Арбанаси (народ) — разлика између измена

м
нема резимеа измене
Нема описа измене
мНема описа измене
[[Датотека:Berat, Albania (7182661611).jpg|200px|мини|десно|[[Мост Горица]] ({{јез-алб|Ura e '''Goricës'''}}) који повезује насеље Горицу (које је у подножју горе) са другим дијелом [[Берат]]а, који се некада звао Београд]]
[[Датотека:Jezerski Vrh (2694) sa Karanfila (2480).jpg|200px|мини|десно|[[Језерски врх (Проклетије)|'''Језерски''' врх]] ({{јез-алб|Maja '''Jezercë'''}}) на сјеверу Албаније је добио српски назив, по 6 језера сјеверно од планине. На албанском се [[језеро]] каже ''Liqeni'']]
'''Арбанаси''' је старији назив за [[народ]] који живи на простору данашње [[Албанија|Албаније]], дијелом [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Далмација|Далмације]], али и знатно шире, у сјеверозапандој [[Грчка|Грчкој]], у јужној [[Италија|Италији]], у неким мјестима [[Бугарска|Бугарске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]... Назив је сачуван данас у неким [[топоним]]има ([[Арбанаси (Рудо)]], [[Арбанаси (Велико Трново)]], [[Арбанаси (Задар)]], [[Арбанаси (Чиово)]] и [[презиме]]нима ([[Арбанас (презиме)|Арбанас]]).
 
[[Етногенеза|Етногенезом]] се данас то име односи на [[Албанци|Албанце]], а глас р се често мијењао са гласом л. Страни италијански католички писци више користе ''л'', ''Albaniae'', а не ''Арбанија''. По [[Каплан Буровић|Каплану Буровићу]] и племе [[Бериша (племе)|Бериша]] је било и Белиша. Оба облика, ''EPISCOPI ARBANENSES SUI ALBANENSES'', наводи [[Ђовани Ђакомо Колети]]. <ref>{{Cite book|last= Coleti|first= Giovanni Giacomo |authorlink= |title= Illyricum sacrum, VII, str. IX.. XIV., 191., 192... |year= |url= https://books.google.rs/books?id=z1zLr_T1esUC&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|publisher= |location= |id= }}</ref> У преднемањићком периоду се Арбанаси могу повезивати са [[Срби]]ма, док су у доба [[Немањићи|Немањића]] они већ називани овим именом. [[Стефан Душан]] је био самодржац ''Србљем и Грком, Блгаром и Арбанасом''. <ref>{{Cite book|last= Miklošič |first= Franc|authorlink= |title= Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, str. 129., 132.|year=1858 |url= https://archive.org/stream/monumentaserbic00miklgoog#page/n149/mode/2up|publisher= |location= Beč |id= }}</ref>. И црногорски митропилити, до новијег времена, у својим писмима спомињу Арбанасе и Арбанију, а не Албанце и Албанију. Разлог одвајања Срба (Сарба) и Арбанаса (Албанаца) је био вјерске природе. Неки католички Срби или касније покатоличавани (племе [[Шестани]] код [[Бар (Црна Гора)|Бара]]), су се временом језички пошиптарили, настојањима [[Млетачка република|Млечана]], римокатоличке цркве, касније и [[Османско царство|Турака]] (неки се и [[Исламизација|исламизирају]]) и постали Албанци, а православни Срби и припадници других народних група ([[Власи]], [[Роми]]...) се развијају у српску нацију, под окриљем народне српске православне цркве. У старија времена, данашња традиционална албанска, је споменута као ношња коју су носили Срби. [[Иван Јастребов]] је записао да је ношња Фанда тј. уопште Дукађинаца, скоро иста као ношња Маћана, Шаљана и Црногораца… уске гаће, бијеле капице… то је чисто српска одјећа из старих времена. У такву ношњу је била обучена цијела српска војска када је против побуњене Србије кренуо цар [[Манојло I Комнин]] (према свједочењу ромејског писца [[Јован Кинам|Joвана Кинама]] којег цитира [[Панта Срећковић]]). Кинам је записао: ''Приближивши се реци Тари, пре сунчаног заласка, византијска војска увиде безбројну множину наоружаних Срба… Одело им је било: доламе, уске гаће и беле капе…'' <ref>{{Cite book|last= Jastrebov |first= Ivan |authorlink= |title= Stara Srbija i Albanija, str. 390. |year=2018 |url= |publisher= Službeni glasnik |location= Beograd |id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last= Srećković |first= Pantelija |authorlink= |title= Istorija srpskog naroda, knj. 1., str. 216. |year=1884 |url= https://archive.org/details/IstorijaSrpskogaNaroda/page/n227 |publisher= Kraljevsko-srpska državna štamparija |location=Beograd |id= }}</ref>