Слово ''[[Ро (слово)|Ρ]]'' се често приказује тако да подсећа на [[пастирски штап]], а слово ''[[Хи (слово)|Χ]]'' да подсећа на [[крст]], представљајући [[Исус|Исуса Христа]] као доброг [[пастир]]а своје пастве, хришћанске цркве.
:На путу за Вечни ГрадРим, Константин је доживео мистично искуство након кога се отворено определио за хришћанску веру. По Лактанцију, чији је спис „О смрти прогонитеља“ настао већ око 317/8. год, Константину је у сну, у ноћи која је претходила бици код Милвијског моста, наложено да на штитове својих војника стави слово Х са вертикалном цртом закривљеном при врху тако да формира христорам. По Константиновом биографу епископу Евсевију Цезарејском, који је цареву биографију саставио нешто после 337. године, цар му је лично и под заклетвом неколико година касније испричао читав догађај. По Евсевијевој причи у Vita Constantini, цар се молио Богу кога је поштовао и његов отац и наредног дана на небу, изнад сунца, Константин и његова војска су угледали светлосни крст са натписом „овим побеђуј“ ({{јез-грч|τουτο νικα}}). Цар није био сигуран у значење визије док га у сну није посетио Христ и препоручио му да направи војни стег у облику знака виђеног на небу и искористи га у бици. Сутрадан, Константин је наредио да се искује војни стег (''labarum'') са венцем на врху у коме се налазила спојена грчка слова ''Χ'' и ''Ρ'' у виду '''Христовог монограма'''. Након тога, цар је одлучио да следи Бога који му се указао и окупио је око себе хришћанске свештенике од којих је затражио да га упуте у Христову веру.
Касније се Константин Велики појавио као посредник и сазвао је [[Први васељенски сабор]] у [[Никеја|Никеји]] 325. године. На почетку заседања обратио се сабору апелујући на слогу.
