Википедија

Ломигорa — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
мНема описа измене
Ред 1:
'''Ломигорић''' је српско презиме пореклом са планине [[Рогозна|Рогозне]] у [[Рашка област|Рашкој области]]. Напустили су Рашку у [[Велике сеобе Срба|сеобама Срба]] крајем 17. и почетком 18. века . У селу [[Брђани (Нови Пазар)|Брђани]] и данас постоји Ломигорско гробље.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.ba/books?id=3qEMAAAAIAAJ&pg=PA9&dq=%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0+%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwixvtn6h_zvAhXjkYsKHZcKBOkQ6AEwAHoECAAQAg#v=onepage&q=%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0%20%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0&f=false|title=Raška: antropogeografska proučavanja|last=Petrović|first=Petar Ž|last2=Vlahović|first2=Petar|date=1984|publisher=Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti|language=sr}}</ref> У 19. веку ово презиме има следеће хронолошке потврде: забележено је у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] 1811., у [[Београд|Београду]] 1830. и 1912., у [[Крагујевац|Крагујевцу]] 1839. и 1873, и у [[Мајданпек|Мајданпеку]] 1858.<ref>{{Cite web|url=https://www.scribd.com/doc/88482475/Velimir-Mihajlovi%C4%87-Srpski-prezimenik|title=Velimir Mihajlovic - Srpski prezimenik.pdf|website=Scribd|language=en|access-date=2021-04-13}}</ref>
У 19. веку ово презиме има хронолошке потврде: забележено је у Сремској Митровици 1811., у Београду 1830. и 1912., у Крагујевцу 1839. и 1873, и у Мајданпеку 1858.<ref>{{Cite web|url=https://www.scribd.com/doc/88482475/Velimir-Mihajlovi%C4%87-Srpski-prezimenik|title=Velimir Mihajlovic - Srpski prezimenik.pdf|website=Scribd|language=en|access-date=2021-04-13}}</ref>
 
[[ВукПо Стефановићродовском Караџић]] тврди да јепредању, од Ломигорића је био [[Арсеније Ломо]], познати народни војвода из [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]]. Рођен је у [[Гојна Гора|Гојној Гори]] код [[Пожега|Ужичке Пожеге]], а у качерско село [[Драгољ]] населио се после ''[[Аустријско-турски рат (1787—1791)|немачког рата]]'' 1788.<supref>Вук{{Cite Стефановић Караџићbook|url=https://books.google.ba/books?id=J8BDAAAAYAAJ&q=bibliogroup:%22%D0%A1%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B8+%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8+%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84.+%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%D0%B0%22&dq=bibliogroup:%22%D0%A1%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B8+%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8+%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84.+%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D1%9B%D0%B0%22&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwj3sI-2h_zvAhXN_ioKHdPaDuoQ6AEwAHoECAAQAg|title=Скупљени „Скупљени историјскиисториски и етнографски списи I“,Вука стрСтеф. 138,Караџића|last=Караџић|first=Вук Београд,Стефановић|date=1898|publisher=Штампарија 1888.краљевине Србије|language=sr}}</supref>
За време владавине кнеза Милоша Обреновића, забележен је у Београду кнез Милош Ломигорић. Био је један од чланова Народног суда.<ref>Државна архива у Крагујевцу, фасцикла Кнежев конак бр. 1 од 13. јула 1830.</ref> ▼
Презиме Ломигорић се помиње и у историји српске војне медицине. У Крагујевцу је после првог српско-турског рата подигнута Војна болница. Године 1873. помоћник управника био је крагујевачки лекар Димитрије Ломигорић.<ref>Календар-шематизам књажевства Србије, стр. 81, Београд, 1873.</ref>▼
 
▲За време владавине [[Милош Обреновић|кнеза Милоша Обреновића]], забележен је у [[Београд|Београду]] кнез Милош Ломигорић. Био је један од чланова Народног суда.<ref>Државна архива у Крагујевцу, фасцикла Кнежев конак бр. 1 од 13. јула 1830.</ref>
Носиоци презимена живе у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и [[Сарајево|Сарајеву]].▼
 
▲Презиме Ломигорић се помиње и у историји српске војне медицине. У [[Крагујевац|Крагујевцу]] је после првог [[Српско-турски рат|српско-турског рата]] подигнута Војна болница. ГодинеОд 18731868. до 1874. године помоћник управника био је крагујевачки лекар Димитрије Ломигорић.<ref>Календар{{Cite web|url=http://www.glassumadije.rs/zdravstvena-kultura-u-kragujevcu-i-sumadiji-u-vreme-velikih-epidemija-u-19-i-20-шематизамveku/|title=ZDRAVSTVENA књажевстваKULTURA Србије,U стр.KRAGUJEVCU 81,I Београд,ŠUMADIJI 1873U VREME VELIKIH EPIDEMIJA U 19. I 20. VEKU|date=2020-04-26|website=Glas Šumadije|language=sr-RS|access-date=2021-04-13}}</ref>
 
▲НосиоциДанас, носиоци овог презимена живе у [[Крагујевац|Крагујевцу]] и [[Сарајево|Сарајеву]].
 
==Референце==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ломигорa”