Хуманизам — разлика између измена

'''Хуманизам''' је филозофски став који наглашава вредност и деловање људских бића, појединачно и колективно. Значење појма хуманизма варирало је у складу са узастопним интелектуалним покретима који су се идентификовали са њим. Уопштено, хуманизам се односи на перспективу која афирмише неки појам људске слободе и напретка. На [[човечанство]] гледа као на одговорно за промовисање развоја, заговара једнако и урођено достојанство свих људских бића и наглашава бригу за људска бића, друга жива бића и [[животна средина|животну средину]].<ref>Nicolas Walter's Humanism – What's in the Word (London: Rationalist Press Association, 1997 ISBN 0-301-97001-7) gives an account of the evolution of the meaning of the word humanism from the point of view of a modern secular humanist. A similar perspective, but somewhat less polemical, appears in Richard Norman's On Humanism (Thinking in Action) (London: Routledge: 2004). For a historical and philologically oriented view, see Vito Giustiniani's "Homo, Humanus, and the Meanings of Humanism", Journal of the History of Ideas 46: 2 (April–June 1985): 167–95.</ref>

У савремено време, хуманистички покрети су обично [[ирелигиозност|нерелигиозни]] покрети повезани са начелом [[секуларност]]и. Данас се хуманизам односи на нерелигиозни животни став усмерен на људско деловање и потребу да се сазнања о свету требају формулисати искључиво на основу [[логика|логике]], [[разум]]а и [[емпиризам|емпиризма]], а не на основу традиције, догми, [[откровење|откривења]], [[ауторитет]]а и [[емоција]].<ref>Website Humanists International</ref>