Википедија

Каросерија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 4:
== Особине ==
[[Датотека:Cars of 1905.jpg|мини|лево|220п|Каросерије аутомобила с почетка 20. века]]
Каросерије у којима се превозе путници или терет разликују се међусобно према конструкцији, димензијама, намени и врсти материјала. Каросерија треба да пружи што мањи отпор при кретању кроз ваздушну средину. Каросерије нарочито [[Putnička kola|путничних возила]] морају бити [[Аеродинамика|аеродинамичније]], јер ће им отпор облика бити мањи, затим морају и споља бити фино обрађене да отпор трења честица ваздуха о каросерију буде што мањи. Треба да има и што мању тежинумасу и да при кретању возила изазива што мању буку, да буде компактна и са што мање саставних делова.
 
Код првих возила употребљавале су се каросерије са дрвеним костуром, али је [[Дрво (материјал)|дрво]] нарочито због труљења, веома брзо изашло из употребе као основни материјал. Прве дрвене конструкције замениле су каросерије код којих се комбиновало дрво и [[челик]]. С временом, дрво као материјал потпуно излази из употребе и прелази се на израду челичних каросерија. Костури каросерија се раде од челичних U профила, урађених од челичног лима дебљине највише 2 mm. Такви се лимови дају лако обликовати. Овакав костур се пресвлачи пресовањем, обликованим елементима од челичног лима дебљине 0,5 до 0,7 mm, а ови се елементи, завртњима или закивцима, растаљиво међусобно спајају или заварују.
Ред 10:
Класична целочелична каросерија путничког возила се ради одвојено од оквира возила, а склоп је: шкољка, предњи и задњи блатобрани, врата, поклопац мотора и поклопац пртљажног простора.
 
У последње време све више се као материјал за израду каросерија уводе [[Легура|легуре]] [[алуминијум]]а и [[пластичне масе]]. Осим мање тежинемасе, предност им је и већа отпорност на [[Корозија|корозију]].
 
== Самоносећа каросерија ==
Ред 16:
Савремена путничка возила и [[аутобус]]и раде се на такозваним самоносећим каросеријама. Некада су каросерија и шасија биле различити саставни делови [[Vozilo|возила]], шасија је носећи склоп од кутијастих или цевастих носача спојених у дно возила, на ком су били причвршћени [[мотор]] с [[мењач]]ем и обе [[Осовина|осовине]], а каросерија је била само спољашња шкољка возила причвршћена на шасију. Код самоносећих каросерија је носећи елемент сама каросерија. По начину изаде разликује се шкољкасте и скелетне самоносеће каросерије и самоносеће каросерије с помоћним оквирима.
 
Каросерија се састоји од елемената из челичног лима и челичних профила међусобно тако заварених да поседују велику способност ношења и крутост. Предност самоносећих каросерија је у мањој тежинимаси и релативно једноставном остваривању аеродинамичког облика. Пошто самоносећа каросерија као целина представља и шасију и каросерију, мора се решити тако да крутост конструкције не буде знатније угрожена. Предност јој је што се ради као једна целина која боље подноси оптерећење и што не може доћи до расклимавања појединих елемената. У случају хаварије веома тешко се доводи у првобитно стање јер се губи геометрија возила. Најраспрострањеније решење самоносећих каросерија су решеткасте или скелетне самоносеће каросерије. Таква каросерија се састоји од пресованог језгра отвореног или затвореног профила који заједно са одговарајућим површинама чини скелет каросерије. Он на себе прима сва оптерећења, па остале површине каросерије могу бити од тањег лима, или од неког другог материјала као што је [[пластика]].<ref>{{Cite web|url=https://stekautomotive.com.ua/2019/11/23/film-cut/|title=Начин заштите тела аутомобила|last=|first=|date=|website=|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>
 
== Каросерије путничких возила ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Каросерија”