Јелена Балшић Косача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Sorabino преместио је страницу Јелена Косача на Јелена Балшић Косача
м ovako treba da izgleda glava clanka a ne sa onim simvolima tipa u. itd, ne znamo sta je sta je l udata je l umrla ovo je vikipedijina stilistika a stilistika i ostale pismene komunikacije
Ред 29:
{{друга значења|Јелена Балшић|Јелена Косача}}
 
'''Јелена БалшићКосача''', удата(рођена '''КосачаБалшић''',; прва [[Војводство Светог Саве|херцегиња од светог Саве]] (р. окоприближно [[1413]]. - у. октобра [[1453]].) била је била српска [[Племство|племкиња]], ћеркаи прва [[Војводство Светог Саве|херцегиња од светог Саве]]. Ћерка је [[Зета у доба Балшића|зетског]] господара [[Балша III Балшић|Балше III Балшића]] (у. 1421) и супруга [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]] (у. 1466), првог херцега од светог Саве.{{sfn|Ћирковић|1964|p=6, 205}}
 
Косача је рођена у [[Зета у доба Балшића|Зети]], око 1413. године, као старија ћерка Балше III, последњег владара из династије [[Балшићи|Балшића]] и његове друге супруге Боље, из северноалбанске великашке породице Закарија. Након Балшине смрти (1421) и укључења Зете у састав [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], Боља се вратила у своју родитељску породицу, а Косача је 1424. године заслугом своје бабе по оцу, кнегиње [[Јелена Лазаревић Балшић Хранић|Јелене Лазаревић]], удата за Стефана Вукчића Косачу, синовца војводе [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића Косаче]] (у. 1435). Јеленин супруг Стефан је наследио свога стрица Сандаља као господар хумски, приморски и дрински, а [[1448]]. године је постао и херцег, узевши титулу „херцега од светог Саве” (пре априла 1449. године), чиме је заокружено стварање новог херцештва, познатог као [[Војводство Светог Саве]] ([[Латински језик|лат.]] ''Ducatus Sancti Sabbae''). Јелена и Стефан су имали троје деце, а то су: херцег [[Владислав Херцеговић Косача|Владислав Косача]] (у. 1490), херцег [[Влатко Херцеговић Косача|Влатко Косача]] (у. 1489) и босанска краљица [[Катарина Косача (краљица)|Катарина Косача]] (у. 1478). Херцегиња Косача је умрла почетком октобра 1453. године.
 
Јелена је рођена у [[Зета у доба Балшића|Зети]], око 1413. године, као старија ћерка Балше III, последњег владара из династије [[Балшићи|Балшића]] и његове друге супруге Боље, из северноалбанске великашке породице Закарија.{{sfn|Божић|1979|p=215-216}} Након Балшине смрти (1421) и укључења Зете у састав [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], Боља се вратила у своју родитељску породицу,{{sfn|Спремић|1982|p=197}} а Јелена је 1424. године заслугом своје бабе по оцу, кнегиње [[Јелена Лазаревић Балшић Хранић|Јелене Лазаревић]], удата за Стефана Вукчића Косачу, синовца војводе [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића Косаче]] (у. 1435).{{sfn|Ћирковић|1964|p=6}}{{sfn|Калић|2001|p=164}} Јеленин супруг Стефан је наследио свога стрица Сандаља као господар хумски, приморски и дрински, а [[1448]]. године је постао и херцег, узевши титулу „херцега од светог Саве” (пре априла 1449. године), чиме је заокружено стварање новог херцештва, познатог као [[Војводство Светог Саве]] ({{јез-лат|Ducatus Sancti Sabbae}}). Јелена и Стефан су имали троје деце, а то су: херцег [[Владислав Херцеговић Косача|Владислав Косача]] (у. 1490), херцег [[Влатко Херцеговић Косача|Влатко Косача]] (у. 1489) и босанска краљица [[Катарина Косача (краљица)|Катарина Косача]] (у. 1478). Херцегиња Јелена је умрла почетком октобра 1453. године.{{sfn|Ћирковић|1964|p=205}}