Балистика — разлика између измена

78 бајтова додато ,  пре 13 година
м
нема резимеа измене
мНема описа измене
мНема описа измене
{{радови у току}}
 
'''Балистика''' је наука о кретању [[пројектил]]а под дејством погонског пуњења. Дијели се на унутрашњу и спољну балистику.
 
==Историја и развој==
Проблемима балистике се први бави [[Леонардо да Винчи]], покушавајући да повеже утицаје дужине и пречника цијеви, положаја рупице за припалу [[барут]]а, и других, на лет пројектила. У то вријеме се сматрало да пројектил иде хоризонтално, а да по губитку енергије вертикално пада на земљу. [[Николо Тартаља]] 1538. исправно закључује у -{„Quesiti et inventioni diverse“}- да слободни лет пројектила није праволинијски ни у једном тренутку, и постулира да је домет највећи уз [[елевација|елевавију]] од 45 степени. [[Галилео ГалилеиГалилеј|Галилео]] 1638. описује путању лета као [[парабола|параболу]], а [[Исак Њутн|Њутн]] 1684. уводи у разматрање и [[отпор ваздуха]], сматрајући да се повећава с квадратом брзине тијела.
 
У 18. вијеку Француз Б. Белидор налази експериментално да је најбољи однос тежине барута и пројектила 1:3, а Енглез Бенџамин Робинс ствара [[балистичко клатно]]. [[Леонард Ојлер]] рјешава [[математика|математички]] систем једначина кретања пројектила, који има и данас значај за брзине испод 240 -{m/s}-. Ојлер уводи и систем поступног рјешења система једначина по сукцесивним луковима, који се користи и данас.
 
==Вањске везе==
* [http://demonstrations.wolfram.com/BallisticTrajectories/ Балистичке трајекторије]
 
==Кориштена литература==