Танкер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
. |
||
Ред 1:
{{Short description|Брод дизајниран за транспорт течности или гасова у ринфузи}}
[[Датотека:Supertanker AbQaiq.jpg|thumb|300п|Комерцијални [[супертанкер]] за сирову нафту ''Абкајкју'']]
[[Датотека:Brosen tugboats tanker.jpg|мини|десно|250п|Танкер шарифа]]
[[Датотека:Puerto Armuelles.jpg|мини|десно|
{{for|посуду|цистерна}}
Линија 14 ⟶ 15:
У новије вријеме превладава уздужни систем градње (са уздужним ребрима), иако је доста чест и комбиновани систем, тј. систем са уздужним ребрима на дну и палуби, попречним ребрима на боку у вертикалним укрепима на преградама. Нарочито се пажња обраћа на избор материјала подешеног за [[варење]], уклањање оштрих прекида те положај и систем градње уздужних преграда.
Цио простор испод палубе танкера, од прамчаног до машинског простора, предвиђен је за смјештај терета и подијељен је са једном или две уздужне и неколико попречних преграда у више танкова, тако да у попречном смјеру постоје лијеви и десни бочни и по један централни танк. Танкови носе бројеве од прамца до крме. По попречном правцу, на луку, на крми и у центру брода постоје уски празни простори или тзв. ''Кофердами'' за одвајање танкова текућег терета од прамчаног и машинског простора, док централни кофердам служи као простор за [[сисаљка|сисаљке]] у већини супертанкера и мамут-танкера; по попречном смеру постоје два бочна и два централна танкова, а између централних танкова у уздужница брода налазе се уздужни кофердами који уједно служе за пролаз цјевовода за оптерећивање и искрцавање терета.{{sfn|Morrell|1931|pages=1; 8}}
== Подела танкера ==
Према врсти текућег терета може се изврешити подела на:
* танкере за превоз сирове [[Нафта|нафте]]
* танкере за превоз [[нафтни деривати|нафтних деривата]]{{sfn|Morrell|1931|page=1}}
* танкере за превоз [[Tečni prirodni gas|утечњеног]] [[Природни плин|природног плина]]
* танкере за превоз разних кемикалија
* танкере за превоз питке [[Вода|воде]]
* танкере за превоз посебних терета
[[Datoteka:Tanker comparision.jpg|мини|250px|Поређење разних величина танкера]]
Танкери, по правилу имају мање надвође од осталих теретних бродова, али преграде и стабилитет у случају продора воде морају удовољавати нарочитим захтевима, прописаним у Међународној конвенцији о теретним линијама, 1966, и у Међународној конвенцији за заштиту љутског живота на мору, 1974. Танкери се граде за превоз одређене врсте терета, најчешће сирове [[нафта|нафте]] или њених деривата. Постоје и танкери за друге врсте текућих терета, који понекад изискују посебну конструкцију и опрему. Међутим, типичним танкером сматра се онај што превози сирову нафту, који и по тонажи и по броју бродова надмашује све остале врсте танкера.<ref>{{cite journal | last=Evangelista | first=Joe, Ed. | title=Scaling the Tanker Market | journal=Surveyor | issue=4 | pages=5–11 | publisher=American Bureau of Shipping |date=Winter 2002 | url=http://www.eagle.org/NEWS/pubs/pdfs/SurveyorWinter02.pdf | access-date=2008-02-27|format=PDF |archive-url = https://web.archive.org/web/20070930043604/http://www.eagle.org/NEWS/pubs/pdfs/SurveyorWinter02.pdf |archive-date = 2007-09-30}}</ref>
{{рут}}
Танкери који превозе сирову нафту деле се :
* до 6 000 тона носивости - [[обалски танкер]]и<ref name="Belamarić" />, koji prevoze naftu i njezine derivate duž obale, a na tankerskim terminalima rasterećuju veće tankere koji ne mogu uploviti u plitkije luke
* od 6 000 do 35 000 t nosivosti - tankeri manje tonaže.<ref name="Belamarić"/>
* od 35 000 do 160 000 t nosivosti - tankeri srednje tonaže, u koje spadaju tankeri klase [[aframax]] i [[suezmax]]<ref name="Belamarić"/>
* od 160.000 do 400 000 t nosivosti - [[supertanker]]i<ref name="Belamarić"/>
* više od 400 000 t nosivosti - [[mamut-tankeri]]<ref name="Belamarić"/>
Druga podjela tankera je:<ref>[http://www.ss-aharacica-malilosinj.com.hr/wp-content/uploads/2011/03/1.-Tekst-Osnove-brodogradnje-1.-dio.doc Osnove brodogradnje]</ref>
* 10 000 - 60.000 dwt - Manji tanker (ovaj tip se najčešće upotrebljava za prijevoz derivata) '''(do 200 m - broj 1 na slici)'''
* 60 000 - 80 000 dwt - [[Panamax]]
* 80 000 - 110 000 dwt - [[Aframax]] '''(do 245 m - broj 2 na slici)'''
* 120 000 - 200 000 dwt - [[Suezmax]] '''(do 300 m - broj 3 na slici)'''
* 200 000 - 315 000 dwt - VLCC '''(do 350 m - broj 4 na slici)'''
* 320 000 - 550 000 dwt - ULCC '''(do 450 m - broj 5 na slici)'''
* '''VLCC''' (''[[Engleski jezik|eng.]] Very Large Crude Carrier''), [[supertanker]]i od 150 000 and 320 000 t ukupne nosivosti
* '''ULCC''' (''[[Engleski jezik|eng.]] Ultra Large Crude Carrier''), veliki supertankeri od 320 000 and 550 000 t укупне носивости
== Систем искрцавања ==
Крајем 19. века појавили су се први [[брод]]ови за превоз текућег терета у [[танк]]овима, развијени да би се омогућио превоз нафте из базена [[Мексички залив|Мексичког залива]] на тржиште у [[УК|Великој Британији]]. Otada, pa do danas traje razvoj brodova za prijevoz tekućih tereta. Usporedo s razvojem prevoza tekućeg tereta bilo je potrebno riješiti i problem skladištenja, ukrcaja i iskrcaja tereta. Sustavi za skladištenje tereta ([[tank]]ovi) nisu se mijenjali tijekom razvoja, a uređaji za manipulaciju teretom su pretrpjeli velike promjene u izvedbi, kako zbog povećanja veličine broda za prijevoz tekućeg tereta, tako i zbog zahtjeva što manjeg zadržavanja broda pri ukrcaju i iskrcaju i ekoloških zahtjeva. U početku razvoja, kada je veličina [[brod]]a bila puno manja od današnje, uređaji za teret na tankerima su bili puno jednostavniji od današnjih.
=== Tankeri s pregradama ===
[[Datoteka:Stari tanker.JPG|мини|250px|Prikaz starije izvedbe tankera za sirovu naftu bez usisnog cjevovoda]]
Prve izvedbe teretnih uređaja na tankerima bile su takve da usisnog cjevovoda nije takoreći ni bilo, već se na dnu svakog tanka nalazila pomična pregrada (ili više njih) koja se otvarala prilikom ukrcaja ili iskrcaja . Ovaj sustav je zahtijevao da [[brod]] ima znatan krmeni nagib prilikom iskrcaja, a ujedno je omogućavao prijevoz samo jedne vrste tereta. Prednost ovog sustava je bio vrlo kratak usisni cjevovod i jednu crpnu stanicu koja je bila smještena u ili do strojarnice čime se olakšavala izvedba pogona [[sisaljka|sisaljki]]. Povećanjem veličine broda i zahtjevima za prevoženjem više vrsta tereta, te zbog veće količine tereta koja je ostajala u skladištima, a koja se nije mogla iskrcati, sustavi za iskrcaj tereta kod brodova za tekući teret su usavršeni i modificirani.
=== Tankeri s crpnim stanicama ===
[[Datoteka:Novi tanker 2.JPG|мини|250px|Prikaz novijeizvedbe tankera za sirovu naftu s usisnim cjevovodom i crpnim stanicama]]
[[Datoteka:CRPNA STANICA.JPG|мини|250px|Izgled sisaljke u crpnoj stanici na tankeru]]
Modifikacija sustava prekrcaja tankera je bila uvođenjem usisnog cjevovoda i crpne stanice u kojoj su smještene [[sisaljka|sisaljke]] za prebacivanje tereta. Takav sustav zahtijeva usisni cjevovod izveden posebno za svaki tank te veći broj sisaljki čime se povećava složenost sustava. Prednost u odnosu na prvi opisan sustav je mogućnost prevoza više vrsta tereta odjednom te brži iskrcaj. Sustav cjevovoda omogućuje da se istodobno obavlja onoliko vrsta operacija (s različitim vrstama tereta) koliko ima sisaljki. Na manjim tankerima ima 4 do 6 glavnih sisaljki kapaciteta 1000 do 1200 t/h, tako da se čitav teret može iskrcati za 12h (na velikim tankerima se sustav iskrcaja dimenzionira na 24 sata). Osim glavnih sisaljki postavljaju se i male sisaljke za isušavanje tankova, kapaciteta 100 do 150 t/h s odgovarajućim cjevovodom. Na palubi u sredini broda nalaze se s obje strane priključci za gibljive cjevi koje služe za spoj s kopnenim instalacijama. Na tankerima manje i srednje tonaže postavlja se i jedan prključak na krmi. Opisani sustavi imaju prednost da brže iskrcavaju teret od prvospomenutih, te mogu podijeliti teret na više zasebnih partija, smještenih odvojeno na brodu. Nedostatak ovog sustava je gubitak prostora potreban za ugradnju crpnih stanica, i relativno dug usisni cjevovod, koji također smanjuje prostor za teret, te kompliciran sustav za otvaranje [[ventil]]a, kao i izgubljen prostor pri dovodu energije u crpne stanice. Navedeni nedostaci su uzrokovali pojavu zadnje generacije tankera koji ima sisaljku posebno izvedenu za svaki tank.
=== Tankeri s uronjivim sisaljkama ===
[[Datoteka:URONJIVA SISALJKA.JPG|мини|лево|250п|Izgled uronjive sisaljke]]
Ovaj sustav povećava korisni prostor za ukrcaj tereta (zbog izostanka crpne stanice i usisnog cjevovoda), omogućava veliku fleksibilnost u pogledu krcanja različitih vrsta tereta, te omogućava vrlo veliku brzinu iskrcaja. Nedostatak ovog sustava je poskupljivanje sustava ugradnjom većeg broja sisaljki, kao i problemi pri izvedbi pogona sisaljke i brtvljenja pogonskog dijela prema teretu. Sisaljke su uronjene u tank zajedno s tlačnim cjevovodom i sustavom za pogon sisaljke. Tlačni cjevovodi se spajaju na palubi i kombiniranjem tlačnog cjevovoda se određuje broj različitih vrsta tereta.
=== Sisaljke na tankerima ===
Sisaljke tereta su izvedene na više načina. Nekada su bile najviše zastupljene [[stapna sisaljka|stapne sisaljke]], koje se danas vrlo rijetko sreću, osim kao sisaljke za posušivanje. Najzastupljenije sisaljke danas su [[centrifugalna sisaljka|centrifugalne]], a upotrebljavaju se još i [[zupčasta sisaljka|zupčaste]] i [[vijčana sisaljka|vijčane]] sisaljke. Važno je napomenuti da se zbog smanjivanja isparavanja u usisnom cjevovodu mora omogućiti promjenjiva brzina sisaljki, odnosno smanjenje brzine rada sisaljke pri kraju crpljenja.
=== Pogon sisaljki ===
Pogon sisaljki može biti izveden na više načina. Najstariji sustav, koji je i danas najzastupljeniji je pogon [[vodena para|parom]] koju proizvode [[parni kotao|kotlovi]] smješteni u strojarnici. Kako kotlovi u isto vrijeme služe i za proizvodnju [[inertni plin|inertnog plina]] ovaj sustav je vrlo raširen, kao i zbog činjenice da pogon parom neće izazvati iskrenje. Nedostatak ovog sustava je u dodatnom sustavu cjevovda za paru i izolaciji tog cjevovoda.
Drugi mogući način pokretanja sisaljki je [[hidraulika|hidraulika]]. Tu se upotrebljava sustav ulja tlaka 200-250 [[Bar (jedinica)|bar]]a koji pokreće [[hidromotor]]e sisaljki tereta. [[Hidropumpa|Hidropumpe]] za pogonjenje hidromotora su smještene najčešće na palubi. Prednost ovog sustava je da ima veći [[stupanj iskorištenja]] od parnog sustava, ali istovremeno zahtjeva poseban generator inertnih plinova, kao i povećanu instaliranu snagu [[generator]]a, odnosno veće instalirane proizvođače [[električna energija|električne energije]].
Treći način pokretanja sisaljki je ujedno i najmanje zastupljen iako je najekonomičniji u radu. To je sustav s [[elektromotor]]nim sisaljkama, koji ima najveći stupanj iskorištenja u radu, ali iziskuje velike investicijske troškove pri izradi, koji se neće vratiti tokom vremena eksploatacije broda. Troškovi su povećani zbog posebne izvedbe elektromotora koji sprečava iskrenje i velikog predimenzioniranja proizvođača električne energije koja je potrebna za iskrcaj tereta. Naime, prilikom iskrcaja tereta zahtjevi za električnom energijom su 5-7 puta veći od zahteva u plovidbi.
== Вентили ==
[[Datoteka:Ručni ventil.JPG|250пx|мини|Старији начин изведбе отварања вентила]]
[[Вентил]]и на цевоводу могу бити изведени на више начина. Због своје величине, најчешће се изводе као [[засун вентил]]и иако постоје и друге изведбе ([[лептир вентил|лептир]], нормални вентил). Управљање вентилима је у почетку било изведено ручно, али се због недостатака те врсте отварања (време отварања, дуге осовине вентила подложне оштећењу и блокирању) прешло на даљински управљане вентиле, најчешће хидраулички.
Да би се могао искрцати и терет високог вискозитета, уграђене су у танкове серпентине за грејање паром.
== Заштита танкера од корозије ==
[[Корозија]] танкова за терет, челичних [[цев]]и и арматура у њима врло је јака, посебно у танковима који су се наизменично пунили [[нафта|нафтом]] и баластном водом (што је данас забрањено). У танковима за сирову нафту корозија је најјача на уроњеној челичној структури. У танковима за лагане деривате од утицаја влажних [[пара]] страдају више горњи (изроњени) делови. Против корозије примењују се оне исте електрохемијске [[сила|силе]] које и узрокују корозију. Најчешће се примењује заштита [[магнезијум]]ским [[анода]]ма , тзв. [[катода|катодна]] заштита. Уградњом магнезијумских [[анода]] постиже се да се целокупна челична структура, која је деловала деломично као [[катода]], а деломично као анода, претвара у катоду, те више није нападнута. Магнезијумске аноде, које су до сада биле уобичајене на танкерима, све се више замењују анодама од цинка и алуминијума и то после експлозије на једном танкеру, која се приписује искрењу након пада једне магнезијеве аноде на дно танкера.
== Референце ==
{{reflist|
{{нормативна контрола}}▼
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book|ref=CITEREFCambridgeSystematics1998|title=Multimodal corridor and capacity analysis manual|issue=399|author1=Cambridge Systematics|publisher=Transportation Research Board|year=1998|isbn=978-0-309-06072-1}}
* {{cite book | author=Central Intelligence Agency | author-link=Central Intelligence Agency | title=CIA World Factbook 2008 | url=https://archive.org/details/ciaworldfactbook00cent | publisher=Skyhorse Publishing | location=New York | isbn=1-60239-080-0 | access-date=2008-02-27 | url-access=registration }}
* {{cite book | last=Hayler | first=William B. |author2=Keever, John M. | title=American Merchant Seaman's Manual | year=2003 | location=Centerville, MD | publisher= Cornell Maritime Press | isbn= 0-87033-549-9 }}
* {{cite book | last=Morrell | first=Robert W. | title=Oil Tankers | edition=Second | year=1931 | publisher =Simmons-Boardman Publishing Company | location=New York }}
* {{cite book|title=Warehouse Management Handbook|editor1-first=James A.|editor1-last=Tompkins|editor2-first=Jerry D.|editor2-last=Smith|first1=Gerhardt|last1=Muller|edition=2nd|publisher=Tompkins Press|year=1998|isbn=978-0-9658659-1-3|chapter=Transportation Modes}}
* {{cite book|title=Intermodal freight transportation|first1=Gerhardt|last1=Muller|edition=3rd|publisher=Intermodal Association of North America|year=1995}}
* {{cite EB1911 |wstitle= Petroleum |volume=21 |pages=316–322 |first=Boverton |last=Redwood |author-link=Thomas Boverton Redwood}}
* {{cite book|title=Export–Import Theory, Practices, and Procedures|edition=2nd|first1=Belay|last1=Seyoum|publisher=Taylor & Francis|year=2008|isbn=978-0-7890-3419-9|chapter=Trade documents and Transportation}}
* {{cite book | last=Turpin | first=Edward A. |author2=McEwen, William A. | title=Merchant Marine Officers' Handbook | edition=Fourth | year=1980 | publisher =Cornell Maritime Press | location=Centreville, MD | isbn=0870333798}}
* {{Cite EB1911|wstitle=Ship|volume=24|pages=880–970|first=Philip|last=Watts|author-link=Philip Watts (naval architect)}}
*{{cite book|last1=Wiltshire|first1=Andrew|title=Looking Back at Classic Tankers|date=2008|publisher=Bernard McCall|location=Bristol, England|isbn=9781902953366}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20170915204631/https://www.fsb.unizg.hr/kziha/shipconstruction/main/trgovbrod/4tipovibrodova.pdf Типови бродова и начин градње — Конструкција брода, Калман Жиха]▼
{{Commonscat|Tankers}}
* [http://www.ship-photos.de/ ship-photos.de]: Private homepage of categorized ship photos including tankers of all kinds
▲* [https://web.archive.org/web/20170915204631/https://www.fsb.unizg.hr/kziha/shipconstruction/main/trgovbrod/4tipovibrodova.pdf Типови бродова и начин градње — Конструкција брода, Калман Жиха]
* ''[http://tehnika.lzmk.hr/tanker/ tanker]''. Hrvatska tehnička enciklopedija - portal hrvatske tehničke baštine
* ''[http://tehnika.lzmk.hr/brodica-za-spasavanje/ brodica za spašavanje]''. Hrvatska tehnička enciklopedija - portal hrvatske tehničke baštine
▲{{нормативна контрола}}
[[Категорија:Бродови]]
| |||