Хуманизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 109.245.191.100 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic ознака: враћање |
Нема описа измене ознака: можда пристрасно |
||
Ред 1:
'''Хуманизам''' је филозофски став који наглашава вредност и деловање људских бића, појединачно и колективно. Значење појма хуманизма варирало је у складу са узастопним интелектуалним покретима који су се идентификовали са њим. Уопштено, хуманизам се односи на перспективу која афирмише неки појам људске слободе и напретка. На [[човечанство]] гледа као на одговорно за промовисање развоја, заговара једнако и урођено достојанство свих људских бића и наглашава бригу за људска бића, друга жива бића и [[животна средина|животну средину]].
У савремено време, хуманистички покрети су обично [[ирелигиозност|нерелигиозни]] покрети повезани са начелом [[секуларност]]и. Данас се хуманизам односи на нерелигиозни животни став усмерен на људско деловање и потребу да се сазнања о свету требају формулисати искључиво на основу [[логика|логике]], [[разум]]а и [[емпиризам|емпиризма]], а не на основу традиције, догми, [[откровење|откривења]], [[ауторитет]]а и [[емоција]].
== Хуманизам и слободоумност ==
Хуманизам је настао на тековинама слободне мисли. Слободоумност или слободна мисао представља [[светоназор|поглед на свет]] који није ограничен [[Догма|догмом]] или [[Традиција|традицијом]].<ref>„Freethinker — Definition of freethinker by Merriam-Webster”. Приступљено 12 June 2015.</ref>
Према Оксфордовом речнику, слободни мислилац је особа која обликује своје идеје и мишљења, радије него што их усваја од других људи, посебно у религијским питањима.<ref>[https://en.oxforddictionaries.com English Dictionary, Thesaurus, & grammar help | Oxford Dictionaries<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> У савременим промишљањима, слободоумност је снажно повезана са одбацивањем традиционалних друштвених или религијских система веровања.<ref>„Archived copy”. Archived from the original on 2013-01-17. Приступљено 2012-02-03.</ref> Когнитивна примена слободоумности је позната као „слободно мишљење“, а практичар слободне мисли је познат као „слободни мислилац“. Модерни слободни мислиоци сматрају слободну мисао као природну слободу од свих негативних и обмањујућих мишљења која су стекли у друштву.<ref>„Nontracts”. Archived from the original on 4 August 2012. Приступљено 12 June 2015.</ref>
Појам је почео да се користи у [[17]]. [[век]]у да би се указало на људе који су испитивали основне позиције традиционалних религијских веровања. У пракси, слободоумност је најближе повезана са идејом [[секуларност|секуларности]], [[секуларни хуманизам|секуларним хуманизмом]], [[агностицизам|агностицизмом]], [[атеизам|атеизмом]], [[антиклерикализам|антиклерикализмом]] и [[критика религије|критиком религије]]. Оксфордов речник дефинише слободоумност као слободно испољавање разума у односу на религијска веровања и некритичко поштовање ауторитета.
Слободни мислиоци сматрају да знање треба да буде утемељено на чињеницама, научном [[истраживање|истраживању]] и логици. Скептична примена науке подразумева слободу од интелектуално ограничавајућих ефеката пристрасности тврдње, когнитивне пристрасности, конвенционалне мудрости, популарне културе и [[предрасуда]].<ref>„who are the Freethinkers?”. Freethinkers.com. 2018-02-13. Приступљено 14 February 2018.</ref>
== Секуларни хуманизам ==
[[Датотека:Happy_Human_black.svg|десно|мини|130п| „Срећно људско биће“, симбол секуларног хуманизма]]
'''Секуларни хуманизам''' или једноставно „'''хуманизам'''“ је [[прогресивизам|прогресивна]] животна [[филозофија]] која, без натприродног, потврђује способност и одговорност [[људско биће|људских бића]] да воде [[етика|етичке]] животе личног испуњења који теже већем добру човечанства.<ref>Humanism and Its Aspirations (Humanist Manifesto III), American Humanist Association</ref>
=== Увод ===
Хуманизам је [[поглед на свет]] који истиче [[разум]], етику, [[правда|правду]], [[натурализам (филозофија)|филозофски натурализам]], при чему критикује [[догма|догме]], [[натприродно]], [[псеудонаука|псеудонауку]], [[празноверје]] и [[предрасуда|предрасуде]] као основе [[морал]]а и доношења одлука. Заступа да су људска бића способна да буду етична и морална без нужног припадања некој [[религија|верској заједници]] или без нужне потребе за идејом натприродног, те афирмише способност и одговорност људских бића да воде смислене и етичке животе.<ref>Council for Secular Humanism. "10 Myths About Secular Humanism". Retrieved 12 June 2015.</ref>
Појам „секуларни хуманизам“ се почео користити у [[20]]. [[век]]у како би се нагласио карактер [[секуларност]]и. Заснива се на просветитељском принципу слободе људског бића, тј. принципу који указује на еманципацију људског бића од традиционалних контрола од стране родбинске заједнице, верских институција или [[власт]]и, све више оснажујући свакога да уреди услове свог живота. Као што и сам назив сугерише, секуларни хуманисти се залажу за секуларност, односно одвојеност верских институција и јавних институција, како би се путем неутралности јавних институција по основу вероисповести или уверења обезбедила пуна слобода вероисповести или уверења и пуна равноправност људских бића различитих вероисповести или уверења у јавном простору, без [[дискриминација|дискриминације]]. Неки секуларни хуманисти користе само израз „хуманизам“.<ref>"Definitions of humanism (subsection)". Institute for Humanist Studies. Retrieved 16 January 2007.</ref>
Ова филозофија је информисана од стране [[наука|науке]], инспирисана [[уметност|уметношћу]] и мотивисана саосећањем. Потврђујући достојанство сваког људског бића, подржава раст индивидуалне слободе која је у сагласности са друштвеном и планетарном одговорношћу. Не претпоставља да су људска бића урођено зла или урођено добра, нити представља људска бића као супериорна у односу на [[природа|природу]]. Уместо тога, хуманизам наглашава одговорност човечанства и етичке последице људских одлука.<ref>Website Humanists International</ref>
Овај поглед на свет обухвата различите ставове секуларности ([[слободоумност]], [[атеизам]], [[агностицизам]], [[скептицизам]], [[рационализам]], [[ирелигиозност]] и тако даље), али има комплексније значење од значења сваког од тих појединачних појмова. Сматра се да своје филозофске корене вуче из [[предсократовци|пресократовске грчке филозофије]] и [[просветитељство|просветитељства]].<ref>Website Humanists International</ref>
У складу са најсавременијим [[цивилизација|цивилизацијским]] достигнућима и најсавременијим [[право|правним]] стандардима, хуманисти се залажу за остварење, поштовање, заштиту и унапређење [[темељна људска права|основних људских права и слобода]], без дискриминације по било ком основу, као што су: [[раса|раса]], боја коже, друштвено порекло, [[националност|национално]] порекло, [[етничка група|етничка]] припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, [[језик|језик]], вероисповест или уверење, политичко или друго [[мишљење|мишљење]], чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, [[пол|пол]], [[родни идентитет|родни идентитет]], [[сексуална оријентација|сексуална оријентација]], [[интерсексуалност|полне карактеристике]], [[брак|брачни]] или [[породица|породични]] статус, рођење, старосна доб, друштвени статус, имовно стање, генетичке карактеристике, [[здравље|здравствено]] стање, [[инвалидитет|инвалидитет]] или друго лично својство.<ref>Website Humanists International</ref><ref>Universal Declaration Of Human Rights, United Nations</ref><ref>European Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms</ref><ref>Charter of Fundamental Rights of the European Union</ref>
Хуманисти су посвећени поштовању и даљем унапређењу [[систем]]а основних људских права и слобода, те радо проучавају потврђене међународне [[право|правне]] уговоре о људским правима, као што су: [[Универзална декларација о људским правима]] [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[Међународни пакт о грађанским и политичким правима]] Уједињених нација, [[Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима]] Уједињених нација, Конвенција о укидању свих облика дискриминације жена Уједињених нација, Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације Уједињених нација, Међународна конвенција о правима детета Уједињених нација, Међународна конвенција о правима особа са инвалидитетом Уједињених нација, [[Европска конвенција о људским правима|Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода]], [[Повеља Европске уније о темељним правима|Повеља о основним правима Европске Уније]], други потврђени међународни правни уговори, као и [[Устав|устав]] и [[закон]]одавство земље или територије пребивалишта. Многи појединачни хуманисти су и сами учествовали у креирању потврђених међународних правних уговора.<ref>Website Humanists International</ref><ref>Website United Nations</ref>
=== Хуманистички поглед на религију ===
Хуманисти сматрају да су кроз [[историја|историју]] религије формулисале и обликовале велики део људске [[култура|културе]]. Веровање да постоје натприродне силе или моћна божанства која прожимају природу, или предлог да врховно [[божанство]] влада [[универзум]]ом, пази на сваки људски покрет, чита сваку људску [[мисао]], тражи молбу и шаље људска бића у [[рај]] или [[пакао]] након што умру - као концепције су миленијумима одређивале [[светоназор|погледе на свет]] и животне ставове многих људских бића.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
Према схватању хуманизма, људска бића су се у прошлости окретала таквим религијским [[идеја]]ма док су покушавала објаснити зашто постоје и како је све постало. Када су људска бића доживела помрачења, [[земљотрес]]е или [[поларна светлост|поларну светлост]], долазила су до објашњења која нису била заснована на научним чињеницама, већ на ономе што су могла замислити. Када би људска бића искусила [[бол]] или [[болест]], тражила су лекове које су пружали добављачи [[магија|магије]]. Када су људска бића била забринута или уплашена, можда су желела и надала се да ће их нека невидљива сила или биће заштитити. А када су [[владар]]и и моћници требали оправдање за своје поступке, често су инсистирали на томе да извршавају вољу или заповести неког божанства. Таква религијска веровања су вероватно пружила велику утеху у суочавању са [[патња|патњом]], наду током тешких времена и мотивацију да се чини добро, да се следе правила и да се буде милосрдни члан неке [[заједница|заједнице]].<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
Овај животни став уочава да све мање људских бића прихвата таква веровања. Све више људских бића губи веру у религијске тврдње и удаљава се од религијских институција. Сада стотине милиона људских бића живи секуларним животом као атеисти или агностици. И први пут у историји сада постоје многе земље у којима нерелигиозне особе заправо премашују број религиозних особа.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
На питања шта замењује гаранцију и сигурност религијских веровања, које [[вредност]]и, систем уверења, поглед на свет или животни став људска бића могу прихватити када почињу да сумњају или имају одсуство веровања у божанство, божанства, [[дух]]ове или друге натприродне идеје, хуманистички одговор јесте да је најбоља алтернатива за оне који се више не подвргавају религијским [[мит]]овима, и који траже смислену перспективу и позитивну оријентацију на живот - секуларни хуманизам.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
=== Шта је секуларни хуманизам? ===
Секуларни хуманизам започиње одсуством веровања или сумњом у вези са постојањем било чега натприродног, укључујући божанство, али затим иде далеко изнад тог секуларног става позитивним афирмисањем и вредновањем потенцијала људских бића да буду љубазни, да доносе правду, да решавају проблеме и да чине свет бољим, сигурнијим, зеленијим и хуманијим местом.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
Хуманизам чврсто почива на признању да способност човечанства да буде окрутно, себично, лажљиво и насилно далеко надмашује свеприсутнија и доминантнија људска способност да се буде хумано, алтруистично, кооперативно, разумно, поштено и мирољубиво.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
Хуманиста је неко ко не верује у оностране принципе религије, али верује у многе племените и праведне ствари овог света, као што су: сарадња, разум, едукација, наука, [[хумор]], истраживање, [[демократија]], саосећање, толеранција, машта, отворена дебата, [[људска права]] и тако даље.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
Уместо да верују у невидљиво, недокучиво и невероватно, хуманисти верују у видљиво, уочљиво, проверљиво и реално: људску домишљатост, издржљивост, [[талент]], љубазност и потребу за етичким.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
Уместо да се ослањају на мисли о нереалистичним захтевима или [[молитва|молитву]] за лечење болести или решавање друштвених проблема, хуманисти се ослањају на експериментисање, [[научни метод]], поуздану [[медицина|медицину]], здраву [[социјална правда|социјалну политику]] и демократске идеале.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
Хуманизам тврди да су [[емпиризам]], доношење одлука које су засноване на доказима и етички усмерена научна истраживања најбољи алати који се имају у борби против болести, у смањењу [[криминал]]а, у повећању комуникације, у подржавању демократије и у ублажавању патње.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
Хуманизам поставља морал тако да не узрокује непотребни бол, штету или патњу људским бићима и другим [[животиња]]ма, него поставља морал који подразумева: олакшавање или ублажавање боли или патње људских бића и других животиња, тешење оних који су рањиви или слаби, рад на повећању здравља, [[срећа|среће]] и благостања у људским романтичним заједницама, другим заједницама и друштву у целини, борбу за праведност и правду, тежњу да се буде емпатично, саосећајно, искрено, савесно и брижно, понашање према људским бићима на начин на који бисмо и сами желели да се људска бића понашају према нама.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
У складу са постојећим научним сазнањима, хуманисти сматрају да је ово једини [[живот]] који људска бића имају и да сама људска бића могу створити [[смисао]] за себе и своје животе, те да ове истине не депримирају и не брину, већ надахњују и теше.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
Хуманисти прихватају егзистенцијалну мистерију као такву, као егзистенцијалну мистерију. Многе ствари наука још није објаснила, иако својим развојем томе тежи. Али уместо да се људска бића опседају таквим [[загонетка]]ма, хуманисти се фокусирају на оно што се може знати: како бити добар пријатељ, како олакшати патњу другима, како заштитити природу, како заштитити људска права и тако даље.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
Хуманизам не обећава вечни живот у облацима. Не може магично излечити неку тешку болест. Не пружа готов скуп онога што „треба и не треба за живот“, тј. онога чему би се особа могла безумно покоравати.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
Али хуманизам сматра да оно што нуди јесте далеко важније: тешка доза [[реалност]]и, нијансирана [[нада|надом]] на основу искуства и [[љубав]]и.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>
=== Свеобухватна животна филозофија ===
Хуманизам је свеобухватна животна филозофија која укључује:<ref>What Is Secular Humanism?, Center for Inquiry</ref>
* натуралистичку филозофију
* научни поглед на свет и универзум
* последични систем етике
'''Натуралистичка филозофија'''
Хуманизам је заснован на натуралистичкој филозофији. Сматра да је универзум, тј. природа и [[закон]]и и силе универзума или природе једино и све што постоји, и да је поуздано знање најбоље добити када истражујемо универзум, тј. природу и законе и силе универзума или природе, користећи научни метод. Натурализам се не бави идејама о натприродним [[ентитет]]има, него упозорава на то да је знање стечено без усмеравања на свет универзума или природе и без непристрасног посматрања од стране више посматрача и истраживача непоуздано. Сматра да закони и силе универзума или природе одређују структуру и понашање самог универзума, те да је свака промена у универзуму производ ових закона и сила.<ref>What Is Secular Humanism?, Center for Inquiry</ref>
'''Научни поглед на свет и универзум'''
Хуманизам развија поглед на [[свет]] и универзум ослањајући се на методе које користи наука. Хуманисти себе виде као нестворена бића која су настала кроз [[еволуција (биологија)|еволуцију]], те која поседују јединствене атрибуте самосвести и моралне агенције.<ref>What Is Secular Humanism?, Center for Inquiry</ref>
'''Последични систем етике'''
Хуманисти сматрају да је етика последична, те да се процењује на основу резултата. Ово је у супротности са такозваном командном етиком, у којој се исправно и погрешно унапред дефинише и приписују неприкосновеном или натприродном [[ауторитет]]у. Хуманисти теже да развију и побољшају своје етичке принципе испитивањем потенцијалних последица и самих исхода конкретних поступака које остварују у реалним животима.<ref>What Is Secular Humanism?, Center for Inquiry</ref>
=== Глобалне изјаве о хуманизму ===
==== Минимална изјава о хуманизму<ref>The Minimum Statement on Humanism, Humanists International</ref> ====
„Хуманизам је демократски и етички животни став који потврђује да људска бића имају право и одговорност да дају смисао и облик њиховим властитим животима. Хуманизам се залаже за изградњу хуманијег [[друштво|друштва]] кроз етику засновану на људским и другим природним вредностима у духу разума и слободног истраживања путем људских способности. Хуманизам није теистички, и не прихвата натприродне погледе на реалност.“ ''(Минимална изјава о хуманизму, Међународни хуманисти)''
==== Службени документ о хуманизму ====
===== Амстердамска декларација 2002. године<ref>The Amsterdam Declaration 2002., Humanists International</ref> =====
Хуманизам је резултат дугогодишње [[традиција|традиције]] слободне мисли која је инспирисала многе велике светске мислиоце и креативне [[уметник]]е, те покренула саму науку. Основи савременог хуманизма су следећи:
'''1. Хуманизам је етичан.''' Он потврђује вредност, достојанство и аутономију појединца, те право сваког људског бића на највећу могућу слободу која је компатибилна са правима других. Хуманисти имају дужност да се брину за цело човечанство, укључујући и будуће генерације. Хуманисти верују да је морал нужан део људске природе заснован на разумевању и бризи за друге, без потребе за санкционисањем споља.
'''2. Хуманизам је рационалан.''' Он настоји користити науку креативно, а не деструктивно. Хуманисти верују да решења светских [[проблем]]а леже у људској мисли и деловању, а не у [[божанство|божанској]] интервенцији. Хуманизам се залаже за примену метода науке и слободног истраживања за проблеме људског благостања. Али хуманисти такође верују да примена науке и [[технологија|технологије]] мора бити ублажена људским вредностима. Наука нам даје средства, али циљеве морају предложити људске вредности.
'''3. Хуманизам подржава демократију и људска права.''' Хуманизам има за циљ што потпунији развој сваког људског бића. Он сматра да су демократија и људски развој питања права. Начела [[демократија|демократије]] и људских права се могу применити на многе људске односе и нису ограничена на [[метод]]е владања.
'''4. Хуманизам инсистира на томе да се лична слобода мора комбиновати са друштвеном одговорношћу.''' Хуманизам настоји изградити свет на идеји слободне особе одговорне друштву, те препознаје нашу зависност од природног [[свет]]а и нашу одговорност за њега. Хуманизам је недогматичан, својим присталицама не намеће никакво веровање. Према томе, залаже се за [[образовање]] без индоктринације.
'''5. Хуманизам је одговор на раширену потребу за алтернативом догматској религији.''' Највеће светске религије тврде да се заснивају на објавама утврђеним за сва времена, а многе настоје наметати своје погледе на свет целом човечанству. Хуманизам препознаје да поуздано знање о свету и нама самима настаје непрекидним процесом посматрања, вредновања и ревизије.
'''6. Хуманизам цени уметничку креативност и машту''', те препознаје трансформишућу снагу [[уметност]]и. Хуманизам потврђује важност [[књижевност]]и, [[музика|музике]], те визуелних и примењених уметности за лични развој и испуњење.
'''7. Хуманизам је животни став који има за циљ максимално могуће испуњење''' кроз неговање етичког и креативног живљења, те нуди етичке и рационалне начине суочавања са изазовима нашег времена. Хуманизам може бити начин живота за свакога и свугде.
Наш основни задатак је најједноставнијим речима освестити људска бића о томе шта хуманизам може њима значити и на шта их обавезује. Користећи се слободним истраживањем, снагом науке и креативном маштом за подстицање [[мир]]а и у служби саосећања, уверени смо да имамо средства за решавање проблема са којима се сви суочавамо. Позивамо све који деле то уверење да се удруже са нама у овом напору.
''Конгрес Међународних хуманиста 2002. године''
=== Остали документи о хуманизму ===
„Хуманизам и његове тежње“ (Хуманистички манифест III) је документ о хуманизму из [[2003]]. године Америчког хуманистичког удружења, које је део светске хуманистичке организације „Међународни хуманисти“.<ref>Website American Humanist Association</ref>
==== Хуманизам и његове тежње<ref>Humanism and Its Aspirations (Humanist Manifesto III), American Humanist Association</ref> ====
Хуманизам је прогресивна животна [[филозофија]] која, без натприродног, потврђује нашу способност и одговорност да водимо етичке животе личног испуњења који теже већем добру човечанства.
Животни став хуманизма - [[разум]]ом усмерен, саосећањем надахнут и искуством информисан - охрабрује нас да живимо добар и испуњен живот. Развијао се [[век]]овима, а и данас се наставља развијати напорима мислећих људи који признају да су вредности и идеали, колико год били пажљиво обликовани, подложни промени у складу са развојем нашег знања и разумевања.
Овај [[документ]] је део непрекидних покушаја да се појмовне границе хуманизма испоље у јасним и позитивним [[термин]]има, не зато што ми у то морамо да верујемо, него ради сагласности око онога у шта верујемо. У том смислу ми потврђујемо следеће:
'''Знање о свету потиче из посматрања, експериментисања и рационалне анализе. ''' Хуманисти сматрају да наука има најбољи метод за утврђивање овог знања, како за решавање проблема, тако и за развој делотворних [[технологија]]. Ми такође препознајемо вредност нових кретања у мишљењу, уметности и унутрашњим искуствима - уз то увиђамо и да су све наведене области подложне анализи критичке интелигенције.
'''Људи су саставни део природе као резултат ненавођене еволуционе промене.''' Хуманисти виде природу као самоодрживу. Ми прихватамо представу живота као довољног и комплетног, а при таквом поимању разликујемо ствари онакве какве јесу од оних жељених или замишљених. Желимо добродошлицу изазовима [[будућност]]и, привучени и неустрашиви пред оним што ће тек да постане познато.
'''Етичке вредности произилазе из искуством тестираних људских потреба и интереса.''' Хуманистичке темељне вредности људског благостања обликоване су људским околностима, интересима и проблемима и шире се на глобални екосистем и шире. Посвећени смо ка томе да третирамо сваку особу као да поседује инхерентну вредност и [[достојанство]], а изборе правимо на основу информисаности, у контексту слободе која је у сагласности са одговорношћу.
'''Животно испуњење долази од индивидуалног учествовања у служби хуманих идеала.''' Циљ нам је што потпунији развој и анимирање живота са дубоким осећајем сврхе, проналазећи дивљење и дубоко поштовање у радостима и лепотама људског постојања, његовим изазовима и [[трагедија]]ма, па чак и у неизбежности и коначности [[смрт]]и. Хуманисти се ослањају на богато наслеђе људске културе и животног става хуманизма ради пружања утехе у временима оскудице и охрабрења у временима изобиља.
'''Људи су по природи друштвени и проналазе смисао у међуљудским односима.''' Хуманисти жуде и стреме ка свету међусобне пажње и бриге, без окрутности и њених последица, где се разлике разрешавају међусобном сарадњом, без прибегавања насиљу. Спајање индивидуалности са међуповезаношћу обогаћује наше животе, подстиче нас да обогатимо животе других и надахњује ка постизању [[мир]]а, правде и могућности за све.
'''Радом у корист друштва максимално се повећава индивидуална срећа.''' Напредне културе деловале су на ослобађању човечанства од бруталности пуког преживљавања и смањењу патње, побољшању друштва и развоју глобалне заједнице. Настојимо свести на минимум [[неједнакост]]и изазване околностима или способностима, и подржавамо праведну расподелу природних ресурса и плодова људског рада како би многи, што је више могуће, уживали у добром животу.
Хуманисти се старају за добробит свих, посвећени су неговању различитости, и поштују оне који имају другачије, али људске погледе. Радимо на остварењу једнаког уживања људских права и грађанских [[слобода]] у отвореном, [[секуларност|секуларном]] друштву и сматрамо да је грађанска дужност учествовање у демократском процесу, те да је и планетарна дужност да се заштити интегритет, разноликост и лепота природе на безбедан, одржив начин.
Тако ангажовани у ток живота, тежимо овој визији са информисаним уверењем да човечанство има способност напредовања према својим највишим идеалима. Одговорност за наше животе и за изглед света у којем живимо је наша и само наша.
=== Десет привржености ===
Овај живот, у овом [[свет]]у, је централни фокус хуманизма. Свако људско биће је одговорно за колективну добробит човечанства, других бића и ресурса наше заједничке планете. Хуманисти цене слободу, [[разум]] и толеранцију, те сматрају да имају одговорност да развијају ово наслеђе за генерације које долазе. Десет привржености представља заједничке хуманистичке вредности и начела која промовишу демократски свет у којем се поштује, негује и подржава вредност и достојанство сваког појединца и где су људска слобода и етичка одговорност природне тежње свих.<ref>The Ten Commitments, American Humanist Association Center For Education</ref>
==== Десет привржености<ref>The Ten Commitments, American Humanist Association Center For Education</ref> ====
'''Критичко размишљање'''
''„Практиковаћу добро процењивање постављајући питања и размишљајући за себе.“''
Како је свако од нас бомбардован сталним протоком [[информација]], може постати изазов одлучити што је тачно и истинито. Критичко размишљање омогућава нам да схватимо све ове информације и образложимо наш пут према добрим проценама и ефикасним решењима за проблеме са којима се суочавамо, док ригорозно избегавамо замке попут рационализације, комфорности и [[стереотип]]изације. Овај процес чини основ научног метода који хипотезама и експериментисањем отвара врата за нова открића. Критичко размишљање је вештина која захтева континуирану пажњу, праксу и промишљање. Вежбање наших умова за изградњу ових вештина омогућава нам да изазовемо пристрасности у себи и другима, утирући пут поштеној, отвореној и аутономној перспективи која негује [[мултикултуризам|мултикултурални]] поглед на свет.
'''Етички развој'''
''„Увек ћу се фокусирати на то да постанем боља особа.“''
Кључ разумевања етичког развоја је признање да нико није савршен или да нема све одговоре. Етички развој је непрекидни процес који захтева стално промишљање и процену наших личних избора и последица које они имају на друге. Праведност, сарадња и дељење су међу првим моралним питањима са којима се сусрећемо у свом етичком развоју као људска бића и која се често прихватају интуитивно, али сваки нови дан са собом носи нове изазове и нове [[морал]]не дилеме. Требали бисмо се континуирано прилагођавати и обнављати своје моралне оквире са циљем да постанемо све боља људска бића.
'''Мир и социјална правда'''
''„Помоћићу људима да решавају проблеме и да решавају несугласице на начине који су поштени за све.“''
Истински мир укључује интензивну посвећеност [[социјална правда|социјалној правди]] и потврђује људска права и личну аутономију свих људи. Било који ниво неправде према групама или индивидуама означава постојећи сукоб, чак и ако сукоб није непосредан или очигледан. Мир постижемо само доследним реаговањем на неправду промишљеним решавањем сукоба којем је циљ поправити штету и обезбедити праведно и непристрасно друштво које се креће напред. Ова врста решавања сукоба позната је као ресторативна правда. Да бисмо постигли праведно, мирољубиво [[друштво]], сви морамо озбиљно схватити тврдње о неправди и обезбедити да они који су највише погођени кршењем права одреде најбољи пут према напред.
'''Служба и партиципација'''
''„Помоћићу својој заједници на начине који ће ми омогућити да упознам људе којима помажем.“''
Служба и партиципација представљају провођење вредности на начин који позитивно утиче на наше заједнице и друштво у целини. То подстиче помагање другима, повећавајући друштвену свесност, повећавајући одговорност и многе атрибуте осталих девет привржености. Ангажовањем у служби не само да се примаоци осећају боље, него они који служе могу развити нове вештине, искуства и лично задовољство које све подстичу на лични [[раст]]. Сви морамо препознати да смо чланови групе, а ангажованост у служби за добробит групе и осталих индивидуа у њој чини све нас бољима.
'''Емпатија'''
''„Размотрићу туђе мисли, осећања и искуства.“''
[[Емпатија]] представља замишљено улажење у туђу ситуацију у покушају разумевања њиховог искуства као да га и сами доживљавамо. Емпатија захтева да особа закорачи из властите перспективе како би размотрила туђе мисли, осећања или околности са тачке гледишта те особе. Емпатија је на много начина први корак ка етичком понашању јер нам омогућава саосећајно реаговање на патњу других и добро процењивање када наши поступци могу утицати на неког другог. Разумевање туђе перспективе није само пресудно за изградњу бољих односа, већ нас чини бољим грађанкама и грађанима у нашим локалним и глобалним заједницама. Емпатија промовише толеранцију, обзирност и саосећање између свих нас.
'''Одмереност'''
''„Бићу свестан својих снага и слабости, и ценићу снаге и слабости других.“''
Одмереност подразумева показивање скромности у погледу властитих достигнућа, [[таленат]]а, дарова или важности. Признаје да смо ми људи погрешиви и имамо ограничења у ономе што знамо и можемо учинити. Бити одмерен не значи имати ниско самопоштовање или властито оцрњивање. Одмереност је у својој сржи снажна самосвесност - свесност о нашим снагама и слабостима, нашим манама и нашим врлинама. Одмереност укључује одвајање личног поноса и превладавање наших ега како бисмо прихватили захвалност за оно што се има и ценили друге онаквима какви јесу. Будући да је одмерена, особа препознаје властиту вредност у односу на друге; инхерентно није ни боља ни лошија од било ког другог.
'''Заштита животне средине'''
''„Бринућу се за Земљу и живот на њој.“''
Без обзира на свој индивидуални [[идентитет]], сви делимо исти дом: планету Земљу. Баш као што и ми зависимо од планете да би нас одржала својим драгоценим ресурсима, тако и екосистеми ове планете зависе од нас који треба да будемо добри управитељи и преузимамо одговорност за утицај који људска активност има на нашу заједничку планету. Непоштовање великих утицаја које људи имају на нашу [[животна средина|животну средину]] нанело је велику штету екосистемима Земље. Упркос томе, човечанство је такође способно за позитивне промене у животној средини које вреднују међузависност целокупног живота на овој планети. Свако од нас мора препознати своје колективне и индивидуалне погрешке, поправити прошле штете и циљано радити на развијању богатих, разноликих и отпорних екосистема.
'''Глобална свесност'''
''„Бићу добар комшија људима који деле Земљу са мном и помоћићу да свет буде боље место за све.“''
Живимо у свету који је богат културалном, друштвеном и индивидуалном разноликошћу - свету са брзо растућом међузависношћу. Као резултат, догађаји било где ће све више имати последице свугде. Глобална свесност проширује наше знање о [[култура]]ма и перспективама које су ван нашег властитог искуства. Истинска глобална свесност укључује пажњу и на тренутне и на историјске догађаје и препознаје како утичемо - и како на нас утичу - међусобно повезани друштвени, политички и [[економија|економски]] системи у којима живимо. Крајњи циљ глобалне свесности је глобално грађанство, које препознаје нашу личну одговорност у развијању здравог и достојанственог живота за свакога у нашој глобалној заједници.
'''Одговорност'''
''„Бићу добра особа - чак и када то нико не гледа - и бићу власник последица властитих поступака.“''
Сваког дана свако од нас доноси одлуке. Ови избори, велики и мали, имају последице - за нас саме и за свет око нас. Морална одговорност укључује преузимање свесног власништва над властитим намерама и поступцима и одговорност за последице које проистичу из тога. Иако сви живимо у друштву са различитим културалним вредностима, очекивањима, кодексима понашања и друштвеним обичајима, у крајњем сви сами одлучујемо шта је исправно и погрешно. Бити одговорна особа укључује постојану пажњу на оно што је исправно и својевољно сношење кривице или похвале за властите поступке.
'''Алтруизам'''
''„Помоћићу другима у невољи не надајући се наградама.“''
Алтруизам је несебична брига за добробит других живих бића без очекивања награде, признања или узвраћања. Колективна добробит наших заједница и друштва зависи од добробити сваке поједине особе. Увек бисмо требали настојати ублажити патњу и недаће других саосећајним деловањем. Старајући се о другима око себе и подижући једни друге, јачамо здраве везе и доприносимо бољитку наше заједнице, друштва и [[свет]]а.
=== Секуларни хуманизам и лични развој===
Секуларни хуманизам наглашава важност развијања јасног индивидуалног [[систем]]а личног развоја и секуларне духовности, без [[мистицизам|мистицизма]] и натприродног. Хуманизам наглашава развијање система личног развоја који чини лични живот задивљујућим, испуњеним и смисленим, а који може да подразумева индивидуални избор смислених животних вредности и [[циљ]]ева, те неких од вештина личног развоја, као што су: секуларна медитација, вежбе дисања и опуштања, рад са негативним мислима и емоцијама, вежбе истезања, било која врста физичке активности, увежбавање лепих манира понашања и лепог [[говор]]а у циљу развијања квалитетних међуљудских односа и обзирног понашања према другим живим бићима и животној средини.<ref>Waking Up: A Guide to Spirituality Without Religion, Sam Harris</ref><ref>Tony Wilkinson (2007). The Lost Art of Being Happy: Spirituality for Sceptics. Findhorn Press. ISBN 978-1-84409-116-4.</ref>
=== Како се постаје хуманисткиња или хуманиста? ===
[[Датотека: HumanismSymbol.svg|десно|мини|150п| „Срећно људско биће“, симбол секуларног хуманизма]]
Хуманизам није религија, него лични [[поглед на свет]]. Сматра се да се свака особа, која се широко слаже са идејама и вредностима хуманизма, може описати или идентификовати као хуманисткиња или хуманиста. Не постоји нужна процедура на основу које особа постаје хуманисткиња или хуманиста нити цивилно [[удружење]] или хијерархија којој особа мора припадати да би постала хуманисткиња или хуманиста. Хуманисти су хуманисти. Не морају се учланити у неко хуманистичко цивилно удружење нити бити негде на попису. Иако у многим [[земља]]ма света постоје секуларна и хуманистичка цивилна удружења која окупљају хуманисткиње и хуманисте ради промовисања начела секуларности и хуманизма.<ref>Website Humanists International</ref>
== Види такође ==
* [[Слободоумност]]
* [[Скептицизам]]
* [[Рационализам]]
* [[Агностицизам]]
* [[Атеизам]]
* [[Ирелигиозност]]
* [[Прогресивизам]]
== Извори ==
{{reflist}}
{{ирелигиозност}}
{{Commonscat|Humanism}}
{{светоназор|примери|
{{нормативна контрола}}
[[Категорија:Филозофски покрети]]
[[Категорија:Филозофија живота]]
[[Категорија:Филозофија религије]]
[[Категорија:Секуларизам]]
[[Категорија:Хуманизам]]
[[Категорија:Атеизам]]
[[Категорија:Агностицизам]]
[[Категорија:Рационализам]]
[[Категорија:Епистемологија]]
| |||