Кондензатор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
nesto
м Враћене измене корисника 89.216.39.52 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Ред 6:
[[Датотека:Condensators.JPG|мини|250п|десно|Различите врсте електричних кондензатора: вишеслојни керамички, диск-керамички, вишеслојни фолијски, цевасти керамички, полистиролски (аксијални и радијални), електролитски.]]
 
'''Електрични кондензатор''' ([[Немачки језик|нем]]. -{''kondensator''}-, према [[Латински језик|лат]]. -{''condensare''}-: збити, згуснути) део је (елемент) [[Електричне мреже|електричног струјног кола]] којем је основно својство способност складиштења [[енергија|енергије]] у облику [[наелектрисање|електричнога набоја]] раздвојеног прикључењем [[електрични напон|електричнога напона]] између две проводне површине ([[Електрода|електроде]]), међусобно одвојене непроводним слојем ([[електрични изолатор]] или [[електрични изолатор|диелектрик]]).<ref name=duff>{{Cite book|last=Duff| first = Wilmer| title = A Text-Book of Physics|date=1908–1916| publisher = P. Blakiston's Son & Co.| location = Philadelphia| edition = 4th| url = https://archive.org/stream/atextbookphysic00carmgoog#page/n378/mode/2up| accessdate=1. 12. 2016|pages=361}}</ref> Та се способност назива [[електрични капацитет]]. Кондензатор је електротехнички елемент, који може да сачува енергију у облику [[електрично поље|електричног поља]] између две електроде раздвојене изолатором ([[електрични изолатор|диелектриком]]).
 
Електрични капацитет кондензатора сразмеран је [[диелектрична пермитивност|диелектричној пермитивности]] ''ε'' [[Електрични изолатор|изолатора]] и то је већи што је већа [[површина]] [[електрода]], те што је мањи размак међу њима. Тако на пример капацитет плочастог електричног кондензатора -{''C''}-:
Ред 16:
Електрични кондензатори се разликују према врсти [[електрични изолатор|електричног изолатора]] (на пример [[ваздух]], лискун, [[уље]], [[папир]], [[пластика]], [[стакло]], [[Керамика (материјал)|керамика]]), те по облику и изведби електрода. У неким се изведбама електроде могу помицати, чиме се мења електрични капацитет (променљиви кондензатори). Врло су великих електричних капацитета кондензатори с проводљивим раствором ([[електролит]]ом), на граници које се уз електроду хемијски ствара врло танак изолацијски слој. На том се начелу темеље и електрохемијски кондензатори врло великих капацитета – суперкондензатори. Кондензатори се увелико користе у [[Електричне мреже|електричним струјним колима]]: од енергетских кола, преко [[Осцилаторно коло|осцилаторних кола]] за бежични пренос [[сигнал]]а, до [[Интегрисано коло|интегрисаних кола]], где електрични кондензатор чини микрометарски танак непроводни слој између два проводна слоја [[полупроводник]]а. Први описани електрични кондензатор, назван [[Лајденска боца]] (1745), својом способношћу складишћења [[електрична енергија|електричне енергије]] подстакао је развој [[експеримент|експеримената]] с [[електрицитет]]ом, док је снажна искра настала његовим избијањем дала индикацију потенцијала тада новог облика енергије.<ref>''Електрични кондензатор'', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=32732] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.enciklopedija.hr, 2017.</ref>
 
Електрични кондензатор (у [[електротехника|електротехници]] само '''кондензатор''') спремник је [[Електростатика|статичког]] електрицитета и [[електрична енергија|енергије]] електричног поља које настаје у простору између два [[Електрични проводник|електрично проводна тела]] због раздвајања [[наелектрисање|електричног набоја]]. Карактеристична величина кондензатора је електрични капацитет -{''C''}- који се изражава у [[фарад]]има (-{F}-). Како је капацитет од 1 фарада врло велик, кондензатори који се сусрећу у пракси имају много мање капацитете, реда величине 1 [[фарад|-{pF}-]] – 10 [[фарад|-{mF}-]]. У електротехници и [[електроника|електроници]] (где је кондензатор пасивна [[електронске компоненте|компонента]]) постоји потреба за великим распоном капацитета и других радних својстава (пробојни [[Електрични напон|напон]], фактор губитака, толеранција, димензије, температурна стабилност), па се производе [[технологија|технолошки]] различите врсте кондензатора, на пример с фолијама од различитих [[полимер]]а, [[Керамика (материјал)|керамички]], електролитски и тако даље. За потребе подешавања осцилаторних кола, израђују се кондензатори промењивог капацитета, јер се уз непромењив [[пригушница|индуктивитет]] променом капацитета мења резонантна [[учесталост|фреквенција]] осцилаторног кола. Ови конuосакондензатори могу бити намењени учесталом подешавању капацитета (на пример, за промену пријемне [[учесталост|фреквенције]] у [[радио]]пријамнику), или за једнократно подешавање [[Резонантна фреквенција у електричним осцилаторним колима|резонантне фреквенције осцилаторног кола]] – тада се називају полупромењиви или тример-кондензатори. Електрични кондензатор чине два метална тела наелектрисана разноименим набојима истог износа.
 
== Историја ==