Балистика — разлика између измена

763 бајта додата ,  пре 13 година
м
нема резимеа измене
мНема описа измене
мНема описа измене
Подјела на унутрашњу и спољну б. је настала у вријеме оруђа којима је највећа брзина саопштавана на устима цијеви изгарањем барута у комори. Са ракетним пројектилима који су погоњени и послије напуштања лансера, све је теже правити разлику између ова два појма.
 
Проблемима балистике се први бави Леонардо да Винчи, покушавајући да повеже утицаје дужине и пречника цијеви, положаја рупице за припалу, и других на лет пројектила. У то вријеме се сматрало да пројектил иде хоризонтално, а да по губитку енергије вертикално пада на земљу. Николо Тартаља 1538. исправно закључује у -{„Quesiti et inventioni diverse“}- да слободни лет пројектила није праволинијски ни у једном тренутку, и постулира да је домет највечи уз елевавију од 45 степени. Галилео 1638. описује путању лета као параболу, а Њутн 1684. уводи и разматрање отпора ваздуха, сматрајући да се повећава с квадратом брзине тијела.
 
У 18. вијеку Француз Б. Белидор налази експериментално да је најбољи однос тежине барута и пројектила 1:3, а Енглез Бенџамин Робинс ствара балистичко клатно. Леонард Ојлер рјешава математички систем једначина кретања пројектила, који има и данас значај за брзине испод 240 м-с.
 
==Види још==