Женска муслиманска школа у Бакуу — разлика између измена

Иако је градња школе завршена 1900. године, школа није отворена одмах. Локалне муслиманске власти углавном су се и даље противиле успостављању секуларне школе за девојчице и позивале су се на учења муслиманских учењака широм света. Као одговор, Тагијев је послао представника у [[Медина|Медину]] , [[Карбала|Карбалу]] , [[Машхад]], [[Каиро]], [[Константинопољ]] и [[Техеран]] да се сретнусретне са најистакнутијим светскимисламским свештенствомвођама и да имму потпишу документ у којем су потврдили да ислам није забранио муслиманским девојкама да уче секуларне дисциплине. По повратку Тагијевевог изасланика, организовао је још један састанак са Бакуовим имамима показивајући им потписе осам светски познатих исламских научникаучењака чијих су се учења држали.

После неког времена, муслиманске женске школе почеле су да се отварају и у другим периферијама Руског царства - у [[ТифлисТбилиси]]у, [[КазањуКазањ]]у, [[Башкирија|Башкирији]], [[Дагестан]]у . А у самом Бакуу је до 1915. године већ постојало 5 женских школа.<ref name="suleymanov"/>