Балистика — разлика између измена

1.776 бајтова додато ,  пре 13 година
м
нема резимеа измене
мНема описа измене
мНема описа измене
'''Балистика''' је наука о кретању [[пројектил]]а под дејством погонског пуњења. Дијели се на унутрашњу и спољну балистику.
 
Унутрашња б. проучава динамичке и [[термодинамика|термодинамичке]] карактеристике погонског пуњења. Спољна балистика проучава кретање пројектила од тренутка напуштања уређаја за лансирање (цијеви, лансера) до завршне тачке лета. Свака захтијева кориштење посебних балистићких[[балистичка мјерења|балистичких мјерења]]. Појам балистика на циљу (мети) се бави ефектима пројектила на циљу, и обрађен је у чланку [[пробојност зрна]].
 
Подјела на унутрашњу и спољну б. је настала у вријеме оруђа којима је највећа брзина саопштавана на устима цијеви изгарањем барута[[барут]]а у комори. Са [[ракета|ракетним]] пројектилима који су погоњени и послије напуштања лансералансирног уређаја, све је теже правити разлику између ова два појма.
 
Проблемима балистике се први бави [[Леонардо да Винчи]], покушавајући да повеже утицаје дужине и пречника цијеви, положаја рупице за припалу, и других, на лет пројектила. У то вријеме се сматрало да пројектил иде хоризонтално, а да по губитку енергије вертикално пада на земљу. [[Николо Тартаља]] 1538. исправно закључује у -{„Quesiti et inventioni diverse“}- да слободни лет пројектила није праволинијски ни у једном тренутку, и постулира да је домет највечинајвећи уз [[елевација|елевавију]] од 45 степени. [[Галилео Галилеи|Галилео]] 1638. описује путању лета као [[парабола|параболу]], а [[Исак Њутн|Њутн]] 1684. уводи и разматрање отпора ваздуха, сматрајући да се повећава с квадратом брзине тијела.
 
У 18. вијеку Француз Б. Белидор налази експериментално да је најбољи однос тежине барута и пројектила 1:3, а Енглез Бенџамин Робинс ствара балистичко клатно. Леонард Ојлер рјешава математички систем једначина кретања пројектила, који има и данас значај за брзине испод 240 м-с. Ојлер уводи и систем поступног рјешења система једначина по сукцесивним луковима, који се користи и данас.
У 20. вијеку долази до даљег развоја теоријског разматрања проблематике б., и развоја справа за мјерење и регистрацију. Увођењем електронских рачунара све више се користи Рунге-Кута метод нумеричког интеграљења.
 
Теорије о кретању ракетних пројектила дају Руси Константин Циолковски и Иван Мешчерски. Метод Рунге-Кута се користи данас и за ове врсте прорачуна.Кретање ракетних вођених пројектила великог домета и орбиталних летјелица се заснива на принципима небеске механике и астрономије.
 
Развој аеродинамике је омогућио дефинисање аеродинамичких особина пројектила, што омогућава дефинисање услова статичке и динамичке стабилности и кретања пројектила око тежишта. Основне услове дефинише Магнус де Спар 1894. Касније долази до великог напретка и на овом пољу балистике.
 
Најважнија питања савремене унутрашње б. су проблеми процеса и начина сагоријевања погонске материје за оруђа великих почетних брзина пројектила, проблеми ракетних мотора с чврстим горивом, и таласни процеси при опаљењу.
 
==Види још==
* [[Балистичка мјерења]]
* [[Балистичка гађања]]
 
==Вањске везе==