Тресет — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 44:
Недовољно разумевање важности овог станишта резултовало је у [[20. век]]у великим [[мелиорација|мелиорацијским]] захватима, по правилу иницираним и подстицаним од стране појединих држава. Тек током крајем [[20. век]]а и почетком [[21. век]]а раст еколошке свести чини да са у неким државама ради на заштити њихових остатака.
==Својства и примена тресета==
[[
[[
Тресет је мекан и лако се компримира (стисне, стлачи). Под притиском вода излази из тресета. Након сушења тресет се може користити као [[фосилна горива|гориво]]. У неким земљама тресет је индустријски важан извор енергије, на пример у [[Ирска|Ирској]] и [[Финска|Финској]], где се убира на индустријским размерама. У многим земљама, укључујући [[Ирска|Ирску]] и [[Шкотска|Шкотску]], где су стабла ретка, тресет је традиционално кориштен за кување и грејање у домаћинствима. Хрпе тресета ископаног из мочварног тла још се могу видети како се суше у руралним подручјима.
Изолацијска својства тресета корисна су у индустрији.
Запаљени тресет користи се за сушење сладног [[јечам|јечма]] у дестилеријама шкотског вискија. То даје шкотском вискију препознатљив укус по диму.
Иако људи увелико користе тресет, с времена на време он изазива озбиљне проблеме. Када се осуши, он представља велики ризик од шумских пожара јер запаљени тресет може горети јако дуго. Тресет се чак може запалити испод тла, упаливши се након зиме, под условом да до њега допире [[кисеоник]]. Налазишта (депозити) тресета такође узрокују велике невоље градитељима различитих објеката, цеста и жељезнице, јер се јако деформирају чак и под релативно малим оптерећењима.
Мочварна тресетишта су имала значајну ритуалну улогу у [[бронзано доба|бронзаном]] и [[жељезно доба|жељезном]] јер су тадашњи људи сматрали (или барем повезивали) тресетиште с домом богова природе или духова. Тела жртава обредног жртвовања нађена су на бројним локацијама у [[Енглеска|Енглеској]], [[Ирска|Ирској]] и посебно северној [[Немачка|Немачкој]] и [[Данска|Данској]], чак готово савршено очувана због урањања у воду с киселином (види [[Толундски човек]], један од најпознатијих примера таквих [[мочварно тело|мочварних тела]]).
Некад су тресетишта имала значај и у металургији. Током [[Средњи век|средњег века]] тресетишта су била главни извор жељеза од тресета, које су [[Викинзи]] користили за израду мачева и оклопа.
Многа мочварна тресетишта широм обале [[Малезија|Малезије]] служе као природно средство за ублажавање поплава и као природна устава водених таласа при чему сваки прилив воде апсорбује тресет. Но ово је делотворно само ако постоје шуме, јер оне спречавају пожаре тресетишта.
===
[[Датотека:BordnaMona 2930.jpg|thumb|left|250px|Индустријска производња млевеног тресета код [[Аленова мочвара|Аленове мочваре]] у средњој [[Ирска|Ирској]]. У првом плану је машински произведен тресет, намењен за домаћу упорабу.]]
У [[Ирска|Ирској]] се тресет пуно користи у домаћинствима и индустрији. У [[Република Ирска|Републици Ирској]] предузеће [[Bord na Móna|Борд на Мона]], које је у државном власништву, одговорно је за управљање производњом тресета. Оно производи млевени тресет који се користи у електранама. Такође продаје гориво од тресета у облику [[брикет|брикета]] који се користе за грејање у домаћинствима. То су дугуљасти штапићи густо компримованог, сувог тресета. Брикети углавном горе без дима у кућним каминима и пећима те су у широкој упораби у ирским домовима и градовима, где је забрањено користити угљен који се пуно дими. Исушене тресетске ледине врло се често искориштавају у руралним подручјима.
===У Финској===
[[Датотека:Toppila power plant.JPG|thumb|250px|[[Toppila Power Station|Електрана у Топили]], постројење у којем изгара тресет у [[Оулу]], [[Финска]].]]
Клима, земљописни положај и околина у [[Финска|Финској]] погодују кориштењу тресета. Тресет је доступан у знатним количинама. Неке процене говоре да је количина тресета само у Финској и двапут већа од [[резерве нафте|резерви нафте]] у [[Северно море|Северном мору]].<ref name="autogenerated1">[http://www.vapo.fi/eng/search/index_eng.php?id=694 VAPO]</ref> Овај обилан извор (често помешан с дрвом) користи се за производњу [[електрична енергија|електричне]] и [[топлотна енергија|топлотне енергије]]. Тресет осигурава 6,2% финске годишње производње енергије.<ref>[https://web.archive.org/web/20070928032013/http://www.ktm.fi/index.phtml?l=en&s=179 Renewable energy sources and peat], Ministry of Trade and Industry of Finland, last updated: 04.07.2005</ref> Удео тресета у емисији [[Гасови стаклене баште|стакленичких гасова]] у Финској може прећи количину од 10 милиона тона угљен диоксида, што је једнако укупној емисији коју стварају сва путничка возила у Финској.
U 106 g CO<sub>2</sub>/[[Džul|MJ]],<ref>http://www.imcg.net/imcgnl/nl0702/kap05.htm</ref> emisije ugljičnog dioksida od treseta su više nego od [[ugljen|ugljena]] (za 94.6 g CO<sub>2</sub>/MJ) i [[prirodni plin|prirodnog plina]] (za 56.1) (IPCC). Prema jednoj studiji, povećavajući količinu drva u mješavini goriva sa sadašnjih 2.6% na 12.5% smanjila bi emisiju na 93 g CO<sub>2</sub>/MJ, a treba samo malo napora da se to napravi.<ref>[http://virtual.vtt.fi/inf/pdf/workingpapers/2004/W12.pdf VTT 2004: Wood in peat fuel – impact on the reporting of greenhouse gas emissions according to IPCC guidelines]</ref>▼
Финска сврстава тресет у споро обновљиво [[Гориво|гориво]] [[биомаса|биомасе]], а тај је став преузела и [[Европска унија]]. [[Међувладин панел о климатским променама]] заузео је став да тресет није [[фосилна горива|фосилно гориво]]. Произвођачи тресета у Финској често истичу да је тресет специјални облик [[биогорива]], због релативно брзог поновног успостављања нивоа ослобођеног [[Угљен диоксид|-{CO}-<sub>2</sub>]], ако мочварна тресетишта не буду пошумљена идућих 100 година. Такође, тресетишта која су исушена пољопривредом и сечом шума активно ослобађају више -{CO}-<sub>2</sub> годишње него што га ослобађа производња енергије од тресета у Финској.<ref>[http://www.borenv.net Boreal Env. Res]</ref> Обнова само једног тресетишта изузетно је спора, траје од 1,000 до 5,000 година. Надаље, уобичајена је пракса да шуме користе тресетишта уместо да им се пружи шанса да се обнове, што води нижим нивоима залиха -{CO}-<sub>2</sub> него у оригиналним тресетиштима.
▲
Неки конзерватори тресет су видјели као главну претњу мочварној [[биоразноликост|биоразноликости]] у Финској. Међународна групација за очување мочвара (-{IMCG}-) у 2006. је позвала локалну и националну владу Финске на заштиту и конзервирање остатака давног тресетског екосистема. То укључује престанак одводње и исушивања тресетишта у нетакнутим мочварним подручјима и напуштање садашњих и планираних извлачења подземних вода које могу утицати на ова подручја.<ref>{{cite journal |first1=Anne |last1=Salomaa |first2=Riikka |last2=Paloniemi |first3=Eri |last3=Ekroos |title=The case of conflicting Finnish peatland management – Skewed representation of nature, participation and policy instruments|journal=[[Journal of Environmental Economics and Management]] |volume=223 |pages=694–702 |date=2018 |doi= 10.1016/j.jenvman.2018.06.048|pmid=29975897 |doi-access=free }}</ref>
== Референце ==
|