Лиофилизација — разлика између измена

▲А. Ламонт је [[1878|1878.]] године остварио [[Dehidratacija|дехидрацију]] жуманца [[Јаје|јаја,]] стављајући их у судове под притиском и изолујући их у пумпу: тај процес се може посматрати претечом онога што се касније користило у индустрији и названо је „лиофилизација.“ Лиофилизација је техника сушења природних супстанци, које су кварљиве, како би се целе [[Конзервисање|конзервирале]] и чувале дуго. Она се састоји у одстрањивању [[Вода|воде]] пре него што ће се замрзнути на ниској [[Температура|температури.]] Прво проучавање лиофилизатора обавили су [[1906|1906.]] године Дарсонвол и Бордел при академији наука у [[Париз|Паризу]]. Производња овакве хране почела је [[1935]]. године остварењем једног економичног и практичног поступка. Лиофилизацијом, супротно од оног што се дешава код замрзавања, производи губе сопствени изглед и своје органске особине. Ова техника се користи за конзервирање супстанци биолошког порекла као што су плазма, серуми и витамини, затим фармацеутски производи као што су [[Антибиотик|антибиотици]] и храна као што су [[Млеко|млеко,]] [[кафа]] и [[Месо|месо.]] <ref>Изуми и проналасци од почетка до данас Stoper book/ Renato Caporali, Michele Lauri (превод Гордана Стојшин) -2005. године (страна 78)</ref>