|
== Систем искрцавања ==
Крајем 19. века појавили су се први [[брод]]ови за превоз текућег терета у [[танк]]овима, развијени да би се омогућио превоз нафте из базена [[Мексички залив|Мексичког залива]] на тржиште у [[УКУједињено Краљевство|Великој Британији]]. OtadaОтада, paпа doдо danasданас trajeтраје razvojразвој brodovaбродова zaза prijevozпревоз tekućihтекућих teretaтерета. UsporedoУпоредо sс razvojemразвојем prevozaпревоза tekućegтекућег teretaтерета biloбило jeје potrebnoпотребно riješitiрешити iи problemпроблем skladištenjaскладиштења, ukrcajaукрцавања iи iskrcajaискрцавања teretaтерета. SustaviСистеми zaза skladištenjeскладиштење teretaтерета ([[tankтанк]]oviови) nisuнису seсе mijenjaliмењали tijekomтоком razvojaразвоја, aа uređajiуређаји zaза manipulacijuманипулацију teretomтеретом suсу pretrpjeliпретрпели velikeвелике promjeneпромене uу izvedbiизведби, kakoкако zbogзбог povećanjaповећања veličineвеличине brodaброда zaза prijevozпревоз tekućegтекућег teretaтерета, takoтако iи zbogзбог zahtjevaзахтева štoшто manjegмањег zadržavanjaзадржавања brodaброда priпри ukrcajuукрцају iи iskrcajuискрцају iи ekološkihеколошких zahtjevaзахтева. UУ početkuпочетку razvojaразвоја, kadaкада jeје veličinaвеличина [[brodброд]]aа bilaбила punoпуно manjaмања odод današnjeданашње, uređajiуређаји zaза teretтерет naна tankerimaтанкерима suсу biliбили punoпуно jednostavnijiједноставнији odод današnjihданашњих.
=== TankeriТанкери sс pregradamaпреградама ===
[[DatotekaДатотека:Stari tanker.JPG|мини|250px|PrikazПриказ starijeстарије izvedbeизведбе tankeraтанкера zaза sirovuсирову naftuнафту bezбез usisnogусисног cjevovodaцевовода]]
Прве изведбе теретних уређаја на танкерима биле су такве да усисног цевовода није такорећи ни било, већ се на дну сваког танка налазила помична преграда (или више њих) која се отварала приликом укрцаја или искрцаја . Овај систем је захтевао да [[брод]] има знатан крмени нагиб приликом искрцаја, а уједно је омогућавао превоз само једне врсте терета. Предност овог система је био врло кратак усисни цевовод и једна црпна станица која је била смештена у или до машинске просторије чиме се олакшавала изведба погона [[сисаљка|сисаљки]]. Повећањем величине брода и захтевима за превожењем више врста терета, те због веће количине терета која је остајала у складиштима, а која се није могла искрцати, системи за искрцај терета код бродова за текући терет су усавршени и модификовани.
Prve izvedbe teretnih uređaja na tankerima bile su takve da usisnog cjevovoda nije takoreći ni bilo, već se na dnu svakog tanka nalazila pomična pregrada (ili više njih) koja se otvarala prilikom ukrcaja ili iskrcaja . Ovaj sustav je zahtijevao da [[brod]] ima znatan krmeni nagib prilikom iskrcaja, a ujedno je omogućavao prijevoz samo jedne vrste tereta. Prednost ovog sustava je bio vrlo kratak usisni cjevovod i jednu crpnu stanicu koja je bila smještena u ili do strojarnice čime se olakšavala izvedba pogona [[sisaljka|sisaljki]]. Povećanjem veličine broda i zahtjevima za prevoženjem više vrsta tereta, te zbog veće količine tereta koja je ostajala u skladištima, a koja se nije mogla iskrcati, sustavi za iskrcaj tereta kod brodova za tekući teret su usavršeni i modificirani.
=== Танкери с црпним станицама ===
=== Tankeri s crpnim stanicama ===
[[Датотека:Novi tanker 2.JPG|мини|250px|Приказ новије изведбе танкера за сирову нафту с усисним цевоводом и црпним станицама]]
[[Датотека:CRPNA STANICA.JPG|мини|250px|Изглед сисаљке у црпној станици на танкеру]]
Модификација система прекрцаја танкера је била увођењем усисног цевовода и црпне станице у којој су смештене [[сисаљка|сисаљке]] за пребацивање терета. Такав систем захтева усисни цевовод изведен посебно за сваки танк те већи број сисаљки чиме се повећава сложеност система. Предност у односу на први описан систем је могућност превоза више врста терета одједном те брже искрцавање. Систем цевовода омогућава да се истодобно обавља онолико врста операција (с различитим врстама терета) колико има сисаљки. На мањим танкерима има 4 до 6 главних сисаљки капацитета 1000 до 1200 -{t/h}-, тако да се читав терет може искрцати за 12-{h}- (на великим танкерима се систем искрцавања димензионира на 24 сата). Осим главних сисаљки постављају се и мале сисаљке за исушавање танкова, капацитета 100 до 150 -{t/h}- с одговарајућим цевоводом. На палуби у средини брода налазе се с обе стране прикључци за покретне цеви које служе за спој с копненим инсталацијама. На танкерима мање и средње тонаже поставља се и један пркључак на крми. Описани системи имају предност да брже искрцавају терет од првоспоменутих, те могу поделити терет на више засебних партија, смештених одвојено на броду. Недостатак овог ситема је губитак простора потребан за уградњу црпних станица, и релативно дуг усисни цевовод, који такође смањује простор за терет, те компликовани систем за отварање [[вентил]]а, као и изгубљен простор при доводу енергије у црпне станице. Наведени недостаци су узроковали појаву задње генерације танкера који има сисаљку посебно изведену за сваки танк.
[[Datoteka:Novi tanker 2.JPG|мини|250px|Prikaz novijeizvedbe tankera za sirovu naftu s usisnim cjevovodom i crpnim stanicama]]
[[Datoteka:CRPNA STANICA.JPG|мини|250px|Izgled sisaljke u crpnoj stanici na tankeru]]
=== Танкери с уроњивим сисаљкама ===
Modifikacija sustava prekrcaja tankera je bila uvođenjem usisnog cjevovoda i crpne stanice u kojoj su smještene [[sisaljka|sisaljke]] za prebacivanje tereta. Takav sustav zahtijeva usisni cjevovod izveden posebno za svaki tank te veći broj sisaljki čime se povećava složenost sustava. Prednost u odnosu na prvi opisan sustav je mogućnost prevoza više vrsta tereta odjednom te brži iskrcaj. Sustav cjevovoda omogućuje da se istodobno obavlja onoliko vrsta operacija (s različitim vrstama tereta) koliko ima sisaljki. Na manjim tankerima ima 4 do 6 glavnih sisaljki kapaciteta 1000 do 1200 t/h, tako da se čitav teret može iskrcati za 12h (na velikim tankerima se sustav iskrcaja dimenzionira na 24 sata). Osim glavnih sisaljki postavljaju se i male sisaljke za isušavanje tankova, kapaciteta 100 do 150 t/h s odgovarajućim cjevovodom. Na palubi u sredini broda nalaze se s obje strane priključci za gibljive cjevi koje služe za spoj s kopnenim instalacijama. Na tankerima manje i srednje tonaže postavlja se i jedan prključak na krmi. Opisani sustavi imaju prednost da brže iskrcavaju teret od prvospomenutih, te mogu podijeliti teret na više zasebnih partija, smještenih odvojeno na brodu. Nedostatak ovog sustava je gubitak prostora potreban za ugradnju crpnih stanica, i relativno dug usisni cjevovod, koji također smanjuje prostor za teret, te kompliciran sustav za otvaranje [[ventil]]a, kao i izgubljen prostor pri dovodu energije u crpne stanice. Navedeni nedostaci su uzrokovali pojavu zadnje generacije tankera koji ima sisaljku posebno izvedenu za svaki tank.
[[ DatotekaДатотека:URONJIVA SISALJKA.JPG|мини|лево|250п| IzgledИзглед uronjiveуроњиве sisaljkeсисаљке]] ▼
Овај систем повећава корисни простор за укрцај терета (због изостанка црпне станице и усисног цевовода), омогућава велику флексибилност у погледу укрцавања различитих врста терета, те омогућава врло велику брзину искрцавања. Недостатак овог система је поскупљивање система уградњом већег броја сисаљки, као и проблеми при изведби погона сисаљке и бртвљења погонског дела према терету. Сисаљке су уроњене у танк заједно с притисним цевоводом и системом за погон сисаљке. Притисни цевоводи се спајају на палуби и комбиновањем притисног цевовода се одређује број различитих врста терета.
=== Tankeri s uronjivim sisaljkama ===
▲[[Datoteka:URONJIVA SISALJKA.JPG|мини|лево|250п|Izgled uronjive sisaljke]]
=== Сисаљке на танкерима ===
Ovaj sustav povećava korisni prostor za ukrcaj tereta (zbog izostanka crpne stanice i usisnog cjevovoda), omogućava veliku fleksibilnost u pogledu krcanja različitih vrsta tereta, te omogućava vrlo veliku brzinu iskrcaja. Nedostatak ovog sustava je poskupljivanje sustava ugradnjom većeg broja sisaljki, kao i problemi pri izvedbi pogona sisaljke i brtvljenja pogonskog dijela prema teretu. Sisaljke su uronjene u tank zajedno s tlačnim cjevovodom i sustavom za pogon sisaljke. Tlačni cjevovodi se spajaju na palubi i kombiniranjem tlačnog cjevovoda se određuje broj različitih vrsta tereta.
Сисаљке терета су изведене на више начина. Некада су биле највише заступљене [[стапна сисаљка|стапне сисаљке]], које се данас врло ретко срећу, осим као сисаљке за посушивање. Најзаступљеније сисаљке данас су [[центрифугална сисаљка|центрифугалне]], а употребљавају се још и [[Зупчаста пумпа|зупчасте]] и [[Arhimedov vijak|вијчане]] сисаљке. Важно је напоменути да се због смањивања испаравања у усисном цевоводу мора омогућити промењива брзина сисаљки, односно смањење брзине рада сисаљке при крају црпљења.
=== SisaljkeПогон na tankerimaсисаљки ===
Погон сисаљки може бити изведен на више начина. Најстарији систем, који је и данас најзаступљенији је погон [[водена пара|паром]] коју производе [[Котао (суд)|котлови]] смештени у машинској просторији. Како котлови у исто време служе и за производњу [[Инертни гасови|инертног плина]] овај систем је врло раширен, као и због чињенице да погон паром неће изазвати искрење. Недостатак овог система је у додатном систему цевовда за пару и изолацији тог цевовода. Други могући начин покретања сисаљки је [[хидраулика|хидраулика]]. Ту се употребљава систем уља притиска 200-250 [[Бар (јединица)|бар]]а који покреће [[хидромотор]]е сисаљки терета. [[Хидропумпа|Хидропумпе]] за погоњење хидромотора су смештене најчешће на палуби. Предност овог система је да има већи [[Thermal efficiency|ступањ искориштења]] од парног система, али истовремено захтева посебан генератор инертних плинова, као и повећану инсталирану снагу [[генератор]]а, односно веће инсталиране произвођаче [[електрична енергија|електричне енергије]].
Sisaljke tereta su izvedene na više načina. Nekada su bile najviše zastupljene [[stapna sisaljka|stapne sisaljke]], koje se danas vrlo rijetko sreću, osim kao sisaljke za posušivanje. Najzastupljenije sisaljke danas su [[centrifugalna sisaljka|centrifugalne]], a upotrebljavaju se još i [[zupčasta sisaljka|zupčaste]] i [[vijčana sisaljka|vijčane]] sisaljke. Važno je napomenuti da se zbog smanjivanja isparavanja u usisnom cjevovodu mora omogućiti promjenjiva brzina sisaljki, odnosno smanjenje brzine rada sisaljke pri kraju crpljenja.
Трећи начин покретања сисаљки је уједно и најмање заступљен иако је најекономичнији у раду. То је систем с [[електромотор]]ним сисаљкама, који има највећи ступањ искориштења у раду, али изискује велике инвестицијске трошкове при изради, који се неће вратити током времена експлоатације брода. Трошкови су повећани због посебне изведбе електромотора који спречава искрење и великог предимензионирања произвођача електричне енергије која је потребна за искрцај терета. Наиме, приликом искрцаја терета захтеви за електричном енергијом су 5-7 пута већи од захтева у пловидби.
=== Pogon sisaljki ===
Pogon sisaljki može biti izveden na više načina. Najstariji sustav, koji je i danas najzastupljeniji je pogon [[vodena para|parom]] koju proizvode [[parni kotao|kotlovi]] smješteni u strojarnici. Kako kotlovi u isto vrijeme služe i za proizvodnju [[inertni plin|inertnog plina]] ovaj sustav je vrlo raširen, kao i zbog činjenice da pogon parom neće izazvati iskrenje. Nedostatak ovog sustava je u dodatnom sustavu cjevovda za paru i izolaciji tog cjevovoda.
Drugi mogući način pokretanja sisaljki je [[hidraulika|hidraulika]]. Tu se upotrebljava sustav ulja tlaka 200-250 [[Bar (jedinica)|bar]]a koji pokreće [[hidromotor]]e sisaljki tereta. [[Hidropumpa|Hidropumpe]] za pogonjenje hidromotora su smještene najčešće na palubi. Prednost ovog sustava je da ima veći [[stupanj iskorištenja]] od parnog sustava, ali istovremeno zahtjeva poseban generator inertnih plinova, kao i povećanu instaliranu snagu [[generator]]a, odnosno veće instalirane proizvođače [[električna energija|električne energije]].
Treći način pokretanja sisaljki je ujedno i najmanje zastupljen iako je najekonomičniji u radu. To je sustav s [[elektromotor]]nim sisaljkama, koji ima najveći stupanj iskorištenja u radu, ali iziskuje velike investicijske troškove pri izradi, koji se neće vratiti tokom vremena eksploatacije broda. Troškovi su povećani zbog posebne izvedbe elektromotora koji sprečava iskrenje i velikog predimenzioniranja proizvođača električne energije koja je potrebna za iskrcaj tereta. Naime, prilikom iskrcaja tereta zahtjevi za električnom energijom su 5-7 puta veći od zahteva u plovidbi.
== Вентили ==
| 