Arterijska gasna embolija — разлика између измена

нема резимеа измене
=== Mehanizam nastanka ===
 
Male količine vazduha često prodiru u krvotok slučajno ili tokom operacije i drugih medicinskih postupaka (npr. u toku intravenskog unosa leka, [[Laparoslopija|laparoskopskih]] procedura i drugih hiruških zahvata itd,) ali one u [[Vene|venskoj cirkulaciji]] mogu proći bez simptoma ,<ref name="Nebojša">Nebojša V.,i sar, Komplikacije laparoskopske hirurgije,-{Apollinem medicum et aesculapium, Vol.5, Broj 1,2 januar,jun 2007}-</ref> mada i tako male količine vazduha mogu dovesti do teških sekvela. U savkodnevnoj praksi je prihvaćeno da više od 50 ml vazduha može izazvati pad [[Krvni pritisak|krvnog pritiska]] i poremećaje srčanog ritma a više od 300 mL vazduha može biti smrtonosno jer se većina tih vazdušnih embolusa unetih u vene zaustavlja u plućima. <ref name="Nebojša"/>, <ref>-{Trytko BE, Bennett MH: Arterial gas embolism: a review of cases at Prince of Wales Hospital, Sydney, 1996 to 2006. Anaesth Intensive Care 2008;36:60-64}-</ref>
</ref> mada i tako male količine vazduha mogu dovesti do teških sekvela. U savkodnevnoj praksi je prihvaćeno da više od 50 ml vazduha može izazvati pad [[Krvni pritisak|krvnog pritiska]] i poremećaje srčanog ritma a više od 300 mL vazduha može biti smrtonosno jer se većina tih vazdušnih embolusa unetih u vene zaustavlja u plućima. <ref name="Nebojša"/>, <ref>-{Trytko BE, Bennett MH: Arterial gas embolism: a review of cases at Prince of Wales Hospital, Sydney, 1996 to 2006. Anaesth Intensive Care 2008;36:60-64}-</ref>
 
''Arterijska gasna embolija može nastati na jedan od sledećih načina:''