Википедија

Тресет — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 1:
{{short description|Акумулација делимично распаднуте вегетације}}{{rut}}
[[Датотека:2013-05-03 Fotoflug Leer Papenburg DSCF6844.jpg|thumb|250п|PeatКамаре stacksтресета inу SüdmoslesfehnСидмослесфену (округ [[Oldenburg (district)|district of OldenburgОлденбург]], Germany[[Немачка]]) in 2013. године]]
[[Датотека:Peat gatherers.JPG|thumb|250п|PeatПрикупљачи gatherersтресета atу [[Westhay|Вестхеју]], [[Somerset Levels|Сомерсетска низија]] in 1905. године]]
 
'''Тресет''' је врста [[тло|тла]] које настаје у [[Влажна станишта|влажним стаништима]] умереног [[клима|климатског појаса]], таложењем и делимичним распадањем [[биљке|биљног]] материјала. Велике наслаге тресета налазе се у [[Канада|Канади]], [[Кина|Кини]], [[Индонезија|Индонезији]], [[Русија|Русији]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Тресет се користи као органско [[гориво]]. Делимично угљенисање овог материјала може бити први корак у процесу стварања [[угаљ|угља]]. Осушена тресет лако гори и при сагоревању ствара велику количину дима. Може се користити за грејање домаћинства и у котларницама. Тресет има све већи удео у укупној потрошњи горива у свету. Главни потрошачи су [[Финска]], [[Ирска]], [[Русија]] и [[Шведска]].
 
Тресет je uniqueјединствен toза naturalприродна areasподручја calledкоја се зову [[peatland|тресетишта]]s, [[bog|мочваре]]s, [[mire|глибове]]s, [[MoorlandТресава|moorsвресишта]], orили [[muskeg|мошусе]]s.<ref name="Joosten_Clarke2002">{{cite report|title=Wise Use of Mires and Peatlands: Background and Principles including a Framework for Decision-Making|first1=Hans|last1=Joosten|first2=Donal |last2=Clarke|url=http://www.gret-perg.ulaval.ca/fileadmin/fichiers/fichiersGRET/pdf/Doc_generale/WUMP_Wise_Use_of_Mires_and_Peatlands_book.pdf|isbn=951-97744-8-3|location=Totnes, Devon|year=2002}}</ref><ref name="PERG2013">{{cite report|url=http://www.gret-perg.ulaval.ca/uploads/tx_centrerecherche/Tree_Plantation_guide.pdf|title=Tree plantations within the context of ecological restoration of peatlands: practical guide|last1=Hugron|first1=Sandrine|last2=Bussières|first2=Julie|publisher=Peatland Ecology Research Group (PERG)|location=Laval, Québec, Canada|last3=Rochefort|first3=Line|access-date=22 February 2014|year=2013}}</ref> The peatland [[ecosystemЕкосистем]] coversтресетишта {{Convert|3.7|e6km2||abbr=off}}покрива 37 милиона квадратних километара (14 милиона квадратних миља)<ref name=":0">{{Cite news|last=McGrath|first=Matt|date=2020-08-10|title=Warming world 'devastating' for frozen peatlands|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/science-environment-53726487|access-date=2020-08-11}}</ref> andи isнајефикаснији the most efficientје [[carbon sink|сливник угљеника]] on theна planetпланети,<ref name=PERG2013 /><ref>{{Cite web|url=https://www.iucn.org/resources/issues-briefs/peatlands-and-climate-change|title=Peatlands and climate change|date=2017-11-06 |website=IUCN|language=en |access-date=2019-08-16}}</ref> becauseјер peatlandбиљке plantsтресетишта captureприхватају [[carbon dioxide|-{CO}-<sub>2</sub>]] naturallyкоји releasedсе fromприродно theослобађа peatиз тресета, maintaining anодржавајући equilibriumравнотежу. InУ naturalприродним peatlands,тресетиштима the„годишња "annualстопа rate ofпроизводње [[Biomass (ecology)|biomassбиомасе]] productionје isвећа greaterод thanстопе theразградње“, rateали ofсу decomposition",потребне but„хиљаде itгодина takesда "thousandsтресетишта ofразвију yearsнаслаге forод peatlands15 toдо develop23 theм deposits[49 ofдо {{cvt|1.5|to|2.3|m|ft|disp=sqbr}}75 фт], whichшто isје theпросечна averageдубина depth of the borealбореалних [northernсеверних] peatlands"тресетишта“,<ref name=PERG2013 /> whichу storeкојима aroundсе складишти око {{Convert|415|Gt|e9ST e9LT|abbr=off}}гигатона of(457 carbonмилијарди кратких тона; 408 милијарди дугих тона) угљеника (aboutоко 46 timesпута 2019веше globalод CO2глобалне emissionsемисије -{CO}-<sub>2</sub> у 2019. години).<ref name=":0" /> Globally,На itглобалном evenнивоу, storesтресетишта upскладиште toдо {{Convert|550|Gt|e9ST e9LT|abbr=off}}гигатона of(610 carbonмилијарди кратких тона; 540 милијарди дугих тона) угљеника, representingшто представља 42% ofукупног allугљеника soilу carbonтлу andи exceedsпремашује theугљеник carbonускладиштен storedу inсвим allосталим otherврстама vegetation typesвегетације, includingукључујући the world'sсветске forestsшуме.<ref>[https://www.iucn.org/resources/issues-briefs/peatlands-and-climate-change]</ref> AcrossШиром the world,света peatтресет coversпокрива justсамо 3% of the land’sповршине surfaceземље, butали storesскладишти one-thirdтрећину ofЗемљиног theугљеника Earth’sу soil carbonтлу.<ref>[https://www.carbonbrief.org/climate-change-and-deforestation-threaten-worlds-largest-tropical-peatland Climate change and deforestation threaten world’s largest tropical peatland]</ref> -{''[[Sphagnum]]''}- маховина, која се назива и тресетна маховина, једна је од најчешћих компоненти у тресету, мада многе друге биљке могу томе допринети. Биолошке особине маховине сфагнума стварају станиште које помаже стварању тресета, феномен назван 'манипулација стаништем'.<ref>Walker, M.D. 2019. Sphagnum; the biology of a habitat manipulator. Sicklebrook publishing, Sheffield, U.K.</ref> Земљишта која се састоје углавном од тресета позната су као [[хистосол]]и. Тресет се формира у [[wetland|мочварним]] условима, где поплаве или стајаћа вода ометају проток кисеоника из атмосфере, успоравајући брзину разградње.<ref>Keddy, P.A. 2010. Wetland Ecology: Principles and Conservation (2nd edition). Cambridge University Press, Cambridge, UK. 497 p. Chapter 1.</ref>
''[[Sphagnum]]'' moss, also called peat moss, is one of the most common components in peat, although many other plants can contribute. The biological features of sphagnum mosses act to create a habitat aiding peat formation, a phenomenon termed 'habitat manipulation'.<ref>Walker, M.D. 2019. Sphagnum; the biology of a habitat manipulator. Sicklebrook publishing, Sheffield, U.K.</ref> Soils consisting primarily of peat are known as [[histosol]]s. Peat forms in [[wetland]] conditions, where flooding or stagnant water obstructs the flow of oxygen from the atmosphere, slowing the rate of decomposition.<ref>Keddy, P.A. 2010. Wetland Ecology: Principles and Conservation (2nd edition). Cambridge University Press, Cambridge, UK. 497 p. Chapter 1.</ref>
 
[[Датотека:Peat Lewis.jpg|left|250п|thumb|PeatТресет inна [[Isle of Lewis|LewisЛуису]], ScotlandШкотска]]
[[Датотека:peat artisanal exploitation2.jpg|мини|250п|right|Тресет]]
Тресетишта, посебно [[bog|мочваре]], су примарни извор тресета;<ref name="Gorham, E. 1957">{{cite journal | last1 = Gorham | first1 = E | year = 1957 | title = The development of peatlands | journal = Quarterly Review of Biology | volume = 32 | issue = 2| pages = 145–66 | doi=10.1086/401755| s2cid = 129085635 }}</ref> мада ређе мочваре, укључујући [[fen|низијска блата]], [[pocosin|покосине]] и [[peat swamp forest|мочварне шуме]], такође таложе тресет. Пејзажи прекривени тресетом дом су специфичних врста биљака, укључујући маховину -{''[[Sphagnum]]''}-, [[Вресови|вресасто]] грмље и [[Cyperaceae|шиљеве]] (за више информација о овом аспекту тресета погледајте [[bog|мочвару]]). Будући да се органска материја акумулира током хиљада година, наслаге тресета пружају евиденцију о прошлој вегетацији и клими чувајући биљне остатке, попут полена. То омогућава реконструкцију прошлих средина и проучавање промена у коришћењу земљишта.<ref>Keddy, P.A. 2010. Wetland Ecology: Principles and Conservation (2nd edition). Cambridge University Press, Cambridge. 497 pp. 323–25</ref>
Peatlands, particularly [[bog]]s, are the primary source of peat;<ref name="Gorham, E. 1957">{{cite journal | last1 = Gorham | first1 = E | year = 1957 | title = The development of peatlands | journal = Quarterly Review of Biology | volume = 32 | issue = 2| pages = 145–66 | doi=10.1086/401755| s2cid = 129085635 }}</ref>
although less-common wetlands including [[fen]]s, [[pocosin]]s, and [[peat swamp forest]]s also deposit peat. Landscapes covered in peat are home to specific kinds of plants including ''[[Sphagnum]]'' moss, [[Ericaceae|ericaceous]] shrubs, and [[sedges]] (see [[bog]] for more information on this aspect of peat). Because organic matter accumulates over thousands of years, peat deposits provide records of past vegetation and climate by preserving plant remains, such as pollen. This allows the reconstruction of past environments and the study of changes in land use.<ref>Keddy, P.A. 2010. Wetland Ecology: Principles and Conservation (2nd edition). Cambridge University Press, Cambridge. 497 pp. 323–25</ref>
 
PeatТресет isсе harvestedприкупља asкао a source ofизвор [[fuel|горива]] inу certainпојединим partsделовима of the worldсвета. ByПо volumeобиму, thereна areсвету aboutпостоји око {{convert|4|e12m3|e12cuyd|abbr=off}} ofбилиона peatкубних inметара the(5,2 worldбилиона кубних јарди) тресета, coveringкоји aпокрива totalукупно of aroundоко 2% of the globalглобалне landкопнене areaповршине.<ref>{{cite web |url=http://www.worldenergy.org/documents/ser2007_executive_summary.pdf |title=Survey of Energy Resources 2007 |access-date=2008-08-11 |author=World Energy Council |year=2007 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20080910214607/http://www.worldenergy.org/documents/ser2007_executive_summary.pdf |archive-date=2008-09-10 }}</ref> OverВременом time,је theформирање formationтресета ofчесто peatпрви isкорак oftenу theгеолошком first step in the geological formation ofформирању [[fossil fuel|фосилних горива]]s such asпопут [[coal|угља]], particularlyпосебно low-gradeугља coalниске suchкласе asкао што је [[lignite|лигнит]].<ref>{{cite web |url= http://www.abc.net.au/science/articles/2013/02/18/3691317.htm#.UbZSEUDVDTc |title= Is coal still being formed today? |access-date= 25 October 2015}}</ref>
 
The [[IntergovernmentalМеђувладин Panelпанел onо Climateклиматским Changeпроменама]] (-{IPCC}-) classifiesне peatкласификује asтресет neitherкао aфосилно fossilгориво, fuelнити norкао aобновљиво renewable fuelгориво, andи notesнапомиње thatда its emissionсу characteristicsњегове areемисионе similarкарактеристике toсличне fossilфосилним fuelsгоривима.<ref>{{Cite web|url=https://www.ipcc-nggip.iges.or.jp/faq/faq.html|title=IPCC - Task Force on National Greenhouse Gas Inventories|website=www.ipcc-nggip.iges.or.jp|access-date=2019-12-08}}</ref> Са At -{106&nbsp;g&nbsp;CO<sub>2</sub>/[[Joule|MJ]]}-,<ref>[http://www.imcg.net/imcgnl/nl0702/kap05.htm The CO2 emission factor of peat fuel] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100707134451/http://www.imcg.net/imcgnl/nl0702/kap05.htm |date=2010-07-07 }}. Imcg.net. Retrieved on 2011-05-09.</ref> the[[Koeficijent carbonemisije dioxideugljen-dioksida|интензитет [[emission intensityемисије]] ofугљен-диоксида peatтресета isје higherвећи thanод thatинтензитета of coalугља (atса 94.,6&nbsp;-{g&nbsp;CO<sub>2</sub>/MJ}-) andи [[natural gas|природног гаса]] (atса 56.,1) (-{IPCC}-). PeatТресет is not aније [[Renewable energy|renewableобновљиви sourceизвор of energyенергије]], dueјер toњегова itsстопа extractionекстракције rateу inиндустријским industrializedземљама countriesдалеко farпремашује exceedingњегову itsспору slowстопу regrowthпоновног rateраста ofод {{Convert|1|mm||2|abbr=on}} per yearгодишње,<ref name="Keddy, P.A 2010">Keddy, P.A. 2010. Wetland Ecology: Principles and Conservation (2nd edition). Cambridge University Press, UK. Cambridge. 497 p. Chapter 7.</ref> andа asисто itтако isје alsoпознато reportedда thatдо peatраста regrowthтресета takesдолази placeсамо only inу 30–40% of peatlandsтресетишта.<ref>{{cite web|url=http://www.eurosaiwgea.org/Activitiesandmeetings/OtherEUROSAIWGEAmeetings/Documents/Estonia_energy.pdf|title=Archived copy|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20130121175926/http://www.eurosaiwgea.org/Activitiesandmeetings/OtherEUROSAIWGEAmeetings/Documents/Estonia_energy.pdf|archive-date=2013-01-21|access-date=2012-09-09}}</ref>
 
== Налазишта ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тресет”