Здравко Печар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 23:
 
== Детињство и младост ==
Здравко Печар рођен је 2. фебруара 1922. године у Чаковцу, [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]]. Његов отац Фрањо био је власник трговачке радње. Мајка му се звала Марија. На основу фотографија из његове заоставштине очито је да је имао безбрижне дечачке и младићке дане, које је проводио на излетима, у позоришној трупи и на мору.<ref name=":0Немања">{{Citecite journal |last1=Радоњић |first1=Немања book|title=Бубњеви револуције: Веда Загорац и Здравко Печар |journal=Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара|lastdate=Сладојевић,2017 Ана|firstpage=Епштајн, Емилиа|publisher=Музеј афричке уметности|year=2017|isbn=978160-86-85249-21-1|location=Београд|pages=160172}}</ref>
 
У Загребу је 1940. године завршио „[[Прва класична гимназија витешког краља Александра I Ујединитеља|Прву класичну гимназију витешког краља Александра I Ујединитеља]]”, у коју је дошао из [[Вараждинска гимназија|Вараждинске гимназије]], где му није пријала „строгост фрањеваца.”<ref name=":0Немања" /> Запослио се као „умни надничар” код Рударског главарства у [[Загреб|Загребу]] пред крај 1940. године, одакле су га већ 22. априла 1941, одмах по преузимању власти, усташе отпустиле. Вероватно као „сумњиви елемент” (Печар је приступио [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-у током школовања), одведен је у логор [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] где је био заточен од августа до септембра 1941. године.<ref name=":0Немања" />
 
== Други светски рат ==
Здравко Печар је тврдио да је у НОБ, и то у Прву загребачку ударну групу, ступио 15. новембра 1941. године. Исте године, 6. децембра, уписао је [[Правни факултет у Загребу]]. Крајем 1941. и почетком 1942. године Печар је био најпре у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанским]] одредима, а затим на ослобођеној територији. О сличности идеја које је делио са својом супругом Ведом говори то да је у рат понео само „[[Баладе Петрице Керемпуха]]” [[Мирослав Крлежа|Мирослава Крлеже]]. Од самог почетка НОБ-а Печар углавном ради у пропаганди и пише за партизанске листове, најпре за [[Напријед|„Напријед”.]]
 
Рат проводи у извештавању са различитих крајева, нарочито из [[Славонија|Славоније]]. Учествовао је у неким већим борбама, попут [[Битка за Лудберг|битке за Лудберг]], коју су партизани изгубили, а Печар је био међу малобројним преживелима. Рањен је у нападу немачког авиона код [[Воћин|Воћина]] у Славонији 1943. године. Рат завршава у чину капетана, те извештава са граница нове [[Југославија|Југославије]].<ref name=":1Немања">{{Cite book|title=Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара|last=Сладојевић, Ана|first=Епштајн, Емилиа|publisher=Музеј афричке уметности|year=2017|isbn=978-86-85249-21-1|location=Београд|pages=162}}</ref>
 
== Након Другог светског рата ==
Ред 44:
[[File:Zdravko Pečar - Nasser Interview.tif|thumb|Печар интервјуише [[Гамал Абдел Насер|Насера]]]]
[[File:National Liberation Army Soldiers with Zdravko Pečar (3).jpg|thumb|Печар са војницима [[Алжирска ослободилачка војска|Алжирске ослободилачке војске]]]]
Описујући у својој капиталној монографији „Африка” своје доживљаје са овог континента, Здравко Печар каже: „Бубњеви већ увелико зову на узбуну од Конакрија до Акре, све до југа Африке, а бели људи као да не желе да их чују.”<ref name=":2Немања">{{Cite book|title=Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара|last=Сладојевић, Ана|first=Епштајн, Емилиа|publisher=Музеј афричке уметности|year=2017|isbn=978-86-85249-21-1|location=Београд|pages=165}}</ref> Такав јак антиколонијални дискурс, прелажење зацртаних колонијалних граница, подршка ослободилачкој борби афричких народа и њено пропагирање, били су константан и истакнут део текстова, делања и мишљења Веде Загорац и Здравка Печара.<ref name=":1Немања" />
 
Африка је у време најинтензивнијег деловања брачног пара Загорац-Печар била веома узбудљиво место. Пролазила је кроз „запањујуће брзу деколонијализацију” и борба између два блока полако се премештала на тај континент.<ref name=":2Немања" /> У Египту се Печар сместа истакао; био је први страни новинар који је интервјуисао генерала [[Мухамад Нагиб|Нагиба]], номиналног вођу државе, одмах после државног удара у Египту. Прати деловање нове револуционарне владе, интервјуише [[Гамал Абдел Насер|Насера]], први је фото-репортер који на тлу Африке фотографише [[Јосип Броз Тито|Тита]] приликом његове посете Египту 1955. године.<ref name=":2Немања" />
 
Производ заједничког рада Здравка Печара и Веде Загорац била је и прва монографија која се бави Египтом у Југославији - „Републикански Египат” из 1955. године.Три године касније, проширењем овог текста настала је и капитална монографија „Египат. Земља - народ - револуција”.<ref name=":2Немања" /> Претпоставља се да се Ведин писани допринос тицао економије, културе и друштва, а да је Здравко писао о политици, војсци и историји. Године 1957. Здравко Печар је објавио књигу „Шта се дешава на Средњем истоку”.
 
Пошто је француска војска од 1956/7. протерала већи део алжирских устаника у суседни Тунис, Печар је ускоро стигао тамо. Лета 1958. године он је са командантом једног батаљона [[Алжирска ослободилачка војска|Алжирске ослободилачке војске]] прешао француску утврду и провео два месеца у блиском праћењу алжирске борбе. Печар је у [[Алжир|Алжиру]] био по партијском задатку и преносио је поруке директно југословенском државном врху.
 
У [[алжирски рат]] била је укључена и Веда Загорац, такође на пољу пропаганде. С позиције аташеа за културу у југословенској амбасади у [[Тунис|Тунису]], она је допринела организовању огромне помоћи за алжирски народ.<ref name=":1Немања" />
 
Своје највеће путовање по Африци Печар је започео 1959. године. Тада се сусрео са најзначајнијим вођама афричког ослобођења као што су: [[Патрис Лумумба]], [[Кваме Нкрума|Кваме Нкрумах]], [[Холден Роберто]], [[Леополд Седар Сенгор]], [[Џулијус Њерере]], [[Хејстингс Камузу Банда]] и други.<ref name=":3Немања">{{Cite book|title=Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара|last=Сладојевић, Ана|first=Епштајн, Емилиа|publisher=Музеј афричке уметности|year=2017|isbn=978-86-85249-21-1|location=Београд|pages=172}}</ref>
 
Године 1964. Печар је на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] одбранио дисертацију „Историја ослободилачке борбе народа Алжира”, а ову је дисертацију касније претворио у монографију „Алжир до независности”. Књиге „Африка” из 1964. године и „Афричка кретања” из 1965. године представљале су дотад најкомлетнији увид у период афричке деколонизације, који су истраживачи заинтересовани за Африку у Југославији користили и деценијама касније.<ref name=":3Немања" />
 
== Здравко Печар и Музеј афричке уметности ==
Ред 62:
После деценија проведених у Африци, 1977. године Здравко Печар и Веда Загорац приближили су се југословенском врху, који је подржао њихов нови пројекат - [[Музеј афричке уметности (Београд)|Музеј афричке уметности.]] Ипак, њих двоје нису присуствовали самом отварању Музеја, већ су за ту прилику послали из Гане писмо које је јавно и свечано прочитано присутнима.
 
Идеја о оснивању музеја, према казивању Здравка Печара, добила је прве обрисе у размишљањима Веде Загорац. „Она је тежила формирању репрезентативне збирке која би била груписана на једном месту и приказана у целини.”<ref>{{Cite book|title=Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара|last=Сладојевић, Ана|first=Епштајн, Емилиа|publisher=Музеј афричке уметности|year=2017|isbn=978-86-85249-21-1|location=Београд|pages=107}}</ref> Сам Здравко Печар је о сакупљању предмета рекао:<blockquote>У''век опредељен за отворен, јасан, помало бескомпромисан и без задњих мисли, разговор, са афричким пријатељима добро сам се разумевао. Сада да кажем нешто и о ширем пореклу стотина ових предмета које смо Веда и ја двадесет и више година тако стрпљиво и здушно прикупљали, било заједнички, било појединачно. Сваки од њих је прошао кроз наше руке и после великих дискусија са власником или малијским препродавцем - ђулом коначно доспео и до главног града Југославије - Београда. А Београд је за Титова живота нашао у Африци најпоузданије и најбројније пријатеље и партнере у покрету несврстаних и зато је са задовољством похранио ове лепе предмете, од којих би многи пропали да су остали на влажном тлу свог пшорекла. И још нешто желим да нагласим. Сви предмети наше збирке изишли су из Африке са дозволама и писменим одобрењима независних влада у независним државама. Вероватно зато наш музеј и има у Африци статус "најповлаштенијег пријатеља", са свим атрибутима привилегија које уз то иду''.<ref>{{Cite book|title=Музеј афричке уметности - збирка Веде и др Здравка Печара|last=Печар|first=Здравко|publisher=Музеј афричке уметности, НИРО "Дечје новине" Горњи Милановац|year=1989|isbn=86-367-0300-X|location=Београд|pages=68}}</ref></blockquote>
 
Здравко Печар је 1988. године изабран за почасног члана Удружења југословенских африканиста, а Музеју афричке уметности је оставио и своју архиву.
Ред 94:
 
== Литература ==
* Сладојевић, Ана, и Епштајн, Емилиа (2017ур.) 2017. ''Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара''. Београд: Музеј афричке уметности. стр. 106. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]] [[Посебно:КњижевниИзвори/978-86-85249-21-1|978-86-85249-21-1]].
* {{cite book|ref={{harvid|Ко је ко у Југославији|1970}} |title=Ко је ко у Југославији |year=1970|publisher=Хронометар |location=Београд |id=}}
* Сладојевић, Ана, Епштајн, Емилиа (2017). ''Nyimpa kor ndzizi: Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара''. Београд: Музеј афричке уметности. стр. 106. [[Međunarodni standardni knjižni broj|ISBN]] [[Посебно:КњижевниИзвори/978-86-85249-21-1|978-86-85249-21-1]].
 
== Спољашње везе ==