorivaгорива saса sadašnjihсадашњих 2.,6% naна 12.,5% smanjilaсмањила biби emisijuемисију naна 93&nbsp;-{g&nbsp;CO<sub>2</sub>/MJ}-, aа trebaтреба samoсамо maloмало naporaнапора daда seсе toто napraviнаправи.<ref>[http://virtual.vtt.fi/inf/pdf/workingpapers/2004/W12.pdf VTT 2004: Wood in peat fuel – impact on the reporting of greenhouse gas emissions according to IPCC guidelines]</ref>
 
Неки конзерватори тресет су видјели као главну претњу мочварној [[биоразноликост|биоразноликости]] у Финској. Међународна групација за очување мочвара (-{IMCG}-) у 2006. је позвала локалну и националну владу Финске на заштиту и конзервирање остатака давног тресетског екосистема. То укључује престанак одводње и исушивања тресетишта у нетакнутим мочварним подручјима и напуштање садашњих и планираних извлачења подземних вода које могу утицати на ова подручја.<ref>{{cite journal |first1=Anne |last1=Salomaa |first2=Riikka |last2=Paloniemi |first3=Eri |last3=Ekroos |title=The case of conflicting Finnish peatland management – Skewed representation of nature, participation and policy instruments|journal=[[Journal of Environmental Economics and Management]] |volume=223 |pages=694–702 |date=2018 |doi= 10.1016/j.jenvman.2018.06.048|pmid=29975897 |doi-access=free }}</ref>
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тресет