Секуларни хуманизам — разлика између измена

Хуманисти су посвећени поштовању и даљем унапређењу [[систем]]а основних људских права и слобода, те радо проучавају потврђене међународне [[право|правне]] уговоре о људским правима, као што су: [[Универзална декларација о људским правима]] [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[Међународни пакт о грађанским и политичким правима]] Уједињених нација, [[Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима]] Уједињених нација, Конвенција о укидању свих облика дискриминације жена Уједињених нација, Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације Уједињених нација, Међународна конвенција о правима детета Уједињених нација, Међународна конвенција о правима особа са инвалидитетом Уједињених нација, [[Европска конвенција о људским правима|Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода]], [[Повеља Европске уније о темељним правима|Повеља о основним правима Европске Уније]], други потврђени међународни правни уговори, као и [[Устав|устав]] и [[закон]]одавство земље или територије пребивалишта. Многи појединачни хуманисти су и сами учествовали у креирању потврђених међународних правних уговора.<ref>Website Humanists International</ref><ref>Website United Nations</ref>

 

Хуманисти сматрају да су кроз [[историја|историју]] религије формулисале и обликовале велики део људске [[култура|културе]]. Веровање да постоје натприродне силе или моћна божанства која прожимају природу, или предлог да врховно [[божанство]] влада [[универзум]]ом, пази на сваки људски покрет, чита сваку људску [[мисао]], тражи молбу и шаље људска бића у [[рај]] или [[пакао]] након што умру - као концепције су миленијумима одређивале [[светоназор|погледе на свет]] и животне ставове многих људских бића.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>

 

На питања шта замењује гаранцију и сигурност религијских веровања, које [[вредност]]и, систем уверења, поглед на свет или животни став људска бића могу прихватити када почињу да сумњају или имају одсуство веровања у божанство, божанства, [[дух]]ове или друге натприродне идеје, хуманистички одговор јесте да је најбоља алтернатива за оне који се више не подвргавају религијским [[мит]]овима, и који траже смислену перспективу и позитивну оријентацију на живот - секуларни хуманизам.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>

 

Секуларни хуманизам започиње одсуством веровања или сумњом у вези са постојањем било чега натприродног, укључујући божанство, али затим иде далеко изнад тог секуларног става позитивним афирмисањем и вредновањем потенцијала људских бића да буду љубазни, да доносе правду, да решавају проблеме и да чине свет бољим, сигурнијим, зеленијим и хуманијим местом.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>

 

Али хуманизам сматра да оно што нуди јесте далеко важније: тешка доза [[реалност]]и, нијансирана [[нада|надом]] на основу искуства и [[љубав]]и.<ref>What Is Secular Humanism?, Phil Zuckerman Ph.D., Professor of Sociology and Secular Studies</ref>

 

Хуманизам је свеобухватна животна филозофија која укључује:<ref>What Is Secular Humanism?, Center for Inquiry</ref>

 

 

=== Десет привржености<ref>The Ten Commitments, American Humanist Association Center For Education</ref> ===

 

''„Практиковаћу добро процењивање постављајући питања и размишљајући за себе.“''

Како је свако од нас бомбардован сталним протоком [[информација]], може постати изазов одлучити што је тачно и истинито. Критичко размишљање омогућава нам да схватимо све ове информације и образложимо наш пут према добрим проценама и ефикасним решењима за проблеме са којима се суочавамо, док ригорозно избегавамо замке попут рационализације, комфорности и [[стереотип]]изације. Овај процес чини основ научног метода који хипотезама и експериментисањем отвара врата за нова открића. Критичко размишљање је вештина која захтева континуирану пажњу, праксу и промишљање. Вежбање наших умова за изградњу ових вештина омогућава нам да изазовемо пристрасности у себи и другима, утирући пут поштеној, отвореној и аутономној перспективи која негује [[мултикултуризам|мултикултурални]] поглед на свет.

 

 

''„Увек ћу се фокусирати на то да постанем боља особа.“''

Кључ разумевања етичког развоја је признање да нико није савршен или да нема све одговоре. Етички развој је непрекидни процес који захтева стално промишљање и процену наших личних избора и последица које они имају на друге. Праведност, сарадња и дељење су међу првим моралним питањима са којима се сусрећемо у свом етичком развоју као људска бића и која се често прихватају интуитивно, али сваки нови дан са собом носи нове изазове и нове [[морал]]не дилеме. Требали бисмо се континуирано прилагођавати и обнављати своје моралне оквире са циљем да постанемо све боља људска бића.

 

 

''„Помоћићу људима да решавају проблеме и да решавају несугласице на начине који су поштени за све.“''

Истински мир укључује интензивну посвећеност [[социјална правда|социјалној правди]] и потврђује људска права и личну аутономију свих људи. Било који ниво неправде према групама или индивидуама означава постојећи сукоб, чак и ако сукоб није непосредан или очигледан. Мир постижемо само доследним реаговањем на неправду промишљеним решавањем сукоба којем је циљ поправити штету и обезбедити праведно и непристрасно друштво које се креће напред. Ова врста решавања сукоба позната је као ресторативна правда. Да бисмо постигли праведно, мирољубиво [[друштво]], сви морамо озбиљно схватити тврдње о неправди и обезбедити да они који су највише погођени кршењем права одреде најбољи пут према напред.

 

 

''„Помоћићу својој заједници на начине који ће ми омогућити да упознам људе којима помажем.“''

Служба и партиципација представљају провођење вредности на начин који позитивно утиче на наше заједнице и друштво у целини. То подстиче помагање другима, повећавајући друштвену свесност, повећавајући одговорност и многе атрибуте осталих девет привржености. Ангажовањем у служби не само да се примаоци осећају боље, него они који служе могу развити нове вештине, искуства и лично задовољство које све подстичу на лични [[раст]]. Сви морамо препознати да смо чланови групе, а ангажованост у служби за добробит групе и осталих индивидуа у њој чини све нас бољима.

 

 

''„Размотрићу туђе мисли, осећања и искуства.“''

[[Емпатија]] представља замишљено улажење у туђу ситуацију у покушају разумевања њиховог искуства као да га и сами доживљавамо. Емпатија захтева да особа закорачи из властите перспективе како би размотрила туђе мисли, осећања или околности са тачке гледишта те особе. Емпатија је на много начина први корак ка етичком понашању јер нам омогућава саосећајно реаговање на патњу других и добро процењивање када наши поступци могу утицати на неког другог. Разумевање туђе перспективе није само пресудно за изградњу бољих односа, већ нас чини бољим грађанкама и грађанима у нашим локалним и глобалним заједницама. Емпатија промовише толеранцију, обзирност и саосећање између свих нас.

 

 

''„Бићу свестан својих снага и слабости, и ценићу снаге и слабости других.“''

Одмереност подразумева показивање скромности у погледу властитих достигнућа, [[таленат]]а, дарова или важности. Признаје да смо ми људи погрешиви и имамо ограничења у ономе што знамо и можемо учинити. Бити одмерен не значи имати ниско самопоштовање или властито оцрњивање. Одмереност је у својој сржи снажна самосвесност - свесност о нашим снагама и слабостима, нашим манама и нашим врлинама. Одмереност укључује одвајање личног поноса и превладавање наших ега како бисмо прихватили захвалност за оно што се има и ценили друге онаквима какви јесу. Будући да је одмерена, особа препознаје властиту вредност у односу на друге; инхерентно није ни боља ни лошија од било ког другог.

 

 

''„Бринућу се за Земљу и живот на њој.“''

Без обзира на свој индивидуални [[идентитет]], сви делимо исти дом: планету Земљу. Баш као што и ми зависимо од планете да би нас одржала својим драгоценим ресурсима, тако и екосистеми ове планете зависе од нас који треба да будемо добри управитељи и преузимамо одговорност за утицај који људска активност има на нашу заједничку планету. Непоштовање великих утицаја које људи имају на нашу [[животна средина|животну средину]] нанело је велику штету екосистемима Земље. Упркос томе, човечанство је такође способно за позитивне промене у животној средини које вреднују међузависност целокупног живота на овој планети. Свако од нас мора препознати своје колективне и индивидуалне погрешке, поправити прошле штете и циљано радити на развијању богатих, разноликих и отпорних екосистема.

 

 

''„Бићу добар комшија људима који деле Земљу са мном и помоћићу да свет буде боље место за све.“''

Живимо у свету који је богат културалном, друштвеном и индивидуалном разноликошћу - свету са брзо растућом међузависношћу. Као резултат, догађаји било где ће све више имати последице свугде. Глобална свесност проширује наше знање о [[култура]]ма и перспективама које су ван нашег властитог искуства. Истинска глобална свесност укључује пажњу и на тренутне и на историјске догађаје и препознаје како утичемо - и како на нас утичу - међусобно повезани друштвени, политички и [[економија|економски]] системи у којима живимо. Крајњи циљ глобалне свесности је глобално грађанство, које препознаје нашу личну одговорност у развијању здравог и достојанственог живота за свакога у нашој глобалној заједници.

 

 

''„Бићу добра особа - чак и када то нико не гледа - и бићу власник последица властитих поступака.“''

Сваког дана свако од нас доноси одлуке. Ови избори, велики и мали, имају последице - за нас саме и за свет око нас. Морална одговорност укључује преузимање свесног власништва над властитим намерама и поступцима и одговорност за последице које проистичу из тога. Иако сви живимо у друштву са различитим културалним вредностима, очекивањима, кодексима понашања и друштвеним обичајима, у крајњем сви сами одлучујемо шта је исправно и погрешно. Бити одговорна особа укључује постојану пажњу на оно што је исправно и својевољно сношење кривице или похвале за властите поступке.

 

 

''„Помоћићу другима у невољи не надајући се наградама.“''

{{Commonscat|Humanism}}

 

[[Категорија:Секуларизам]]

[[Категорија:Хуманизам]]

[[Категорија:Агностицизам]]

[[Категорија:Рационализам]]