Балистика — разлика између измена

Унутрашња б. проучава динамичке и [[термодинамика|термодинамичке]] карактеристике погонског пуњења. Спољна балистика проучава кретање пројектила од тренутка напуштања уређаја за лансирање (цијеви, лансера) до завршне тачке лета. Свака захтијева кориштење посебних балистићких[[балистичка мјерења|балистичких мјерења]]. Појам балистика на циљу (мети) се бави ефектима пројектила на циљу, и обрађен је у чланку [[пробојност зрна]].

Подјела на унутрашњу и спољну б. је настала у вријеме оруђа којима је највећа брзина саопштавана на устима цијеви изгарањем барута[[барут]]а у комори. Са [[ракета|ракетним]] пројектилима који су погоњени и послије напуштања лансералансирног уређаја, све је теже правити разлику између ова два појма.

Проблемима балистике се први бави [[Леонардо да Винчи]], покушавајући да повеже утицаје дужине и пречника цијеви, положаја рупице за припалу, и других, на лет пројектила. У то вријеме се сматрало да пројектил иде хоризонтално, а да по губитку енергије вертикално пада на земљу. [[Николо Тартаља]] 1538. исправно закључује у -{„Quesiti et inventioni diverse“}- да слободни лет пројектила није праволинијски ни у једном тренутку, и постулира да је домет највечинајвећи уз [[елевација|елевавију]] од 45 степени. [[Галилео Галилеи|Галилео]] 1638. описује путању лета као [[парабола|параболу]], а [[Исак Њутн|Њутн]] 1684. уводи и разматрање отпора ваздуха, сматрајући да се повећава с квадратом брзине тијела.