Тресет — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 1:
{{short description|Акумулација делимично распаднуте вегетације
[[Датотека:2013-05-03 Fotoflug Leer Papenburg DSCF6844.jpg|thumb|250п|
[[Датотека:Peat gatherers.JPG|thumb|250п|
'''Тресет''' је врста [[тло|тла]] које настаје у [[Влажна станишта|влажним стаништима]] умереног [[клима|климатског појаса]], таложењем и делимичним распадањем [[биљке|биљног]] материјала. Велике наслаге тресета налазе се у [[Канада|Канади]], [[Кина|Кини]], [[Индонезија|Индонезији]], [[Русија|Русији]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Тресет се користи као органско [[гориво]]. Делимично угљенисање овог материјала може бити први корак у процесу стварања [[угаљ|угља]]. Осушена тресет лако гори и при сагоревању ствара велику количину дима. Може се користити за грејање домаћинства и у котларницама. Тресет има све већи удео у укупној потрошњи горива у свету. Главни потрошачи су [[Финска]], [[Ирска]], [[Русија]] и [[Шведска]].
Тресет je
[[Датотека:Peat Lewis.jpg|left|250п|thumb|
[[Датотека:peat artisanal exploitation2.jpg|мини|250п|right|Тресет]]
Тресетишта, посебно [[bog|мочваре]], су примарни извор тресета;<ref name="Gorham, E. 1957">{{cite journal | last1 = Gorham | first1 = E | year = 1957 | title = The development of peatlands | journal = Quarterly Review of Biology | volume = 32 | issue = 2| pages = 145–66 | doi=10.1086/401755| s2cid = 129085635 }}</ref> мада ређе мочваре, укључујући [[fen|низијска блата]], [[pocosin|покосине]] и [[peat swamp forest|мочварне шуме]], такође таложе тресет. Пејзажи прекривени тресетом дом су специфичних врста биљака, укључујући маховину -{''[[Sphagnum]]''}-, [[Вресови|вресасто]] грмље и [[Cyperaceae|шиљеве]] (за више информација о овом аспекту тресета погледајте [[bog|мочвару]]). Будући да се органска материја акумулира током хиљада година, наслаге тресета пружају евиденцију о прошлој вегетацији и клими чувајући биљне остатке, попут полена. То омогућава реконструкцију прошлих средина и проучавање промена у коришћењу земљишта.<ref>Keddy, P.A. 2010. Wetland Ecology: Principles and Conservation (2nd edition). Cambridge University Press, Cambridge. 497 pp. 323–25</ref>
== Налазишта ==
|